Prosečan kupac stana u Srbiji ima 45 godina - Kako to utiče na kreditnu sposobnost i kakvim rešenjima se služe banke?

Iako je u poslednjih pet godina primetan trend smanjivanja prosečne starosti kupaca stanova, za ulazak u stambeni kredit u našoj zemlji se i dalje pretežno odlučuju stariji od 40 godina. Prosečan kupac stana u Srbiji je star 45 godina, ima siguran posao i natprosečna primanja, ali do kupovine nekretnine uglavnom mora uz pomoć kredita.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, iako se za četiri godine broj kupaca stanova mlađih od 30 godina udvostručio, on je i dalje manji u odnosu na druge starosne grupe.

Čak 40% kupaca ima između 31 i 45 godina, a skoro 28% dolazi iz starosne strukture od 46 do 60 godina. Visoka prosečna starost donosi i visok rizik da bi klijent u trenutku otplate kredita mogao biti penzioner sa značajno manjim primanjima.

Govoreći o rizicima kupovine dugoročnih kredita u srednjoj životnoj dobi, Dejan Gavrilović iz Efektive kaže za Euronews Srbija da na to najviše utiče kreditna sposobnost klijenata.

- Na to najviše utiče njihova kreditna sposobnost do koje su došli radeći, menjajući poslove, popravljajući sopstveni CV, koji im je omogućio da dođu do stabilnijeg posla sa boljom platom, koja bi im priuštila da napokon reše stambeno pitanje. Taj podatak je donekle i poražavajuć, ali pokazuje stanje ekonomije ili zemlje u kojoj živimo - rekao je Gavrilović.

Rizik od visoke starosne struktrure klijenata odnosi se i na banke i zato su sa godinama rigorozniji i uslovi za dobijanje ovakvih kredita. Banke tako gledaju kakvim se poslom bavi klijent, kolika je njegova plata, da li je zadužen, ali i kakvog je zdravlja i da li ima životno osiguranje.

- Što se tiče samog broja godina, vi se zapravo i ograničavate kada uzmete stambeni kredit sa 41-42 godine, maksimalni period kredita može biti do 65. godine, eventualno neke banke produžavaju do 70 ili 75 godina... Naravno da uvek postoji mogućnost da u međuvremenu smanjite glavnicu i na taj način sebi olakšate taj period kada odete u penziju od 65 do 75 godina - kaže za Euronews Srbija bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić.

Upitana o rizicima ulaska u stambeni kredit starijih od 40 godina, ekonomski novinar Radojka Nikolić rekla je za Euronews Srbija da su u vezi sa tim uključeni i demografski i socijalni i finansijski uslovi, jer je reč o kreditima čiji su iznosi visoki i dug rok otplate.

- U tom slučaju je rizično po banku kako će se vraćati taj kredit. Dosta stvari se promenilo posle 2008. i one krize hipotekarnih kredita kada su se banke susrele sa velikim brojem nenaplativih kredita. U slučaju Srbije, broj nenaplativih kredita išao je i do 28%, sada je taj nivo minimalan, do 4%, i posle toga su banke postale opreznije - navela je Nikolić.

Prema rečima Radojke Nikolić, 2017. godine je ponovo pokrenuto pitanje oko pomeranja granice za otplatu kredita, do tada je bilo 60 godina za dospevanje poslednje rate za otplatu kredita, pa je pomereno na 65 i 75 i 80, u zavisnosti od banke.

Nikolić je navela da rizici postoje jer je život rizik i kod mlađih osoba, a kamoli starijih i dodala da je teško zamislivo da neko ko ima 60 godina odluči da uzme stambeni kredit sa rokom otplate od 30 godina jer se ne može reći da to nije rizično kada je reč o toj granici kada se isplaćuje poslednja rata kredita.

Prethodnih godina, kaže Nikolić, dosta se uradilo na osiguranju tih kredita, sada i oni mogu da se osigiraju i zaštite od rizika otplaćivanja.

- Mnoge banke u dogovoru sa osiguravajućim kućama imaju to bankarsko osigiranje u slučajevima kada nije moguće da se realizuje do kraja otplata zbog starosne granice ili bilo koje druge opasnosti koja može da nastupi u otplati kredita. Onda se to osigurava, to se plaća ili u ratama ili jednokratno, zavisno od banke za koju se mogućnost odlučila. Osiguranje od rizika u otplati kredita postoji i na taj način se neutrališe opasnost od toga da li će neko biti u stanju da do kraja otplati kredit ili ne - rekla je Nikolić.

Upitana o opreznosti banaka da odobravaju kredite i pooštravanja njihove politike, Nikolić kaže da banke nisu štedno-kreditne zadruge i da su banke institucije koje imaju dosta konzervativan pristup.

- Dosta su oprezne pogotovo imajući u vidu krize kojima je bankarski i finansijski sektor bio izložen prethodnih godina. To je uticalo na pooštravanje njihove poslovne politike i oprezniji su kod odobravanja kredita, jer ko će vratiti kredit!? Ako se oni ne zaštite, ta sredstva moraju da otpišu ili nadoknade iz sopstvenih izvora. Nije ovo nikakva odbrana za banke, to je činjenca da neko taj kredit mora da vrati i zbog toga postoji takva politika - rekla je Nikolić.

Prenela je da utisak da je sada bankarski sistem daleko fleksibilniji nego pre 15 godina, neposredno posle velike globalne ekonomske krize 2008. i 2009.

- I oni su izmenili neka svoja pravila ponašanja, jesu učinili mnogo da sebe zaštite, a čini mi se da su i felksibilniji u pristupu i da više idu na taj individualni pristup zavisno od klijenta, od klijenta do klijenta traže zajednička rešenja jer i njima je u interesu da novac plasiraju, da ne sede na novcu jer i to košta - zaključila je Nikolić.

Povodom podatka Republičkog geodetskog zavoda da se četiri godine broj kupaca stanova mlađih od 30 godina udvostručio i upitana ko su ti mladi kupci, Nikolić je navela da su to kupci koji kupuju luksuznije stanove, uglavnom u Beogradu na vodi.

Ona navodi da su takvi kupci mladi IT stručnjaci i inženjeri koji rade u tehnološkim kompanijama i imaju veoma visoke zarade od 6.000 do 10.000 EUR mesečno.