Uskoro rekonstrukcija zgrade „Beogradske zadruge“ - Spasavanje stogodišnje lepotice

Tokom sledeće godine konačno bi trebalo da počne rekonstrukcija zgrade „Beogradske zadruge“, stare čitav jedan vek. U obnovu palate koja je nekad bila centralna u Karađorđevoj ulici, tada glavnoj u Beogradu, biće uloženo nešto više od milion evra, što će biti i prvi korak u spašavanju ovog prelepog objekta.

Projekat, koji još čeka da dobije poslednji papir za početak radova, predviđa restauraciju fasade, zamenu krova, spoljašnje stolarije i bravarije, kao i izradu gromobranskih instalacija. Biće rekonstruisana i centralna skulptura, kao i terasa na glavnoj ugaonoj fasadi, koja je prethodnih decenija značajno propala. Tokom obnove zgradi „Beogradske zadruge“ biće vraćene i dve kupole, koje su porušene tokom Drugog svetskog rata. Time će ovoj veličanstvenoj palati biti vraćen izgled iz 1907. godine, kad je i sagrađena.
- Ovim projektom, na žalost, nije predviđena restauracija unutrašnjosti objekta, ali je i ovo veliki korak ka spasavanju ove zgrade, jer se nalazi u očajnom stanju. Oba krila prizemlja su u funkciji, a njegove prostorije koristiće neka međunarodna pravosudna institucija. Još se ne zna ko će raditi u ostatku zgrade, verovatno neko ministarstvo, ali će sigurno imati neku javnu funkciju – kaže Aleksandra Šević, arhitekta u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, koja je pored Ljiljane Konte radila na izradi ovog projekta.
Rekonstrukcija ovog prelepog objekta trebalo bi da bude finansirana iz sredstava Nacionalnog investicionog plana i u nju će, prema procenama stručnjaka, u ovoj fazi biti uloženo oko 105 miliona dinara.

- Očekujemo da NIP i zaista obezebedi sredstva. Koliko znam, ovaj projekat se nalazi na listi favorizovanih za sledeću godinu – kaže Šević.

O značaju ove zgrade dovoljno govori podatak da se nalazi pod posebnom zaštitom države. Sagrađena je u periodu od 1905. do 1907. godine, kao upravno - poslovni objekat „Beogradske zadruge“, prvog srpskog društva za osiguranje. U ono vreme izgrađena je najmodernijim građevinskim postupkom, obradom fasade u veštačekom kamenu i upotrebom armiranog betona, prvi put u Beogradu.

Zgrada je zamišljena kao glavni objekat na trgu, poznatom kao Mali pijac, a projekat su uradile poznate arhitekte Andra Stevanović i Nikola Nestorović. Na njoj piše - „Odeljenje za bankarstvo osnovano 1882.“ i mnogi smatraju da je upravo u njoj bila smeštena prva prava banka u tadašnjoj Srbiji. Sve do Drugog svetskog rata pripadala je akcionarskom društvu „Beogradska zadruga“, dok se u posleratnom periodu u nju useljavaju mnoge ustanove i delatnosti za koje nije bila namenjena kada je građena. Najviše se u ovom objektu zadržao Geološki zavod ili Institut za hidrotehnička i geološka istraživanja. Prema predlogu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda zdanje Beogradske zadruge namenjeno je za zadužbinu sveukupnog stvaralaštva Srba u svetu.

Od 1907. samo jednom obnovljena

Iako je stara više od sto godina, zgrada „Beogradske zadruge“ je samo jednom obnovljena i to posle Drugog svetskog rata. Tada je tavan ove palate adaptiran i pretvoren u koristan prostor, a po nekim svedočenjima, rekonstruisano je i prizemlje, u kojem su pre toga bili dućani

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista BLIC od 29.09.2009