Startap kompanije sve važniji oslonac srpske privrede zasnovane na znanju - Država prepoznaje potencijal, rastu mogućnosti finansiranja

Startap scena u Srbiji je sve razvijenija. Broj kompanija raste, a država sve više shvata njihov značaj i potencijal za razvoj celokupne privrede, pa se čini kao sasvim logičan zaključak vodećih menadžerki kompanije Microsoft koje su u nedavnom razgovoru za eKapiju istakle da je "Srbija na dobrom putu da postane startap nacija". Nedavno usvojenom Strategijom razvoja IT industrije određene su, između ostalog, i mere podrške za IT preduzetništvo i startap projekte, a u toku je i izrada Akcionog plana. Istovremeno, sve su mnogobrojniji izvori finansiranja, od privatnih investicionih fondova do mikrokredita za početnike u biznisu.

Povodom Evropske nedelje startapa, koja je obeležena od 6. do 10. februara, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić najavila je dodelu bespovratnih sredstava za startap projekte, "u cilju povećanja broja tržišno uspešnih srpskih startap privrednih subjekata u čijim projektima dominantnu ulogu imaju informacione tehnologije". Takođe, planirana je i podrška razvoju startap ekosistema, jačanje IT klastera, startap habova i tehnoloških inkubatora.

Jedna od institucija koje aktivno rade na podršci startap zajednici je i Fond za inovacionu delatnost, a Ivan Rakonjac, v.d. direktora Fonda, kaže u razgovoru za eKapiju da je pre pet godina Srbija imala samo jedan tehnološki inkubator, dok zajednica inovativnih startapa gotovo da nije postojala. Fond je tada bio jedna od retkih ustanova koje su pružale finansijsku podršku upravo mladim preduzetnicima sa dobrim idejama, i to u trenutku kada je pomoć države i najpotrebnija - u fazi ranog razvoja.

- Mi smo uvodili načine finansiranja koji kod nas nisu bili viđeni, a danas su oni ugrađeni u inovacioni ekosistem u Srbiji. U međuvremenu je startap zajednica i brojčano i organizaciono ojačala i to su sada artikulisana mlada preduzeća koja znaju šta im od države treba, preduzetni, obrazovani i ohrabreni mladi ljudi od kojih dobijamo važne i konstruktivne povratne informacije - objašnjava Rakonjac.

On podseća da danas postoji mnogo više izvora finansiranja, raznih privatnih fondova, ali i novih državnih projekata. Naš sagovornik veruje da će se startap scena razvijati u pravcu diverzifikacije i umnožavanja izvora finansiranja, i da će se ukazati i potreba da država u nekoj meri redefiniše svoju ulogu. Ivan Rakonjac smatra da će startapi postajati sve važniji oslonac domaće privrede zasnovane na znanju.

- Jedan od glavnih izazova za dalji napredak startap scene je i dalje primetan odlazak mladih preduzetnika van zemlje, odnosno odliv ideja i znanja. Naš posao kao državnog fonda jeste da ovde izgradimo jednako dobre uslove za rad. To pre svega znači da obezbedimo kontinuitet finansijske podrške, uključivanje, ali i isključivanje pomoći u pravom trenutku. Takođe, ukupna ekonomska situacija u zemlji ne pogoduje inovatorima, jer to što oni nude ima pravu vrednost i pun smisao jedino ako ima ko da kupi i koristi - ističe Rakonjac.

Startapima potrebna efikasna onlajn naplata i bankarske garancije

Vladimir Koprić, osnivač kompanije Coprix Media koja kreira inovativne i zabavne sisteme za učenje, kaže za eKapiju da se uslovi za poslovanje startapa popravljaju iz godine u godinu, ali da startap zajednica i država "imaju još mnogo toga da stabilizuju, pre nego što se postignu optimalni rezultati za razvoj preduzetništva u Srbiji".

- Osnova svega je mogućnost efikasne i sigurne onlajn naplate i prijema uplata od korisnika iz inostranstva, a odmah iza toga sledi pomoć domaćim startapima da se prošire na nova tržišta van istočne Evrope. To je osnovni problem za industriju u kojoj se mi nalazimo, jer nedostatak podrške za posledicu ima značajno veće troškove i duže vremenske intervale, nego što ih imaju startup kompanije iz drugih zemalja - objašnjava Koprić.

Darko Tasovac iz kompanije NovelIC ističe veliki razvojni potencijal ulaganja u startapove, za koje smatra da donose benefite društvu u celini. On smatra da uslovi za razvoj mladih kompanija moraju biti mnogo bolji, pri čemu treba koristiti neke već postojeće modele podrške implementirane u širem regionu.

- Najbitnije je obezbediti investicioni capital tipa "seed investment", osnažiti strukturu podrške kroz inkubatore i omogućiti startapovima bankarske garancije za apliciranje na državnim javnim pozivima - navodi Tasovac u razgovoru za eKapiju.

Kao jedan od glavnih izazova u dosadašnjem radu naš sagovornik navodi činjenicu da NovelIC, koji se bavi visokotehnološkim razvojem za koji su potrebna specifična znanja, teško može da nađe kadrove na domaćem tržištu rada. Zato su prinuđeni da dosta ulažu u obrazovanje radnika, i to obukom studenata završnih godina fakulteta, koja se kruniše zaposlenjem.

