Eksperimenti CERN-a od 2020. i u Zemunu - Uskoro tender za izgradnju inovacionog centra Verokio u kampusu Instituta za fiziku (FOTO)

(Budući izgled Verokio centra u Zemunu - planirano je i ozelenjavanje krovova veštačkom travom) Novi inovacioni centar beogradskog Instituta za fiziku - Verokio, trebalo bi da bude otvoren u naredne dve godine, saznaje eKapija.

Kao pridružena članica CERN-a, Srbija će na svojoj teritoriji, u kampusu Instituta u Zemunu, dobiti centar koji spaja sofisticiranu, inovacionu privredu, vrhunska naučna istraživanja i obrazovanje.

Projekat koji uključuje saradnju sa vodećim svetskim naučno-istraživačkim centrima - CERN-om, mrežom nacionalnih instituta Italije, INFN, i najvećim naučnim postrojenjem u Nemačkoj, DESY, nalazi se među prioritetima države u oblasti nauke, a u Institutu za fiziku već pripremaju projekte koji će se ovde realizovati.

Aleksandar Blagojević, direktor ove ustanove, kaže u razgovoru za naš portal da je u toku završetak projektne dokumentacije, te da očekuje da tender za građevinske radove bude raspisan u naredna 3 do 4 meseca.

- Uslovno će nam biti potrebno neke dve godine da Centar bude finalizovan i bazično opremljen, a očekujem da 2020. godine Verokio bude u punoj funkciji i da godinu dana pre toga započne sa pilot projektima. Za nas je taj period ključan, a neki manji su već pokrenuti - ističe Blagojević, dodajući da će u Verokio centru biti moguć razvoj složenih modela, izgradnja sklopova i prototipova, kao i razna testiranja i eksperimenti.

Institut za fiziku nalazi se na atraktivnoj lokaciji u Zemunu, u ulici Pregrevica, uz sam Dunav, pa će novi centar nići na neizgrađenom delu velike parcele gde je planirano podizanje dva slobodnostojeća objekta povezana pasarelom.

Budući izgled Verokio centra, simbolično nazvanog po italijanskom renesansnom vajaru i slikaru Andreu del Verokiu, čija je umetnička radionica iznedrila nekoliko najvećih umetnika renesanse, uključujući i Leonarda da Vinčija, osmislio je arhitekta Marko Stojčić. U Institutu su zadovoljni predlogom kako će objekat izgledati, a najvažnije je, kaže Blagojević, da odgovara funkciji.

Ukupna bruto površina novih objekata iznosi 4.140 m2.

Dve zgrade na obali Dunava, odgovaraće dvema funkcijama Verokia - jedna je, uslovno dominantno obrazovna, a druga uslovno dominantno razvojna - za realizaciju istraživačkih projekata, opremljena visokosofisticiranom opremom.

Prvi objekat, objašnjava nam Blagojević, okupljaće diplomce završnih godina i postdiplomce čije će glavne aktivnosti biti usmerene oko teme, za čiju realizaciju je predviđen period od oko godinu dana. Potrebnu ekspertizu definisaće sami projekti, jer nauka je, kaže prvi čovek Instituta, uvek najinteresantnija na dodiru između disciplina. Po projektu biće angažovano oko 50-ak diplomaca.

- Ovde je reč uglavnom o visokotehnološkim proizvodima - elektronike, softvera, ali biće i drugih stvari, pa to ne znači da će mesta biti samo za programere, fizičare ili mašince, već studente svih profila, a gro projekata će se raditi na međunarodnom nivou uz angažovanje domaćih i ino eksperata.

Obrazovanje, objašnjava dalje Blagojević, uvek kasni za ekonomijom, nekad i do 100 godina, pa se sada već nalazimo u postindustrijskoj revoluciji, a nemamo škole koje proizvode stručnjake za takvo okruženje.

- Potrebni su nam ljudi koji će menjati svet - ističe Blagojević, pojašnjavajući da Verokio nikako neće biti obrazovna institucija u uskom značenju, niti alternativa univerzitetu.

- Studenti nemaju mnogo prilika da rade na velikim, konkretnim projektima, a to je upravo ono što veliki broj njih motiviše i za šta su potrebni uslovi, koje nam je cilj da napravimo.

Prva zgrada biće opremljena sa 5 radionica za obradu raznih materijala, dok će druga biti fabrička hala opremljena visokosofisticiranom opremom pravljenom za CERN i stići će upravo iz vodećeg istraživačkog centra na svetu.

- Naši strani partneri centralno se bave fizikom elementarnih čestica, pa postavši članica CERN-a i Srbija mora tehnološki učestvovati u onome što ova institucija radi - navodi Blagojević.

Verokio će tako, pomoći uvezivanje postojećih znanja iz više oblasti, kao što su razvoj novih generacija akceleratora i detektora, modeliranje kompleksnih sistema, superračunarstvo, analiza velikih skupina podataka, ali i rešavanje ključnih izazova u oblastima kao što su biomedicina, arheologija i sociologija.

Insitucija će biti i otvorena za javnost - postojaće galerijski, muzejski prostor, da deca i roditelji mogu da vide kako to izgleda.

Još važnije, Verokio će biti otvoren i za kompanije u Srbiji, što je jedan od razloga zašto se država založila za ovaj projekat.

Kompanije iz Srbije, kaže Blagojević, već sada mogu da učestvuju na tenderima CERN-a, a namera je da ih bude više, pa će Verokio biti i svojevrstan "kvasac" za to. U svetu se, osim toga, silikonske doline razvijaju upravo u naučnim okruženjima, pa će Verokio dodatno podstaći okruženje za komercijlaizaciju ideja uz logističku, pravnu, pomoć u opremi i sl...

- Oprema u Verokiu biće jedinstvena u svetu, veoma specijalizovana i neće biti korisna za 99% naše privrede, već tek malom delu koji postepeno identifikujemo, definišući kroz taj proces i koja oprema bi bila najadekvatnija. Ovaj inovacioni centar, ipak, postaće rasadnik novih firmi - za komercijalizaciju ideja i stvaranje spin off kompanija. Kad imate uslove da okupite stručnjake i talentovane mlade ljude nećete praviti hiljadu primeraka nečega, već nulti primer koji će se kasnije u milionskim razmerama proizvoditi negde u Kini ili Singapuru - pojašnjava slikovito Blagojević, ističući da dve spin-off kompanije već postoje u okviru Instituta.

Procenjena vrednost doprinosa države za ovaj projekat je 5 mil EUR, koliko će otprilike vredeti i oprema koju će obezbediti CERN. Ulaganje države je, napominje naš sagovornik, veoma važno za njih, a najinteresantniji su projekti koji će mahom biti finansirani iz EU.

- Možemo u nekim oblastima, za koje smatramo da su inkubatori novog razvoja, da obezbedimo uslove za razvoj i to ćemo upravo i učiniti - dodaje naš sagovornik.

Ugovor sa Vladom Srbije o izgradnji Verokio centra, podsetimo, potpisan je u novembru 2017. godine.

U Institutu za fiziku, osim toga, podsećaju da u okviru ove ustanove i sada postoji Inovacioni centar koji kroz saradnju sa hi-tech firmama iz Srbije već učestvuje na nekoliko međunarodnih projekata. Neke od njih su Vlatacom Institut d.o.o, MOONSTRUCK d.o.o, Quadra Graphic, Inmol plast, PP korum.