Industrijska konoplja do četiri puta profitabilnija od konvencionalnih useva

(Ilustracija) Industrijska konoplja je sve prisutnija na srpskim poljima, a poljoprivredni proizvođači i stručnjaci veruju da će se trend rasta nastaviti, s obzirom na velike mogućnosti za njenu primenu, kao i konkurentnost na tržištu i izvozni potencijal.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na osnovu izdatih dozvola za gajenje konoplje ovom biljnom kulturom u Srbiji je u 2016. godini bilo zasejano oko 172 hektara, od čega 90% površina u Vojvodini. U prvim mesecima 2017. već je registrovan zasad na više od 100 hektara, a kako su za eKapiju rekli iz Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije (PKS), tokom poslednje četiri godine zabeleženo je povećanje površina pod konopljom, kao i broja registrovanih proizvođača, što ukazuje na to da poljoprivrednici nalaze interes za gajenje ove industrijske biljke.

Najveći izazovi u daljem povećanju zasada, međutim, biće edukacija poljoprivrednika i zakonska regulativa koju je potrebno izmeniti kako bi se povećala mogućnost prerade konoplje i izvoz ovih proizvoda, pa je prema navodima Privredne komore Srbije u pripremi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, kojim se reguliše uzgoj ove biljke.

Inicijativu za izmenu ovog zakona, odnosno Pravilnika o uslovima za gajenje konoplje, pokrenulo je i Udruženje proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja, jer se njime, kako kažu, ograničava proizvodnja za industrijske potrebe. Rasprava se uglavnom vodi oko zdravstvenog i bezbednosnog uticaja ove biljke, a trebalo bi da se razmotri i njena tržišna vrednost.

Kako navodi Maja Timotijević, predsednica ovog udruženja, važno je proširiti sortnu listu, jer je u EU dozvoljeno gajenje 46 vrsta konoplje, a u Srbiji samo tri. Inače, dozvole za uzgoj izdaju se na godinu dana.

- Trenutno su zakonski izjednačene obe vrste kanabisa, a naši zahtevi se odnose na liberalniji odnos prema biljci uljarici koja ima zakonski dozvoljeni procenat psihoaktivne supstance THC - do 0,3%. Na taj način bi pomogli poljoprivrednim proizvođačima koji i danas imaju predrasude, jer ni zakon nije jasan. Nadamo se da će naše sugestije biti usvojene – ističe Maja Timotijević u razgovoru za eKapiju.

Šansa za mala poljoprivredna gazdinstva

U Udruženju Konoplja, osnovanom pre dve godine, veruju da će za 5 do 10 godina moći da kažu da je ispunjen zadatak - da više od 10.000 ha zemljišta bude pod konopljom, jer je rast zasada očigledan.

- Industrijska konoplja je jednogodišnja biljka koja se seje u periodu april-maj, a žetva je već u septembru. Ono što je najvažnije - to je ekološka biljka koja ne zahteva nikakvo prskanje hemijskim preparatima, a po količini zelene mase je izuzetno značajna jer daje više od 10 tona po hektaru. Sa jednog hektara konoplja proizvodi vlakna kao sa četiri hektara šume ili dva hektara pamuka. Značajno je i što se kod konoplje koriste svi delovi biljke: stabljika, cvet, list, plod, pa čak i koren - objašnjava Timotijević i dodaje da gajenje konoplje donosi veliki benefit poljoprivrednim proizvođačima i podiže njihovu konkurentnost na tržištu.

Ona smatra da uzgoj industrijske konoplje predstavlja šansu za mala porodična i srednja poljoprivredna gazdinstva, jer na malim površinama može da se ostvari prihod veći i do četiri puta u odnosu na konvencionalne useve. Navodi i da je sve više potencijalnih investitora koji se javljaju.

Veliki potencijal ove biljke ističe i uzgajivač iz Temerina, Petar Latković. U razgovoru za eKapiju on kaže da se njenom preradom vrednost proizvoda podiže i do deset puta, te da se mogućnosti primene brojne, pa se može koristiti i za proizvodnju peleta za grejanje, ribljeg brašna, izradu vezova za brodove, pa čak i kao građevinski materijal.

- Reč je o proizvodu koji se lako prodaje i ima veliki izvozni potencijal, pa bi korist mogla da ima i država. Nama proizvođačima bi značila podrška sa te strane, prvenstveno za nabavku mehanizacije za žetvu - napominje Latković i dodaje da još nije rešeno pitanje otkupa, kao i da proizvodi moraju redovno da se nose u laboratoriju na pregled.

On ocenjuje da trenutno ne postoji volja države da se više angažuje i podrži proizvođače industrijske konoplje, a smatra da je jedan od razloga i pritisak različitih lobističkih grupa i farmaceutske industrije.

Široka paleta proizvoda i primene

Od industrijske konoplje može se dobiti više od 20.000 proizvoda, a Poljoprivredna zadruga Konoplja je tokom 2017. proizvela desetak gotovih proizvoda na koje su, kako ističe Timotijević, posebno ponosni budući da smatraju da ne bi trebalo izvoziti primarne proizvode, već ih prerađivati i kao takve ponuditi evropskom i svetskom tržištu.

- U prodaji su sada hladno ceđeno ulje iz semenki, brašno, proteini, sapuni na bazi ulja konoplje i nekoliko kozmetičkih preparata, a uskoro očekujemo i CBD ulje, koje je posebno retko i vredno na tržištu. Ovi proizvodi su 100% prirodni i proizvedeni u Srbiji, a brend Gramina je sinonim za testirane i prirodne proizvode, što je i cilj naše poljoprivredne proizvodnje - objašnjava sagovornica eKapije.

Ekspanzija gajenja konoplje za najraznovrsnije namene očigledna je i u svetu.

- Značajna je u tekstilnoj industriji, prehrambenoj, farmaceutskoj i industriji papira, kozmetici, građevinarstvu, zaštiti životne sredine... Primena konoplje u industriji se izuzetno brzo širi i u proizvodnji biokompozitnih materijala za automobilsku industriju, kao i biorazgradive plastike – dodaje Timotijević.

Najveći svetski proizvođači industrijske konoplje su Kina, Rusija i Kanada, dok u Evropi ima više zemalja sa značajnim količinama - Francuska, Nemačka, Austrija, Španija, Holandija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Hrvatska. U EU je planirano da do 2030. godine više od 100.000 hektara bude pod konopljom, a te najave su i u skladu sa podacima Evropskog udruženja industrijske konoplje, koje je eKapiji dostavila PKS. U 2016. godini je pod ovom biljnom kulturom u EU bilo zasejano oko 30.000 ha, a najveći rast prerade dogodio se u prehrambenoj industriji, što je i jedan od razloga povećanja proizvodnje semena konoplje.

U PKS podsećaju i da je bivša SFRJ bila jedna od vodećih zemalja proizvođača konoplje u svetu, pa je tako 1988. godine pod konopljom za vlakna u Srbiji bilo zasejano 288.000 hektara.