Suve šljive i čips od jabuka - Mladi agronom iz Kelebije odlučio se za posao sušenja voća

Sa diplomom master agronoma Mišo Olajoš Nađ, iz naselja Kelebija kod Subotice, najpoznatijeg prelaza na granici sa Mađarskom, nekoliko godina bezuspešno je tražio posao. Akcija angažovanja agronoma savetnika kratko je trajala u Srbiji, a stalne pohvale koje je dobijao kao najbolji nisu mu otvarale put ni do jednog radnog mesta. Onda je, gotovo slučajno, u njegovoj porodici počela da se razmatra ideja koju su uzgred čuli – o uvozu sušenog voća. Ukoliko je to isplativ posao, zašto ga ne bi sami ovde radili, usred Vojvodine, gde uz svaku seosku kuću postoji drvo nekog voća.

Tri godine kasnije, posle savladanih bezbroj birokratskih i fiskalnih prepreka, Mišo Olajoš Nađ je vlasnik preduzeća Letro za sušenje voća. Nakon prve godine koja je prošla u "minusu", već je počeo da beleži skromnu dobit, ali važnije od toga mu je što, kada ujutru u šest časova uđe u pogon, on počinje da peva, bez obzira na to što će, verovatno, iz pogona izaći tek oko ponoći. Kada smo ga posetili, bila je sezona višanja, i dok se koštice ne izvade iz više od tone crvenog ploda, nema ni trenutka odmora.

Pogon Letro sušare podigao je u naselju Kelebija i Mišo Olajoš Nađ za Ekonometar objašnjava da ga je podizanje objekta, koji je trebalo da zadovolji sve zakonske normative, koštalo oko 30.000 EUR. Novac je uglavnom sakupila njegova šira porodica. Od države je dobio 160.000 dinara na ime samozapošljavanja, ali je, kaže, državi vratio bar 100.000 dinara kroz razne dažbine. Upravo to preterano administriranje i stalno plaćanje stavki za čiju svrhu i namenu ne vidi opravdanje, opteretili su mu početak rada.

– Želeli smo odmah da sve uredimo strogo po propisima. Zato imamo i malu kuhinju, mušku i žensku svlačionicu, a takođe i garderobu, pogon u kojem radimo, prostoriju za pakovanje, hladnjaču i sušaru. Sušara ima solarne panele, a pošto se ovde radi obrada voća bez bilo kakvih aditiva i dodataka, smatrali smo da je i to važno da obezbedimo - priča Mišo Olajoš Nađ.

Za rad u sušari završio je obuku pri Fakultetu za poljoprivredu o čemu ima i uredan sertifikat. Sve što radi odgovara načelima HACCP-a, ali kaže da teorijsko znanje i poštovanje propisa nije bilo dovoljno da bi se savladao zanat.

– Svaki posao ima svoje male tajne koje se otkrivaju isključivo iskustvom i nećete ih pronaći u knjigama i udžbenicima. Imao sam sreće da upoznam Ljubišu Jovanovića iz Osečine koji je bez zadrške bio spreman da nas uputi u posao i pouči kako treba da radimo. To je od presudne važnosti, da početnik ima uz sebe ljude koji su spremni da mu pomognu - nastavlja sagovornik Ekonometra.

U međuvremenu je i sam savladavao tajne sušenja voća, i naučio da nije svaka kajsija pogodna za to, i da ima svega nekoliko sorti koje podnose sušenje, kao i da neće svaka jabuka da postane čips, već je za to najbolji zlatni delišes.

– Odlučio sam se za sušenje voća, i to se orijentišemo na višnju, jabuku, šljivu, koja ima izuzetno dobru prođu na tržištu, i u nešto manjem obimu kajsiju. Od povrća sušim samo paradajz, i tu posebno koristim solarne panele u sušilici. Tako dobijete potpuno zdrav proizvod, iz koga je topao vazduh izvukao vlagu i na kojem je tek nekoliko zrnaca morske soli. Slično je i sa višnjom, ili tankim krugovima jabuke koje ne tretiramo, već do konzumenta stiže zdrava hrana - kaže Olajoš Nađ.

Ove godine osušiće preko tonu višanja, nešto manje od četiri tone šljiva, tonu jabuka i oko pola tone paradajza. Plan nabavke "diktirala" je dosadašnja potražnja za ovim namirnicama. Olajoš Nađ objašnjava da se odlučio za sušenje voća jer je za sada toga kod nas nedovoljno, dok je, sa druge strane, tržište gotovo zasićeno sušenim povrćem.

Svoje proizvode prodaje po čitavoj Vojvodini, ali kaže da tek širi svoju mrežu i nabavljača i prodavaca. Najbolji kupci za sada su Novosađani, sušene šljive i paradajz su izuzetno traženi na tržištu. Objašnjava to ne samo većom kupovnom moći stanovništva, već i boljom informisanošću o zdravim trendovima u ishrani. Primetio je da prodaja raste u danima posta, očigledno se tada više poseže za voćem.

Potrebni veći kapaciteti

Letro ima i specifičan proizvod u vidu mlevene sušene jabuke i kaže da je već dobio ponudu za pet tona izvoza u Rusiju. Nije mogao da prihvati jer je to trenutno prevelik posao za njegove kapacitete.

– U ovoj fazi važno mi je da obezbedim dobre dobavljače voća ujednačenog kvaliteta, da izgradimo međusobno poverenje, kao i da kupci prepoznaju naše sušeno voće i energetske kuglice koje pravimo - kaže Olajoš Nađ.

Autor: Katarina Ivanović

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Ekonometar. Poziv na pretplatu www.nirapress.com)