Trenutno u Srbiji posluje oko 8.000 kompanija koje se bave preradom drveta. Od toga oko 2.900 kompanija bavi se proizvodnjom nameštaja, dok se ostale bave preradom drveta ili proizvodnjom proizvoda od drveta.
Proizvodnja nameštaja prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zabeležila je rast od 10,1% u periodu januar-maj 2021- u poređenju sa istim periodom 2020. godine. Otežani transport robe iz Azije može biti i šansa za domaće proizvođače nameštaja.
- Otvaraju se potencijali za saradnju sa tržištima na kojima se zbog pandemije i otežanog trasnporta robe iz Azije pojavljuje deficit u nameštaju i proizvodima od drveta. Ova situacija daje šansu domaćim proizvođačima nameštaja i proizvoda od drveta da plasiraju svoje proizvode pre svega na zahtevna tržišta zemalja Evropske unije - kaže za eKapiju Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije.
Na domaćem tržištu, zabeležen je neznatan pad trgovine u odnosu na letnje mesece prošle godine.
- Ove godine su turistička putovanja liberalizovana, te se deo sredstava koji je prošle godine ulagan u renoviranje domaćinstava, trošio na letovanja - navodi.
Radna snaga iz inostranstva
Najveći problem u pandemiji predstavlja povećanje cena repromaterijala i sirovina koje se upotrebljavaju u proizvodnji, kao i nedostatak određenih materijala koji se nabavljaju sa drugih tržišta.
Veliki problem, takođe i dalje ostaje nedostatak radne snage u svim sektorima drvne industrije.
- Domaće kompanije se trude da radnike obezbeđuju i iz inostranstva, kako proizvodni procesi ne bi trpeli – ističe Govedarica.
Dodaje da je zbog hroničnog nedostatka radne snage potrebno ulaganje u digitalizaciju proizvodnih procesa, kao i kontinuirano ulaganje u obrazovanje stručnih kadrova, kroz dualno obrazovanje, a kasnije i akademsko usmereno obrazovanje na stručnim fakultetima.
- Svakako da su investicije i subvencije potrebne u ovom sektoru industrije – smatra naša sagovornica.
Najveći potencijal za razvoj industrije predstavlja postojanje domaće sirovinske baze, koju je neophodno preraditi kroz domaće lance snabdevanja, kako bi se došlo do finalnog proizvoda visoke dodate vrednosti.
- Na taj način stiče se prepoznatljivost srpskog nameštaj po kvalitetu i poreklu, a time se i višestruko podiže cena proizvoda, u odnosu na primarnu preradu same sirovine – zaključuje sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira PKS.
Ivana Milovanović
Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Enterijer i eksterijer - Kako do vrhunskog uređenja doma i poslovnog prostora" možete pročitati OVDE.