Tematski bilten
Turizam - Od poslovanja do zadovoljstva uz bogatstvo izbora
Cikloturizam u Boru - Potencijal koji čeka da bude iskorišćen
(Foto: Igor Velić)
Pored prirodnih lepota tu se nalaze kulturno istorijski spomenici, kao što su konak kneza Miloša Obrenovića, knežev dvorac dinastije Karađorđević, tursko kupatilo - hamam, arheološki lokalitet Manastirište, park na otvorenom rudarsko-metalurške opreme itd.
Sve ovo je inspirisalo master inž. saobraćaja Igora Velića i udruženje Sigurne staze da osmisle dve cikloturističkih rute.
- Predlog udruženja Sigurne staze je da se jedna ruta zove "Biciklom kroz prirodne lepote grada Bora", koja bi obuhvatila obilazak Borskog jezera, Brestovačke banje, Lazarevog kanjona, Zlotske pećine, Dubašnice, Stola, Velikog Krša i Crnog vrha i na tom putu kulturno-istorijskih spomenika. Druga ruta bi se zvala "Biciklom kroz granice rudarenja u Boru" kojom bi se obuhvatila sela Krivelj, Slatina i Oštrelj. Ova ruta bi bila edukativna i potresna, sa ciljem pokazivanja šta sve čovek može da uradi prirodi i njenim resursima - navodi naš sagovornik.
Dodaje da zbog konfiguracije terena i okruženosti Bora planinama (Stol, Dubašnica, Crni vrh, Veliki Krš) postoji i mogućnost za razvoj planinsko-brdskog biciklizma (MTB) koji je popularan među mlađim sugrađanima.
- Trenutno smo u potrazi za sponzorima kako bi snimili dva dokumentaraca o gore navedenim rutama sa ciljem promocije cikloturizma kako građanima Srbije tako i stranim turistima - dodaje Velić.
Cikloturizam kao tim bilding
Naš sagovornik cikloturizam vidi kao sastavni deo tim bilding okupljanja i organizacije:
- Potrebno je da svi mi iz sedećeg položaja, kako kod kuće tako i na poslu organizujemo aktivne vikende u prirodi i u vožnji bicikla. Srbija kao bogata zemlja prirodnim lepotama nam to upravo i pruža. Potrebno je samo malo volje i sistemskog ulaganja kako bi se ova zamisao ostvarila.
Dodaje da, kada vozite bicikl, obraćate više pažnje na svet oko sebe, više komunicirate sa svojim okruženjem i uzimate više od ukupnog iskustva putovanja.
- Primera radi, kada pedalirate do pijace ili nekog drugog mesta, dobijate autentičnost razgovora sa lokalnim stanovništvom i direktne interakcije sa pejzažom i kulturom, nešto što ćete verovatno propustiti dok se vozite autom ili autobusom. Jednom rečju, vožnja bicikla vas uranja u svet oko vas. U potpunosti ste obavijeni mirisima, zvucima i prizorima sve vreme tokom vaše biciklističke ture, pružajući ono zaista istinsko iskustvo koje ste tražili.
Vožnja biciklom doprinosi privredi
Bicikliranje je jedan od najbrže rastućih vidova rekreacije i turizma. Procenjuje se da 48 miliona ljudi rekreativno vozi bicikle godišnje, što doprinosi privredi od 96,7 mlrd USD godišnje (2017, Outdoor Industry Association).
Kako kaže naš sagovornik, biciklizam takođe doprinosi boljem zdravlju zajednice, manjoj gužvi i zdravijoj životnoj sredini.
- Jedan od glavnih motiva za putovanje biciklom predstavlja upoznavanje drugih kultura, naroda, lokalnih običaja, interakcija i iskustvo autentičnog načina života ljudi u malim mestima. Uzimajući u obzir prirodu bicikla kao prevoznog sredstva, za razliku od klasičnog turiste, cikloturisti sa sobom mogu da nose ograničen broj stvari. Stoga lokalni preduzetnici i ugostitelji sve više mogu svoje usluge da prilagođavaju cikloturistima, omogućavajući im da se osećaju ugodno i sigurno tokom svojih dugih putovanja - pojašnjava.
Potencijali i izazovi razvoja cikloturizma
Ipak, Velić tvrdi da je Bor grad u kome se ne ulaže u razvoj turizma i kreiranje turističkih ponuda. Kaže da je cikloturizam novi način za razumevanje niza ekonomskih aktivnosti koje uključuju bicikl. Tu se susreću biznis, ekonomija, privreda, turizam, zdravlje, sport i rekreacija.
