Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Investicije

U šta ulagati?

Bitkoin, špekulativni balon ili valuta budućnosti? - Sve više "digitalnih rudara" u Srbiji

Izvor: eKapija

Utorak, 02.01.2018.

10:25

Komentari

Podeli

Blockchain, kriptovalute, bitkoin... donedavno su bili termini ne samo nejasni, već i potpuno nepoznati široj javnosti. Iako postoje godinama, za veći deo planete bi verovatno i ostali enigma da mediji u poslednje vreme kao udarne vesti ne prenose "drastične skokove" i "dramatične padove" vrednosti digitalnog novca, kao i sve češće priče o brzom bogaćenju na njemu bez mnogo truda i rizika.

Kao i svaka slična priča, i ova, pak, ima mnogo više slojeva od onoga što naslovi novinskih članaka mogu da prikažu.

Sistem bitkoina je stvoren je 2009. godine, a autor mu je, sem pseudonima Satoši Nakamoto, i dalje nepoznat.

Bitkoine, inače, stvaraju tokom vremena korisnici bitkoin mreže procesom poznatim kao "rudarenje". Ne postoji centralna banka koja bi ga kontrolisala, kao što je slučaj sa tradicionalnim valutama, a ta decentralizacija omogućava da njegova vrednost ne može biti izmanipulisana, ali i da ne postoji institucionalna zaštita vlasnika bitkoina.

Kako za eKapiju objašnjava direktor Centra za ekonomska istraživanja Beograd (CEIB) Nikola Korbar, jedna od glavnih prednosti digitalnog novca je u tome što omogućava brze novčane transakcije.

Dodatno, male su i provizije za tu trgovinu, kaže on i dodaje da su prosečne provizije za novčane transakcije kriptovalutama svega 0,00014%.

Ipak, korišnjenje digitalnog novca ne dolazi bez problema. Najveći, kada su države u pitanju su izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.

- Dok "pranje" papirnog novca često odnese oko 30% njegove vrednosti kod digitalnog novca ne samo da se očuva se njegova vrednost već se, zahvaljujući rastu, otvara mogućnost i za veliku zaradu - kaže Korbar.

(Foto: Maksim Kabakou/shutterstock.com)

Ono što zainteresovane za trgovinu bitkoinom ipak sigurno više plaši od gubitaka koje država ima, jeste rizik da oni sami ostanu bez svog novca.

Iako sistem na kom počiva bitkoin, objašnjava Korbar, nije moguće hakovati to ne znači da opasnosti nema.

- Ono što se dešava s vremena na vreme i o čemu mediji pišu jeste hakovanje digitalnih novčanika u kojima korisnici čuvaju svoje bitkoine, kao i online menjačnica na kojima se vrši kupoprodaja valuta.

Pre nekoliko godina, dodao je, prilikom jednog takvog napada ukradeno je bitkoina u vrednosti od 850 mil USD. Danas vrednost tih ukradenih bitkoina prelazi 17 mlrd USD.

Bitkoin je, vidi se i iz ovog primera, imao veliki rast vrednosti, ali je i dalje izuzetno nestabilan. Pre godinu dana vredeo je tek nešto više od 800 USD dolara, dok je nedavno njegova vrednost premašila i svih 20.000 USD.

- Prognoze su da će vrednost tog novca rasti do februara sledeće godine i da će tada vredeti i 30.000 USD - kaže Korbar i dodaje da ne veruje da njegova vrednost može pasti ispod 5.000 USD u skorijem periodu.

Mnogi, međutim, sumnjaju u te prognoze.

Tako je nedavno izraelski tržišni regulator nedavno saopštio da će predložiti propise kojima će na berzi u Tel Avivu (TASE) biti zabranjeno trgovanje akcijama kompanija baziranih na bitkoinu i drugim digitalnim valutama.

U mnogim drugim zemljama, pak, digitalne valute su prihvaćene i legitimizovane kao sredstvo plaćanja. Štaviše, mnoge zemlje uvode i svoje kriptovalute kako bi na najbolji način iskoristile sve prednosti koje ove tehnologije donose a, istovremeno, umanjile prostor za zloupotrebe i nelegalno poslovanje.

Japan je tako izjednačio upotrebu bitkoina s nacionalnom valutom - jenom, dok je Venecuela, na primer, najavila svoju kriptovalutu kojom namerava da izbegne sankcije nametnute od strane SAD.

Da u ovoj zemlji polažu ozbiljne nade u digitalni novac pokazuje i obećanje predsednika Venecuele Nikolasa Madura da će podržati nacionalnu kriptovalutu "petro" ogromnim rezervama prirodnih resursa - nafte, zlata i dijamanata.

Iako ne veruje da je bilo koja nacionalna kriptovaluta "pretnja" za bitcoin u ovom trenutku, Nikola Korbar kaže da su one "veoma dobro rešenje u odnosu na trenutne platne sisteme koji koriste keš i platne kartice" i dodaje da bi i Srbija trebalo da razmišlja o njenom uvođenju.

(Foto: ronstik/shutterstock.com)

A gde je Srbija kada je tržište kriptovaluta u pitanju?

Kako za eKapiju objašnjava direktor Centra za ekonomska istraživanja Beograd, naša zemlja još nije ni pokušala da reguliše ovo tržište pa je, zajedno sa BiH i Crnom Gorom, na samom začelju po korišćenju digitalnih valuta.

