Evropski proizvođači nameštaja zainteresovani za paulovniju iz Srbije - Rastu zasadi pod "drvetom budućnosti" (FOTO)

Prvi zasadi paulovnije u Srbiji, drveta čiji su rast poredili sa čarobnim pasuljem, mogli bi da se nađu na evropskom tržištu već kroz nekoliko godina. Za njega su, kako saznaje eKapija, zainteresovane kompanije iz zapadne Evrope, koje ga koriste kao poluproizvod u industriji nameštaja.

Od kada su se pojavili hibridi, pogodni za uzgajanje na ovom području jer trpe velike temperaturne razlike, procenjuje se da je oko 1.000 ljudi u našoj zemlji zasadilo sadnice ove brzorastuće biljke, na površinama od 20 ari pa do 7-8 hektara.

Uzgajivači okupljeni u udruženju Planto, osnovanom 2013. godine, imaju 150-200 hektara u celoj Srbiji. Zajednički cilj svih uzgajivača u udruženju je plasman robe.

- Stabla se za industrijsku upotrebu koriste nakon 7 do 10 godina, u zavisnosti od kvaliteta. Ako se nastavi trend rasta, uz dobru negu, prvi zasadi biće spremni za seču za 5 godina - kaže za eKapiju Željko Spasojević iz udruženja Planto, i ističe da se već javljaju firme iz drvne industrije koje traže stabla.

Kako objašnjava naš sagovornik, u Srbiji još ne postoji tržište za paulovniju, ali firme iz Nemačke, Austrije, Poljske imaju tradiciju proizvodnje od ovog drveta, koje je daleko poznato kao poluproizvod u industriji nameštaja.

- Firma iz Nemačke, koja se bavi proizvodnjom brvnara i koristi 600.000 stabala godišnje, zainteresovana je za paulovniju sa ovog područja. Oni traže stabla prečnika 200-250 mm, a to se postiže već u četvrtoj, petoj godini – naglašava Spasojević, dodajući da su ušli i u priču sa državnim institucijama, pa je na jalovištima TE Kostolac posađeno 3.000 stabala.

Planto proizvodi hibride za uzgoj paulovnije u saradnji sa Institutom za voćarstvo Čačak, a sadnice izvoze i u EU - tokom prošle godine isporučili su 70.000, a ove čak 100.000 sadnica. Reč je o "in vitro" sertifikovanom sadnom materijalu koji je pouzdan, kaže Spasojević.

- Postoje mnogi načini da se bilo koja biljka, pa i paulovnija, razmnoži. Međutim, samo je jedan način da se napravi replika biljke-majke, tj. da se sačuvaju sve njene karakteristike. To se isključivo postiže "in vitro" tehnikom, koja zahteva posebne uslove i veliku stručnost, jer se jedino na ovaj način sigurno dobija rasad sa karakteristikama koje paulovniju čine tako posebnom - ističe naš sagovornik, upozoravajući da se na tržištu pojavlju i razne poludivlje sadnice, koje rastu sporije i krive se.

Razlog za to je i pojačano interesovanje za ovu vrstu drveta.

- Kad smo kretali 2013. godine, prodavali smo 10, 15, 20 komada, a kupci bi već naredne godine kad vide kako biljka napreduje, sadili i po 20,30 ari. Sada ugovaramo isporuku sadnica na hektare.

Spasojević dodaje da niko nije imun na dobru zaradu, a u Srbiji ima dosta raspoloživog zemljišta. Inače, paulovnija nije previše zahtevna biljka. Uspeva na do 1.000 metara nadmorske visine, ne podnosi močvarno tlo, a u sušnim uslovima potrebno joj je zalivanje, najbolje sistemom kap po kap.

- Intenzivno održavanje ovog drveta neophodno je u prvih godinu,dve. Ako se ispoštuju smernice, to je fenomenalna biljka – moguć je rast od 7-8 metara već u prvoj godini, posle nulte - kada se formira korenski sistem.

Prosečna cena drveta paulovnije na tržištu je 300-400 EUR, pa i do 1.000 EUR po kubnom metru u zavisnosti, od klase samog drveta, odnosno poluproizvoda.

- I da je 100 EUR po stablu, isplati se – kaže Spasojević.

Poznavaoci paulovniju nazivaju "drvetom budućnosti" upravo zbog isplativosti njenog uzgajanja. Nakon seče, stablo se obnavlja iz sopstvenog panja, i tako do čak sedam ciklusa eksploatacije.

Široka primena

Paulovnija se koristi za izradu nameštaja, muzičkih instrumenata, dasaka za jedrenje, delove aviona i brodova, igračaka, lamperije i brodskog poda koji mogu da kisnu, sauna...

Drvo paulovnije koristi se i za ogrev, a zasadi su odlični i za pčelare, jer su njeni cvetovi puni nektara. Služi i za ishranu stoke, a smatra se da je kao stočna hrana hranljivija od lucerke. Ako se opalo lišće prekrije zemljom, dobije se kvalitetan humus za đubrenje.

Paulovniju zovu i fabrikom kiseonika - zbog velike mase i količine listova koji su široki i do 75 centimetara, pretpostavlja se da jedno stablo proizvede kiseonika koliko potroši 60 ljudi. Nije veliki zagađivač ni prilikom sagorevanja. Tona kineskog drveta ostavlja za sobom tek oko pola kilograma pepela, a idealna je i za pošumljavanje goleti.

Možda niste znali i da Porsche i Audi koriste paulovniju za dekoraciju unutrašnjosti automobila. O njenom uzgoju postoji još zanimljivih podataka - u Kini, odakle vodi poreklo, postoji običaj da se, kada se rodi žensko dete, zasadi stablo paulovnije. Pred njenu udaju, stablo se seče i od njega se pravi nameštaj za miraz.

FOTO GALERIJA: