Za prvu liniju beogradskog metroa 550 mil EUR - izgradnja samo uz pomoć javno-privatnog partnerstva

Izgradnja prve linije lakog šinskog sistema od Ustaničke ulice na Zvezdari do Tvorničke ulice u Zemunu koštala bi 550 mil EUR, procena je kanadske kompanije "SNC Lavalen". U troškove su uključene kompozicije vozova koje bi trebalo nabaviti, ali nisu uračunati radovi za izgradnju podzemnih parkinga i poslovnih prostora.

Gradonačelnik Dragan Đilas podsetio je da gradska vlast intenzivno pokušava da reši saobraćajni problem koji postoji decenijama. Osim izgradnje mostova i drugih investicija, jedno od ključnih ulaganja jeste izdvajanje sredstava za nezavisni šinski sistem i gradsku železnicu.

– U gradu intenzivno radimo kako bismo prve rezultate razvoja gradske železnice osetili već sledeće godine. Treba prekinuti priču o tipu metroa koji će se graditi u glavnom gradu i kako bi trebalo da se zove: "laki" ili "teški". Najboljeje – beogradski metro. Stručnjaci su se složili da sistem mora da bude nezavisan i da kao takav garantuje redovnost, kvalitetan prevozi brzinu. Važno je da sagledamo finansijske razmere projekta i zajedno sa Republikom vidimo šta je realno, šta bi država i grad mogli da plate – istakao je Đilas.

Džon Morison, ambasador Kanade, naglasio je da je ova zemlja uvek bila dobar partner našoj državi i da će učiniti sve da pomogne da Beograd dobije modernu i razvijenu saobraćajnu infrastrukturu.

Stefan Mer, rukovodilac studije "Mogućnost finansiranja izgradnje prve linije beogradskog metroa", koju je finansirala Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), objasnio je da je kao model finansiranja predloženo partnerstvo, gde oko 32% troškova snosi javni, a 68% privatni sektor koji bi se finansirao iz akcijskog kapitala i dugoročnog zaduživanja.

"Taj model omogućava da se ostvari optimalna raspodela rizika između javnog i privatnog sektora. Privatni sektor preuzima na sebe rizike izgradnje, eksploatacije i održavanja, kao i najveći deo rizika finansiranja" moglo se čuti na jučerašnjoj prezentaciji studije u Starom dvoru.

Hilda Gaček, iz EBRD-a, rekla je da je ova banka spremna da razgovara o ulaganju u laki šinski metro. Ona smatra da bi on mogao da bude rešenje za saobraćajne probleme stanovnika u centru, ali i u predgrađu.

Predstavnici Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda precizirali su da je ideja da u gradu budu četiri linije lakog metroa koje bi se međusobno preplitale.

Generalnim urbanističkim planom Beograda do 2021. godine planirana je izgradnja lakog šinskog sistema na linijama Ustanička – Tvornička i od Pravnog fakulteta preko Slavije do Žarkova, kao i linija koja bi povezala te dve linije, a najavljeno je i proširenje sistema do Karaburme i Mirijeva.

Predviđeno je da se oko 40 kilometara gradske železnice gradi uglavnom u nivou ulice, s tim što bi se, kada je to potrebno, gradile podzemne deonice. Za ovaj projekat trebalo bi izdvojiti manje od milijardu EUR.