(Ekonomist) Kanađanin Peter Mank od Tivta pravi extra, extra turistički centar

Crnogorski premijer Milo Đukanović ostao je dosljedan stilu svog „vladanja“ - da u ključnim trenucima donosi i potpisuje velike odluke. Uprkos oštrim kritikama, Đukanović je kraj svog mandata „krunisao“ potpisom na ugovor o kuporodaji Mornaričkog tehničko-remontnog zavoda „Sava Kovačević“ u Tivtu, poznatog pod starim nazivom „Arsenal“. Nasuprot premijeru sedeo je kanadski milijarder Piter Mank, vlasnik kompanije PM Securities, čiji potpis na ugovoru može da promeni budućnost Tivta i bokokotorskog zaliva.

Tom prilikom, Đukanović je poručio javnosti da „ako Crna Gora želi da bude renomirana svjetska turistička destinacija i ekološka država, bolji aranžman od ovoga nije mogla naći“. Premijer je objasnio da je Vlada, prihvatajući ugovor o prodaji „Arsenala“, imala u vidu dugoročne efekte na razvoj turizma, a ne sam kratkoročni privatizacioni prihod.

Novi vlasnik „Arsenala“ najavio je „novu stranicu budućnosti“ za Tivat ali i Crnu Goru, jer planira da u naredne četiri godine uloži 106 miliona eura u izgradnju moderne marine za luksuzne megajahte na mestu sadašnjeg „Arsenala“. Ugovor obavezuje Manka da, osim investiranja 106 miliona eura, državi Crnoj Gori isplati nešto više od 29 miliona za socijalni program zbrinjavanja radnika „Arsenala“, za kupovinu 60 odsto pokretne imovine tog preduzeća, za ekološke intervencije i sanaciju lokacije na kojoj će biti izgrađena buduća marina.

Mank je, takođe, kupio bivši Dom Vojske u Tivtu, a 230.000 kvadrata zemljišta, na kome se nalazi „Arsenal“, uzeo je u zakup na 90 godina i kupio dva savremena doka koji čine osnovu za obavljanje dosadašnje djelatnosti „Arsenala“. Ovaj kanadski biznismen obavezao se da će u Tivtu izgraditi moderan hotelski kompleks, zdravstvene ustanove, savremene stambene zgrade i visoku školu za jahting turizam.

Iz nezvaničnih, ali pouzdanih izvora Ekonomist magazin saznaje da Piter Mank planira da u moru tivatskog zaliva gradi hotel po ugledu na čuveni „hotel-jedro“ u Dubaiju.
„Radimo projekat za generacije koje slijede. Pretvorićemo Boku Kotorsku u region sposoban za odmjeravanje snaga sa Majorkom, francuskom Rivijerom, Monte Karlom“, izjavio je Mank, uz ocenu da je Crna Gora relativno mala zemlja kojoj odgovara samo veća poseta veoma bogatih turista, što su upravo vlasnici megajahti. „Ne postoji niko u lokalnoj zajednici ko neće profitirati ako projekat uspije“, reklao je Mank. Država Crna Gora se, kao prodavac, obavezala da pola godine od potpisivanja ugovora sa lokacije „Arsenala“ iseli Mornaaricu, da usvoji prostorni plan u zoni morskog dobra i da objekte „Arsenala“ koje Mank nije kupio uknjiži kao državnu imovinu. Tivatsko Brodoremontno preduzeće će i dalje postojati kao pravno lice, ali još nije određeno čime će se baviti i gdje će biti locirano. Vlada Crne Gore već je ranije odlučila da sjedište crnogorske Mornarice bude u Baru.

Samo imovinu „Arsenala“ Piter Mank platio je 3, 2 miliona eura i to je „stavka“ koja je izazvala najviše polemike. Jer Skupština opštine Tivat ranije je donijela zaključak da se ugovor o prodaji Brodoremontnog zavoda ne može potpisati ako je prodajna cijena manja od - 80 miliona eura. Predsjednik Tivata Miodrag Kankaraš priznao je da nije ispoštovao zaključak Opštinske skupštine da se to preduzeće ne proda za cijenu manju od 80 miliona eura, ali je pohvalio ugovor o prodaji „Arsenala“. Tim povodom odbornik Demokratskog pokreta za samostalnu Crnu Goru Rade Kuševija ocijenio je tu prodaju kao katastrofalnu: „Ako postoji neuspjeh, onda je to ono što ste vi i ovaj parlament učinili Arsenalu“, rekao je Kuševija, obraćajući se predsjedniku Kankarašu i predsjedniku Skupštine opštine Matu Maroviću.
Kritikama se pridružio i Sindikat „Arsenala“, nezadovoljan niskom prodajnom cijenom za pokretnu imovinu i tvrdi kako ta imovina vrijedi 10 miliona eura. Sindikalci još tvrde da je Mank praktično kupio zemljište, a ne da ga je dobio u zakup. Ovom trgovinom posebno su nezadovoljni penzioneri „Arsenala“ koji će, kako tvrde, dobiti najmanji dio privatizacionog kolača, iako su stvarali to preduzeće.

A opozicioni Pokret za promjene najavio je da će u Skupštini Crne Gore inicirari formiranje posebne komisije za praćenje realizacije kupoprodajnog ugovora za „Arsenal“.

Kopač zlata

Piter Mank (Peter Mank) rođen je 8. novembra 1927. u Mađarskoj. Emigrirao je u Kanadu i diplomirao elektrotehniku na Univerzitetu u Torontu 1952.

Karijeru u rudarskom biznisu započeo je 1983. kupivši deonice nekih kanadskih rudnika u trenutku kada su proizvodili samo 3.000 unci zlata godišnje i ostvarivali prihod od jedva 1,7 miliona dolara.

Potom je kupovao i druge rudnike. Osnovao je rudarski kamp Goldstajk koji je proizveo više od 20 miliona unci zlata i dalje je srž kompanije Barik koja ima rezervu od više od 25 miliona unci zlata i godišnju proizvodnju od više od dva miliona unci iz nekoliko površinskih i podzemnih kopova.

Mankov uticaj na kopanje zlata veoma se osetio i u finansijskom carstvu koje je obrnuo naopačke novim poslovnim projektom. Ignorisao je skeptike i govorio da ako je to dobro za njega, dobro je i za njegove akcionare. I zaista je bilo dobro. Za 13 godina, Barik Premijum Gold Sejls Program je generisao gotovo dve miljarde dolara dodatnog prihoda.
U poslednje vreme, Mank širi biznis na Afriku i Južnu Ameriku… Polovinom 2001. Barik je imao još jedan hrabar poslovni potez kojim je povećao godišnju proizvodnju na šest miliona unci - drugu u svetu, posle južnoaftričkog Anglogold-a.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu