Sklonost ka riziku vodi do uspeha startapa - Prilagodljivost tržištu postaje presudna u komercijalizaciji inovacija

Možda pomisao da se može prodavati besmrtnost zvuči kao suluda, ali delove razvoja ove startap ideje, koju je grupa entuzijasta prezentovala naučnom parku AREA u Trstu, iskoristila je i NASA. Četiri mlada čoveka, naime, imala su ideju da razvijaju holograme na način da prevode identitet istorijskih ličnosti, tako da ih ljudi mogu videti i razgovarati sa njima o pitanjima koja ih interesuju. Iako kao takva, ideja nije odmakla dalje od prototipa, pojedini njeni elementi poslužiće za buduća svemirska putovanja.

Da li bi ovo trebalo protumačiti kao neuspeh mladih Evropljana, ili je sklonost ka riziku danas nezaobilazna na putu do uspeha startapa?

Nedaleko od Trsta, u ljubljanskom Tehnološkom parku koji posluje već 20 godina i okuplja oko 300 firmi, smatraju da je jedna od najvažnijih stvari za startape timski duh, te strast da izguraju svoju ideju. Podržavaju kažu, projekte usmerene na rast, jer ako je firma na kraju dobra, i njihove reference će izgledati bolje. A da li sve što ovde započne i dobije svoju realizaciju, zanimalo nas je?

Iztok Lesjak, direktor ove ustanove, kaže nam da se s godinama uspešnost startapa menja.

- U našem društvu se i dalje na neuspeh ne gleda blagonaklono, ali su ljudi liberalniji prema riziku, pa ako se u prvih 6 meseci vidi da posao ne ide, zatvaraju firmu. Ranije nije bilo tako - išlo se dalje po svaku cenu. Sada se taj koncept menja i ne završavaju svi sa proizvodom sa kojim su počeli, već se prilagođavaju tržištu. Preduzetnici razmišljaju i na način da izgrade firme kako bi ih prodali, pa bi se moglo reći da 50% startapa preživi, oko 10% bude uspešno, a 1% postigne zaista neverovatan uspeh.

Finska, koju zovu zemljom hiljadu startapa, dobila je ovakav epitet upravo zahvaljujući promeni stavova prema neuspehu. To je pre izvesnog vremena u razgovoru za portal objasnio i Kasper Suomalainen, operativni direktor Startup Sauna, najuspešnijeg programa rane akceleracije u severnoj Evropi, koji stoji i iza Slush takmičenja na kojem poslednjih godina učestvuju i startap kompanije iz Srbije.

- Umesto da ga shvate kao nešto negativno, ljudi su na neuspeh počeli da gledaju kao na jednu vrstu iskustva iz koga se uči - rekao je tada naš sagovornik, a na pitanje na koji način bi preduzetništvo moglo više da se popularizuje u Srbiji, istakao je da sve počinje ambicioznim ljudima.

- Osim toga, dobro je imati na svojoj strani nekoliko velikih imena koja će podržati projekat i predstaviti ga kao nešto pozitivno. Tako se pruža dobar primer i lakše se privlače drugi.

Jedan vid ovakve podrške mlade kompanije u Srbiji danas nalaze u Naučno-tehnološkom parku Beograd (NTP), otvorenom 2015. godine. Od oko 60 firmi koje posluju u Zvezdarskoj šumi, više od polovine su startapovi. Mladi, prema rečima Gordane Danilović-Grković, direktorke NTP Beograd, dolaze ovde sa izuzetnim tehnološkim znanjem. Ono što im nedostaje su biznis veštine – kako napraviti firmu, voditi je, prihodovati i najvažnije prepoznati tržište.

- Najveći izazov za nas je da premostimo mišljenja mladih da su finansije najvažnije, te da shvate da je najbitnija stvar u razvoju njihove ideje i proizvoda tržište, odnosno da to ima ko da kupi.

Startap Lean Pay već godinu i po dana u NTP Beograd radi na platformi koja omogućava da se u online šopovima roba i usluge kupuju na rate. Na osnovu podataka koje kupci ostavljaju, rade procenu kreditne sposobnosti i u par sekundi se formira odluka na koji broj rata se određeni artikal može kupiti.

Današnji projekat, međutim, ne liči mnogo na ideju sa kom su inicijalno došli u naučni park, kaže Miša Živić CEO ove kompanije. Promene kroz koje su prošli da bi svoj proizvod na najbolji način prilagodili tržištu, rezultirale su, međutim, time da servis počinje sa primenom na tržištu EU, odnosno Sloveniji.

- Kolega suosnivač i ja dolazimo iz sveta biznisa i naš problem je bio da nađemo IT resurse i razumemo takve veštine, što je atipično za region gde uglavnom imamo ljude iz IT oblasti koji se bave startapovima, a imaju problem da privuku ljude iz poslovnog sveta. To je za mene i glavni problem za razvoj mladih kompanija.

Šta je onda ključno za komercijalizaciju inovacija? Tim, ambicija, podrška, finansije, tajming?

Na "pitanje od milion dolara" sigurno je da ne postoji jedan tačan odgovor, ali su svi saglasni u jednom - proces razvoja je preusmeren, ne kreira se više produkt, već se traži problem i kreira rešenje (user development).

- Ako idemo tim putem sigurno ćemo dobiti rešenje koje će imati kupce na tržištu, dok ako razvijamo samo produkt nismo u to sigurni - kaže direktor ljubljanskog Tehnološkog parka.

Prilagodljivost je, po svemu sudeći, presudna u tom procesu.

- Ako ne uspeš na jednom području, uspećeš u drugom. Za to je potrebno promeniti i mentalitet i usmeriti se na prilike na tržištu. Ono što ste znali pre dve godine danas i ne važi, a problemi, za koje danas tražimo rešenja, pre pet godina nisu ni postojali.

Budući da obrazovni sistem sporije reaguje na ovakve transformacije na tržištu, uloga institucija kao što su naučno-tehnološki parkovi od velike je važnosti, pre svega u promeni svesti i uvođenju adekvatnih alata, jer, kako ističu naši sagovornici, "na tržištu neko mora da vodi računa da se i u društvu te promene primete i usvoje".

I.B.