Od hektara zasada oraha i do 20.000 EUR - Isplativost investicije nakon 10 godina
Komentari
(Foto: Zheltyshev/shutterstock.com)
Slično je i sa lešnicima, koji bi takođe mogli da se gaje masovnije, a čija je proizvodnja trenutno toliko mala da se radi o svega 1.000 hektara zasada leske, biljke koja rađa lešnik. To znači da čak 90% potrebnih lešnika uvozimo.
Godišnje se u Srbiji proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za proizvodnju tog voća.
Rade Miletić, naučni savetnik Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže da je u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima, orah bio zasađen na skoro 4.800 hektara.
- Između dva rata Srbija je bila izvoznik oraha. Danas smo više uvoznici. Dugo se radila proizvodnja sa stablima slabog kvaliteta i neodgovarajuće rodnosti i nismo mogli da održimo nivo prozivodnje - kaže Miletić.
Međutim, danas su nam dostupne moderne sorte visoke rodnosti, a glavni razlog zašto nemamo više proizvođača je dug period čekanja da se investicija isplati.
- Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu, potrebno je čekati deset godina - navodi Miletić.
Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 EUR po hektaru zasada.
Miletić kaže da je slična situacija i sa lešnikom, koji počinje da rađa ranije, ali zahteva više rada, kao i mehanizacije, a potrebno je i navodnjavanje, što nije slučaj sa orahom.
- Orah je jednostavniji i zahteva manje ljudskog rada. Tokom vegetacije sa leskom ima više posla. Treba uklanjati izdanke, a berba mora da bude mašinska, jer su plodovi sitni - kaže Miletić i dodaje da se sa lešnikom visok prinos može očekivati već u petoj ili šestoj godini, a on se duplira ukoliko su biljke navodnjavane.
Za početno ulaganje kod obe biljke potrebno je po nekoliko hiljada evra, ukoliko plaćate samo pripremu zemljišta i sadnice. Uzgoj ovih vrsti voća uglavnom dolazi kao posao "sa strane" koji se obavlja uz redovno zaposlenje.
- Dugo čekanje mnoge odvraća. Krenu pa zaborave da su zasadili, a Srbija ima silne zapuštene površine koje su pogodne za gajenje oraha. Orah se sadi za unuke, za generacije koje rastu, pošto je vek eksploatacije jednog stabla čak 60 godina - naglašava Miletić.
Cene na pijacama paprene
Prošle nedelje očišćeni orah je na pijacama koštao od 700 do 1.300 dinara za kilogram. Lešnik je i nešto skuplji, pošto njega nije moguće naći za manje od 1.000 dinara, dok je cena najčešće oko 1.200, a u pojedinim mestima ide i do 1.500 dinara.
Firme:
Institut za voćarstvo Čačak
Tagovi:
proizvodnja oraha
orah
orasi
proizvodnja lešnika
lešnik
lešnici
leska
leske
zasad oraha
zasad leske
Rade Miletić
kalemljen orah
kalemljenje oraha
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.