Vreme za sledeću fazu razvoja

Vladimir Koprić ističe da je Fond za inovacionu delatnost odlična finansijska i logistička podrška startapima, dok je osnivanje StartIt-a pokazalo i da postoji zajednica koja može mnogo toga da uradi. Pošto su se pojavili prvi akceleratori i biznis anđeli, Vladimir Koprić smatra da je sada vreme da se pređe u sledeću fazu razvoja kada će doći i "pravi Venture Capital fondovi koji raspolažu privatnim kapitalom".

- Potrebni su fondovi koji razumeju šta znači ulaganje u startap i koji su spremni na investiciju visokog rizika, kao i povoljni krediti u fazi ranog razvoja. Neophodno je i uređivanje pravne regulative, kako bi se privukli Angel i VC investitori koji su zaista orijentisani na startap kompanije - navodi sagovornik eKapije, uz napomenu da veoma bitan faktor predstavlja i Privredna komora Srbije "koja bi morala mnogo više da se angažuje da aktivno pomogne kompanijama prilikom izlaska na nova tržišta".

Darko Tasovac smatra da bi podrška države startapovima bila veoma značajna u vidu finansijske pomoći za učestvovanje na međunarodnim sajmovima, kao i za patentiranje inovacija (NovelIC ima 8 međunarodno podnetih patenata). Takođe, dobrodošlo je i učešće u finansiranju programa obuke mladih ljudi.

- Veoma je značajan pristup osiguranju IT kompanija prema trećim licima u obavljanju inženjerskih poslova. Takve garancije su neophodne u poslovanju prema velikim stranim kompanijama, a kod nas su nepoznanica i velike osiguravajuće kuće koje posluju u Srbiji ih ne izdaju, ili to rade za daleko veće sume nego u inostranstvu - ističe Tasovac.

On kao značajnu stavku navodi i potrebu za olakšavanjem i uprošćavanjem carinskog postupka uvoza i izvoza hardverskih prototipova ("development hardware") koji su u slučaju kompanije NovelIC sredstvo za rad, a ne roba koja ide u dalju prodaju.

Sve više izvora finansiranja

Fond za inovacionu delatnost ove godine ponovo pokreće Program ranog razvoja, namenjen upravo privatnim mikro i malim preduzećima u ranim fazama razvoja. Potrebno je da imaju neku inovaciju sa jasnim tržišnim usmerenjem, a u Fondu se nadaju da će moći da raspišu dva javna poziva – jedan u prvoj polovini i drugi krajem 2017. godine.

- Tu dodeljujemo do 80.000 EUR po projektu. Za prvi poziv dobili smo sredstva iz budžeta, a za drugi očekujemo nastavak donacija našeg dugogodišnjeg donatora, Evropske unije - kaže Ivan Rakonjac, v.d.direktora Fonda.

Pored državne podrške, sve je više privatnih izvora finansiranja. Tako su sedmorica biznismena iz Srbije 15. januara osnovali prvi privatni investicioni fond u Srbiji za startape, vredan milion evra - ICT Hub Venture. Fond je već raspisao konkurs kojim će u naredna 24 meseca investirati do 30.000 EUR u najviše 30 novoosnovanih firmi iz Srbije i regiona.

- Naše polazno razmišljanje bilo je kako da dalje ojačamo startap u Srbiji, da obezbedimo investicije, odnosno finansiranje projekata koji su u ranoj fazi. Počeli smo da razgovaramo sa potencijalnim investitorima koji imaju snažnu tehnološku komponentu i tako je nastao ICT Hub Venture - rekao je Kosta Andrić, direktor Fonda u nedavnom razgovoru za eKapiju.

Za sada je predviđeno da ICT Hub Venture traje dve godine, a ukoliko se pokaže kao dobra opcija, postoji mogućnost i za njegovo širenje, čak i regionalno.

Na srpsko tržište najzad je stiglo i mikrofinansiranje, pa je tako Erste banka krajem 2016. godine lansirala program podrške startap firmama i socijalnim preduzećima - "Korak po korak". Za sredstva mogu da konkurišu startap kompanije koje posluju kraće od 24 meseca, imaju manje od 10 zaposlenih i godišnji prihod manji od milion evra. Startapi mogu da dobiju kredit u maksimalnom iznosu od 25.000 EUR, a program nudi i podršku početnicima u biznisu kroz besplatne edukacije, mentorstvo i umrežavanje sa drugim firmama.

- Postoji veliko interesovanje za program, imajući u vidu da su tradicionalni bankarski proizvodi poput kredita za ove firme do sada bili nedostupni. Tokom poslednja dva meseca, oko 150 prijavljenih je prošlo onlajn edukaciju na platformi www.korakpokorak.rs. Njihova starosna struktura je zaista različita, od 18 do 54 godine, i 56% čine muškarci, a 44% žene - kaže za eKapiju Sreten Vranić, menadžer programa "Korak po korak", koji Erste banka sprovodi u partnerstvu sa Smart kolektivom, organizacijom ENECA, Razvojnim biznis centrom Kragujevac i Business Innovation Programs.

Oko 30 preduzeća podnelo je zahtev za finansiranje, a iznosi odobrenih kredita kreću se u rasponu od 5.000 do 20.000 EUR.

Marko Andrejić