I u NBS podsećaju da virtuelne valute nisu zakonski uređene u Srbiji i da nisu sredstvo plaćanja.

- Trgovina ovim valutama je kao i trgovina bilo kojom drugom robom, ali svakako nije devizni posao. NBS ne izdaje dozvole za trgovanje virtuelnim valutama, niti za postavljanje uređaja za kupovinu i prodaju. Pošto ne postoje mehanizmi zakonske zaštite korisnika ovih usluga, svako ko se upušta u njih čini to na sopstvenu odgovornost - kažu u NBS.

Iako, dakle, trgovanje još nije na odgovarajući način regulisano, plaćanje bitkoinom polako dobija na popularnosti i u Srbiji. Tako su nedavno hostel i jedriličarski klub Jedro objavili da će su počeli da prihvataju plaćanje ovom valutom.

Kako vlasnik ovih kompanija Slobodan Stojković kaže za portal eKapija, odluka da omogući plaćanje hostelskih usluga i usluga čartera na jedrilicama je "inspirisana verovanjem da vreme kriptovaluta tek dolazi i da treba razmišljati o budućim vremenima".

Na pitanje brinu li ga oscilacije vrednosti kriptovaluta, Stojković kaže da je to "normalna pojava".

- Verujem da su sve te promene deo poslovnih promena koje će u budućim vremenima biti manje i da će bitkoin biti stabilno sredstvo plaćanja - navodi Stojković.

Iako preduzeća mogu da prihvataju koine bez ikakvog problema, pogotovo kao sredstvo kompenzacije, kaže Korbar, upotreba bitkoina kao platnog sredstva ipak nije preporučljiva zbog njegovog rasta vrednosti".

Sve više "digitalnih rudara" u Srbiji

Koliko je "rudarenje" bitkoina i drugih kriptovaluta postalo popularno u Srbiji možda najbolje pokazuje stanje na tržištu opreme koje ovi, "digitalni rudari" koriste.

Posebno interesantno deluje podatak portala KupujemProdajem da je tokom prethodnih 12 meseci izuzetno porasla trgovina skupim grafičkim karticama - sa oko 500.000 EUR koliki je bio prosek prometa za 2015. i 2016. na čak oko 1,2 mil EUR koliko iznosi promet preko tog portala ove godine.

Nema nikakve sumnje da je ovaj dramatični rast uzrokovan masovnim "kopanjem" kriptovaluta u Srbiji, budući da su upravo procesori moćnih grafičkih kartica glavni alat za to.

Velika prepreka za rast "rudarenja" u Srbiji leži u visokim troškovima, kako opreme tako i energije koju troši u svom radu.

Tako, prema rečima Nikole Korbara, uređaji napravljeni specijalno u ove svrhe koštaju i po 6.000 USD, dok svaki od njih troši struje kao omanja TA peć.

Ipak, objašnjava on, postoji i druga strana medalje. Sa trenutnom cenom bitkoina, jedan takav uređaj dnevno vlasniku "zaradi" oko 30 USD i uz potrošnju struje u najskupljoj, crvenoj tarifi. Dodatno, ovi računari generišu visoku temperaturu pa se čak mogu koristiti i da, posredno, zagrevaju prostorije u kojima se nalaze.

Balon ili ne?

Ipak, i pored svih ovih činjenica, jedno pitanje i dalje ostaje bez jasnog odgovora - da li je bitkoin samo još jedan špekulativni balon i prilika za brzu zaradu i još brži gubitak ili nova valuta koja će promeniti način na koji razmišljamo o novcu.

Nejasna je i budućnost bitkoina, čak i ukoliko preživi izazove koje mu neki predviđaju. Iako ga sve više prodavaca prihvata, ova valuta ipak sve manje deluje kao sredstvo plaćanja a sve više kao roba kojim se na tržištu trguje i, čini se, mnogo zarađuje.

Nikola Korbar kaže i da se kroz štednju veliki novac preliva u svet kriptovaluta.

- Štednja je obesmišljena i ljudi se sve više okreću kriptovalutama - kaže Korbar i dodaje da je njihova vrednost iz godine u godinu sve veća dok standardne valute po pravilu gube vrednost.

Koliko god mu dugoročni uzlazni trend išao u prilog, toliko trenuci naglog pada (čak i do 40% vrednosti u samo jednom danu) opreznije ulagače i dalje drži rezervisanim prema ovoj investicionoj prilici.

Tradicionalne valute imaju stroge mehanizme kontrole i retko kada beleže takve oscilacije vrednosti. Toga u svetu kripovaluta nema, pa su tolike oscilacije gotovo svakodnevne, a nisu retki ni glasovi upozorenja da je bitkoin pred pucanjem i da bi moglo doći do strmoglavog pada koji bi velikom broju ljudi naneo ogromne gubitke.

Bitkoin kao sistem ne može "pući", tvrdi Korbar, jer se u osnovi radi o tehnologiji koja danas ima ogromnu primenu u svetu. Upravo zbog svega navedenog, umesto "pucanja" bitkoin balona čini se da bi bilo preciznije govoriti o njegovom naduvavanju i izduvavanju, smatra on.

Miloš Vlahović

Firme:

Centar za ekonomska istraživanja Beograd

Narodna banka Srbije Beograd

Tagovi:

hostel Jedno

jedriličarski klub Jedro

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.