Kompanije u Naučno-tehnološkom parku Beograd ostvaruju milionske prihode i izvoz - Fabrika budućnosti zapošljavaće 700 mladih inženjera do kraja 2018.

(Naučno tehnološki park Beograd ) Od zdanja duhova do fabrike znanja – tako je tekao razvojni put Naučno-tehnološkog parka u Beogradu. Od otvaranja 2015. godine ovde je zaposleno oko 500 mladih stručnjaka, čije su kompanije u prošloj godini ostvarile prihod od oko 10 mil EUR i izvoz od 6 miliona.

U kompleksu od 5 zgrada na 11.000 m2, u Zvezdarskoj šumi danas posluje šezdesetak kompanija - nešto manje od polovine su tehnološko-razvojne firme, a ostatak startapovi. Osim prostora i tehnološke infrastrukture stanari dobijaju i mnogo važniju poslovnu podršku, motivaciju i vetar u leđa. Omogućen im je pristup bazama znanja, finansijskim fondovima, uče o procesima sertifikacije, promociji, umrežavanju i internacionalizaciji.

Mlada beogradska firma Lean Pay, u parku na Zvezdari posluje oko godinu i po dana. Razvijaju platformu koja omogućava da se u onlajn šopovima roba i usluge kupuju na rate, a njihov proizvod za manje od mesec dana biće na tržištu EU.

- Osim prostora koji nam je veoma značio, u Naučno-tehnološkom parku smo dobili i poslovnu podršku – učestvovali smo na nekoliko konferencija, i dobili priliku da budemo nekoliko nedelja gosti u akcelerator programu u Izraelu. To nam je bilo od izuzetne važnosti za unapređenje proizvoda – kaže Miša Živić, suosnivač ove kompanije.

Kada su došli u zvezdarski kompleks, ističe, radili su na projektu koji ne liči mnogo na sadašnju ideju.

- Učili smo na koji način je najbolje da razvijemo svoj proizvod i kako da se prilagodimo tržištu. Zahvaljujući tome, naš servis će uskoro započeti rad u Sloveniji, tako da će se proizvod koji razvijamo ovde koristiti na evropskom tržištu.

Razvoj podsticajnog ambijenta u cilju ubrzanog tehnološkog razvoja Srbije i podrška tehnološkom preduzetništvu u komercijalizaciji inovacija, u osnovi su vizije Naučno-tehnološkog parka Beograd. Pohvale za rezultate koji su ovde postignuti za dve godine, stižu i iz Evropske komisije, koja ih promoviše kao dobar primer u regionu, a prošlog meseca u Istanbulu NTP Beograd je primljen u najveću svetsku zajednicu tehnoloških parkova IASP.

Put je ipak, bio trnovit.

U svetu se naime, već razvija četvrta generacija tehnoloških parkova, a u vreme kada je Naučno-tehnološki park na Zvezdari počeo da se gradi (1989) nastajala je tek prva. Devedesete su i ovde uzele danak, a tek pre nekoliko godina, inicijalnom podrškom švajcarske vlade, stečeni su uslovi da ideja o prvoj instutuciji ovakvog tipa u Srbiji konačno oživi. Građevine koje su godinama stajale prazne privedene su nameni, a uz uvažavanje međunarodne prakse i podršku parkova u regionu, bilo je potrebno razviti sopstveni model regionalnog razvoja. Park je zvanično otvoren u oktobru 2015. godine, uz oslanjanje na značajno iskustvo Poslovno-tenološkog inkubatora, nastalog kao inicijativa tehničkih fakulteta u Beogradu.

- Naš cilj 2015. godine bio je da zajedno sa osnivačima - državom, Gradom i Univerzitetom, razvijemo model koji može brzo nadoknaditi bar 20 propuštenih godina i pratiti trendove u svetu, model koji može brzo da razvija naše potencijale i najurgentnije deluje na probleme koje u ovoj oblasti imamo, pre na svega odliv mozgova i komercijalizaciju inovacija – kaže direktorka NTP Beograd Gordana Danilović Grković.

Kako objašnjava sagovornica eKapije, Srbija se poslednjih godina procenjuje kao zemlja koja ima veliki inovativni potencijal u znanju – naučno-istraživačkim sektorima, na fakulteteima i institutima, ali je komercijalizacija tih inovacija slaba. Samim tim, fokus parka je bio na tome da okupi što veći broj tehnološko-razvojnih kompanija i ohrabri što veći broj mladih da pokrenu svoje firme, kako bi stvarali jako tehnološko-privredno jezgro sposobno da komercijalizuje inovacije i podstakne konkurentnost domaće privrede na svetskom nivou.

U Ministarstvu prosvete ističu da su ponosni što su danas i pojedine švajcarske, italijanske i nemačke kompanije, pa čak i kompanije iz Kine i Latinske Amerike, odabrale da u parku na Zvezdari naprave svoje razvojne centre, gde u saradnji sa našim istraživačima razvijaju nove proizvode i usluge. Ono što stvaraju naši inženjeri, tako, iz Srbije se prodaje u celom svetu.

- Značaj NTP Beograd za nas je, osim podrške mladima da započnu sopstveni biznis i podrške tehološkim kompanijama, u tome da sada na jednom mestu imamo priliku da pokažemo koliko je značajno ulaganje u nauku i obrazovanje i koliko inovacije zasnovane na znanju mogu doprineti razvoju zemlje – kaže prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja.

Na nivou 2016. godine ulaganja države u zvezdarski park bila su oko 350.000 EUR, a prihod koji je od kompanija vraćen državi u toj godini, koja je bila i prva godina rada parka, iznosi 2 mil EUR.

- Ako park to može u prvoj godini, zamislite kako će taj odnos izgledati u narednim, kada ove kompanije dodatno narastu – ističe direktorka Danilović Grković.

O održivosti ovakvih instrumenata podrške inovacijama, svedoče primeri u regionu. Naučno-tehnološki park AREA u Trstu svoje aktivnosti sprovodi na 80.000 m2, u okviru 3 kampusa sa savremenom, naprednom opremom za naučna istraživanja koju koriste istraživači iz celog sveta. Park pripada javnom sektoru - godišnje od države dobiju 7 mil EUR, dok u budžet vrate i do 40 miliona. Grant koji primaju od resornog ministarstva daje im platformu na kojoj zasnivaju dodatne aktivnosti koje donose druge 2/3 prihoda – delom su to komercijalne usluge, a delom kompetetivni projekti u regionu i evropskom nivou.

(Deo atmosfere u NTP Beograd) Značaj ovakvih institucija možda najbolje opisuje Stephen Taylor, jedan od menadžera parka u Trstu koji posluje već 40 godina. U idelanom slučaju, kaže, "ako uradimo naš posao najbolje moguće i povežemo istraživačku zajednicu sa industrijom tako da rade kao jedno, naša uloga možda više neće biti potrebna".

- Do tada, veoma je važno pomoći da između nauke i privrede postoji adekvatna veza, i da rezultati istraživanja nalaze put do industrije.

Još bliži primer našem tržištu, je ljubljanski Tehnološki park. Za 20 godina rada, okupili su oko 300 kompanija, koje godišnje prihoduju i 350 mil EUR. Slobodnog prostora u kompleksu od 9 zgrada gotovo da nema. U budžet Slovenije godišnje se, od poreza koji ovdašnje kompanije uplaćuju kroz penzijski i zdravstveni fond, slije 7 mil EUR. Da se izgradi ovaj park dobili su jednom grant od 8 mil EUR, što je bio strukturni fond, i to kad su započinjali. Ostalo su finanirali iz sopstvenog kredita (ukupna vrednost investicije bila je 42 mil EUR). Zahvaljujući uslugama koje se razvili, park je sada već godinama samoodrživ.

Iztok Lesjak, direktor tehnološkog parka Ljubljana, kaže da je, da bi se postigla takva održivost potrebno vreme, a za pandan njihovoj instituciji u Srbiji ima samo reči hvale.

- NTP Beograd može još organski da raste – startap scena je sve bolja, sa fakulteta izlaze studenti sa veoma dobrim tehnološkim znanjem, a Beograd kao veliki grad daje dodatne mogućnosti razvoju. Istovremeno, tu je i potencijal da se kroz svojevrsni networking ceo poduhvat i industrija, prenesu i u druge gradove preko cele zemlje.

Iako je podrška ljubljanskog parka, bila od izuzetne važnosti za beogradski naučno-tehnološki park, tuđa iskustva, u tom procesu se, kaže Lesjak, ne mogu kopirati jer je svako preduzetničko okruženje specifično – počev od pravnih okvira, navika ljudi, znanja, okolnosti.

Direktorka beogradskog parka ističe da je Srbija nažalost i dalje društvo koje obeshrabruje preduzetništvo, te da su ovakve institucije značajne upravo iz razloga što mladi nailaze na podršku, druge mlade koji rade slične stvari, što im daje dadatni podsticaj da se brže i jače razvijaju.

Ona podseća da su inovacije nosioci konkurentnosti svake ekonomije, ali da su kao takve i veoma rizične. U ekonomijama gde postoji sistem podrške inovacijama, veliki broj mladih i kompanija se odlučuje da inovira, a u onim gde takav sistem ne postoji, taj broj je vrlo mali, jer je rizik veliki.

- Ako ideja ne zaživi propada samo pojedinac, ali ako inovacija uspe – korist ima celo društvo. Zbog toga je važno da se rizik podeli, a to je razlog i zašto su instrumenti podrške inovacijama, kakvi su naučno-tehnološki parkovi, neophodni.

Naučno-tehnološki park u Beogradu pruža podršku razvojno-tehnološkim kompanijama u oblasti informacionih tehnologija, biomedicine, novih materijala i nanonauke, energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, kao i inovativne poljoprivrede i proizvodnje hrane. Plan je da do kraja 2018. godine u njemu posluje 80 kompanija, za šta je potrebno da se oslobodi još jedna zgrada.

- Početni cilj vlade bio je da se do tog broja dođe za 4 godine, a mi bismo to realizovali za nepune 3. To znači i da će do kraja sledeće godine ovde raditi 600 do 700 mladih inženjera – najavljuje Danilović Grković.

Podsetimo, ova institucija zvanično je osnovana juna 2015. godine Zaključkom Vlade Srbije, u partnerstvu Vlade, Grada Beograda i Univerziteta u Beogradu. Uspostavljanje je značajno podržao i Sekretarijat za ekonomske poslove Švajcarske (SECO). Po usvojenom modelu, nedostajuća sredstva za režijske i administrativne troškove pokriva Vlada, grad pomaže u aktivnostima na lokalnom nivou (prevoz, afirmacija preduzetnika i sl), dok ostatak dolazi od prihoda kompanija u parku i usluga koje u parku razvijaju.