Sportska bajka od Stokholma do Pekinga - Beograd krajem 2013. godine dobija Olimpijski muzej

Bronzana medalja sa prvih obnovljenih Olimpijskih igara iz 1896, reket Miloša Crnjanskog, štafetna palica najbrže "bele" štafete na svetu, legat Ivana Gubijana koji je bacio "srebrno" kladivo u Amsterdamu još 1948, značke, marame, pehari i plakete samo su deo sportske baštine kojom se Srbija može podičiti. Tu su i bob dvojac sa kočnicama iz 1920, olimpijske baklje, smučke sa vezovima i gojzerice korišćene između dva svetska rata, ali i legati naših sportskih legendi 21. veka, koje će ljubitelji lopte, kladiva i koplja već krajem 2013. godine moći da vide u Olimpijskom muzeju Srbije.

OKS i beogradski Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja osnovali su 2008. godine Fond sporta i olimpizma, čiji su osnovni ciljevi čuvanje i prikazivanje velikog sportskog i olimpijskog nasleđa, ali i negovanje i promocija olimpijskih vrednosti u Srbiji. Fond i OKS zajednički su osmislili projekat multifunkcionalnog Olimpijskog muzeja, koji će naslediti nekadašnji Muzej fizičke kulture sa bogatom zbirkom od oko 70.000 eksponata.

Direktorka Fonda sporta i olimpizma Nataša Janković kaže za "eKapiju" da za sada postoji nekoliko predloženih lokacija za muzej. Olimpijski komitet Srbije zajedno sa gradom Beogradom traži adekvatno rešenje koje bi zadovoljilo sve potrebe.

- Osim samog Olimpijskog muzeja, tu treba da budu i kancelarije OKS, kao i kancelarije malih sportskih saveza. Nadamo se da ćemo adekvatan prostor za muzej dobiti u olimpijskoj 2012. godini, kada će biti obeležena i stogodišnjica prvog učešća Srbije na Olimpijskim igrama – kaže Janković.

(Olimpijske medalje)

- Ukoliko sve bude išlo po planu, trebalo bi da najkasnije za dve godine Olimpijski muzej dobije svoju stalnu postavku i bude otvoren za posetioce. Osim na traženju lokacije, radimo i na dobijanju dozvola, i kada to budemo rešili izvršićemo procenu vrednosti investicije.

Ona dodaje da u osnivanju muzeja imaju veliku podršku Međunarodnog olimpijskog komiteta i Olimpijskog muzeja u Lozani.

- Iako je nosilac samog projekta OKS, ne sumnjamo da će se u relizaciju uključiti vladin i nevladin sektor, kao i drugi zainteresovani investitori. Za osnivanje ovakvih ustanova postoje i različiti Evropski fondovi - navodi Janković.

Objekat Olimpijskog muzeja zamišljen je kao višenamenski i višespratni. Na najnižem nivou biće baza sportskih delatnosti i sportskih društava. Zatim, na sledećem nivou biće profesionalne službe i menadžment. Na vrhu "piramide", prema rečima Nataše Janković, biće smeštene medalje, trofeji, obeležja najznačajnih rezultata, kao i sve ono namenjeno informisanju, obrazovanju, pripremi za bavljenje sportom...

- Prema našem projektu, zamišljeno je da kao deo Olipijskog muzeja funkcioniše i edukativni centar, u kome bi se održavale formalne i neformalne edukacije. Programi bi bili kreirani u skladu sa uzrastom polaznika i njhovim specifičnim potrebama - otkriva naša sagovornica.

Takođe, u muzeju je planirano organizovanje promocija, projekcija i konferencija za novinare.

- Iako još uvek nemamo prostor, to nas ne sprečava da realzijuemo različite programe koji su sastavni deo osnivanja Olimpijskog muzeja. Jedan od najznačajnih programa je Dokumentacioni centar koji realizujemo u prostorijama Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu i koji podrazumeva poposivanje svih postojećih eksponata prema određenim standardima.

Priče nacionalnih olimpijskih heroja

Prva muzejska zbirka osnovana je 1947. godine na starom DIF-u, današnjem Gradskom centru za fizičku kulturu, prvom prostoru u Srbiji namenski projektovanom za telesno obrazovanje. Ovu prvu zbirku od koje je nastala današnja, osnovao je Bora Jovanović, profesor istorije fizičke kulture i košarke.

Olimpijska baština, koja priča priče učesnika velikih sportskih takmičenja a pre svega nacionalnih olimpijskih heroja, uvećavala se vremenom. Olimpijskom komitetu svoje medalje sa Olimpijskih igara darovali su atletičari Ivan Gubijan i Franjo Mihalić, rvač Branko Martinović, a legate Milan Ercegan, Ante Lambaša i mnogi drugi.

Sačuvana je i bronzana medalja sa Prvih olimpijskih igara modernog doba u Atini 1896, nepoznatog donatora. Među predmetima u ovoj zbirci su i replike medalja sa Igara u Minhenu, Seulu i Moskvi...

Za osnivanje Olimpijskog muzeja potrebno je da prostor, ali i stručni kadar odgovara standardima.

- Sve treba da bude u skladu sa zakonom o muzejskom nasleđu. Obezbeđivanje uslova za sprovođenje osnovnih faza organizacije stručnog rada muzeja je neophodno kako bi se muzealije zaštitile i bile dostupne široj javnosti – navodi Nataša Janković.

"Olimpijska bajka"

Fond sporta i olipizma širom Srbije realizuje različite edukacije i programe olimpijskog obrazovanja, kao što su Olimpijski čas, EkOlimpijada i Tradicionalne sportske igre. Za 2012. godinu planirana je izložba povodom 100 godina od prvog učešća Srbije na Olimpijskim igrama.

(Prvo srpsko društvo za gimnastiku)

- Uskoro počinjemo i sa realizacijom programa "Olimpijska bajka" koja je namenjena najmlađima i kroz koju će i oni imati priliku da nauče osnovne pojmove olimpizma i olimpijskih vrednosti. Takođe, uskoro će početi i promocija maskote Olimpijskog tima Srbije, Srećka, mladunčeta beloglavog supa, koji će edukovati mlade širom zemlje o pravim vrednostima - kaže nam Nataša Janković.

Srpski olimpijski klub

Srpski olimpijski klub osnovan je 23. februara 1910. godine u redakciji lista "Novo vreme", na 4. spratu hotela Moskva, na incijativu nekoliko mladih oficira školovanih u Francuskoj, koje je predvodio Svetomir Đukić.

Naredne godine promenio je ime u Centralni olimpijski klub, a onda 17. jula 1912. dobio ime Olimpijski komitet Srbije. Iste godine primljen je i u Međunarodni olimpijski komitet na kongresu u Stokholmu.

Srbija je do sada samostalno dva puta učestvovala na Olimpijskim igrama. Prvi nastup bio je na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. Od tada je učestvovala kao deo nekoliko južnoslovenskih zemalja, da bi posle 96 godina ponovo učestvovala pod svojim imenom, na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008.

M.S.