- Cikloturizam je jedan od primarnih načina na koji zajednice mogu iskoristiti mogućnosti održivog ekonomskog razvoja. Po prirodi je multidisciplinaran. To znači uključivanje ne samo zagovornika biciklizma, već i širokog spektra preduzeća i institucija koja se bave kreiranjem turističkog i kulturnog identiteta regiona (lokalne samouprave, privredne komore, turističke agencije i organizacije, marketinške agencije, seoska domaćinstva itd.) - kaže Igor Velić.
Navodi i da su putovanja biciklom posebno korisna za ruralne zajednice. Cikloturisti obično traže seoske puteve sa slabim saobraćajem koji su van urbanih mesta. Putuju sporije, što rezultira dužim boravcima u regionu, kao i većom potrošnjom za usluge koje taj region može da im pruži.
- Pojedine studije sprovedene u razvijenim zemljama pokazuju da cikloturisti troše 40% više u poređenju sa prosečnim motorizovanim turistom - ističe sagovornik eKapije.
Naglašava i da bi cikloturizam mogao da postane ključan turistički proizvod naše zemlje.
- Postojanje sistemskih ulaganja i objedinjenih usluga ove vrste ne predstavlja veliku investiciju, a na duže staze mogu da daju dobre rezultate. Posebno ako uzmemo u obzir podatak da za dobre usluge cikloturisti u proseku troše 50 EUR na dan - navodi Velić.
Kaže i da je cikloturizam vrsta turističke aktivnosti koju svaki region u Srbiji može da neguje i promoviše u skladu sa svojim kapacitetima i potrebama.
- Prednost koju ima Timočka Krajina je biciklistička ruta EuroVelo 6, koja povezuje Atlantski okean i Crno more, i koja je jedna od najatraktivnijih biciklističkih ruta u Evropi. Ova 4.500 km duga trasa poznata je pod nazivom Dunavska biciklistička ruta. Ovom rutom između Pasaua i Beča, godišnje prođe preko 750.000 biciklista. Poređenja radi, ovom rutom u Srbiji godišnje prođe oko 10.000 biciklista - kaže Igor Velić i dodaje:
- EuroVelo 6 predstavlja veliki potencijal našeg regiona, kako za lokalne samouprave i turističke organizacije, tako i za lokalne i male biznise. Na žalost, lokalne samouprave u Boru, Negotinu, Kladovu, Zaječaru i Donjem Milanovcu još uvek ne prepoznaju ovu razvojnu šansu.
U Srbiji, EV6 ruta ulazi na severu Vojvodine, kod Bačkog Brega, a izlazi nakon 667 km kod Negotina.
Pored EV6 kroz Srbiju prolazi i ruta EuroVelo 13 koja povezuje Barentsovo i Crno more i duga je 10.400 kilometara.
- Ono što takođe predstavlja veliki problem u našoj zemlji je, što cikloturisti ne mogu naći sigurne i bezbedne "biciklističke puteve", odmorišta, servise, smeštaj, informacione table duž puta, kao i nedostupnost i loše planiranu biciklističku infrastrukturu. Srbija ne koristi to što se nalazi na evropskim biciklističkim koridorima - upozorava Velić.
(Foto: Igor Velić)
Platforma Bici Bor - prva u regionu
Udruženje Sigurne staze je osmislilo GIS (geografski informacioni sistemi) platformu Bici Bor (www.bicibor.rs), koja je namenjena saobraćajnom planiranju i uređenju grada Bora sa akcentom na ranjive učesnike u saobraćaju (deca, pešaci, biciklisti, osobe sa invaliditetom i starija lica).
Ovo je prva platforma ovakve vrste u našem regionu, koja sagledava i daje predloge kako da jedan grad bude održiv i saobraćajno i urbanistički uređen.
- Na platformi Bici Bor smo dali predlog unapređenja saobraćajnog i urbanističkog prostora na teritoriji grada Bora uz primenu "humanog inženjeringa", koncepta koji zahteva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog i urbanističkog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešenja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju - pojašnjava Velić i dodaje:
- U sprezi informacionih tehnologija i otvorenih podataka mi vidimo razvoj pametnih gradova koji imaju za cilj da kroz korišćenje informacionih tehnologija olakšaju život građana u lokalnoj zajednici.
Ovakav vid GIS platforme se može sprovesti u svakom gradu/opštini Republike Srbije. Ideja je da se podstiče donošenje pametnih odluka u razvoju održivih gradova. Gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i sa velikim brojem zelenih površina.
- Pored niza saobraćajnih i urbanističkih predloga i mera na platformi je predstavljena i mapa turističkih lokacija koje je poželjno posetiti i uživati u vožnji bicikla - zaključuje Igor Velić.
Aleksandra Kekić
Sve tekstove iz tematskog biltena pogledajte OVDE.
Pogledajte kompletan sadržaj tematskog biltena
"Turizam - Od poslovanja do zadovoljstva uz bogatstvo izbora"
Povratak na bilten