Dobre ideje čekaju bolja vremena - neizvesna realizacija ranije najavljivanih projekata u Beogradu

Veliki projekti najavljivani poslednjih godina nisu prioriteti nove gradske vlasti i pitanje je da li će ikad biti realizovani. Trenutno se niko ozbiljno ne bavi projektom gradske galerije na Trgu Republike, opere na Ušću, nove zgrade Beogradske filharmonije na mestu zanatskog centra "Gradić Pejton", a samo sporadično može se čuti kako nam je i dalje "preko potrebno" izmeštanje autobuske stanice iz centra grada.

Ideja da se Autobuska stanica izmesti iz Karađorđeve ulice na lokaciju u Novom Beogradu na mestu "Buvljaka", uz buduću Železničku stanicu "Novi Beograd", postoji odavno. Ona je i definitivno zacrtana Generalnim urbanističkim planom iz 2003. godine. Poslednja studija Saobraćajnog fakulteta i Sekretarijata za saobraćaj izričito potvrđuje da bi se gužve u centru značajno smanjile kad bi autobuska bila izmeštena.

Dug put do nove stanice

Iako su iz gradske uprave najavljivali, da će do izmeštanja stanice doći sledeće godine, put do realizacije ovog projekta biće dug.

- Razmišljali smo da bude tri ili više glavnih autobuskih stanica u gradu, ali izgleda da to nije moguće. U svakom slučaju, stanica mora da se izmesti iz Karađorđeve ulice, a kad će se to dogoditi, zaista ne znam - kaže za "Blic" gradonačelnik Dragan Đilas.

Mnogo toga je potrebno da se uradi pre nego što se ozbiljnije pristupi izmeštanju Autobuske stanice. Potrebne su studije, koje će da omoguće optimalno povezivanje buduće stanice sa okolnom saobraćajnom mrežom i njeno funkcionisanje. Izrada studije nije započeta, a nije potpisan nijedan ugovor.

Urbanisti su smatrali da je lokacija kod "Buvljaka" idealno mesto za novu autobusku stanicu. Kako je ranije planirano, ta bi lokacija bila novo saobraćajno čvorište grada. Njom bi trebalo da prođe linija lakog metroa, a obližnja Železnička stanica "Novi Beograd" da se proširi. U blizini će se graditi most preko špica Ade Ciganlije, udaljenost od aerodroma je svega desetak minuta vožnje.

Gradska galerija

Dugo je trajala javna polemika oko toga da li na mestu Tržnog centra "Staklenac" treba da se gradi gradska galerija ili opera. Ranija gradska vlast predvođena Demokratskom strankom bila je za galeriju, koja bi nosila ime ubijenog premijera dr Zorana Đinđića. To se, međutim, nije dopalo tadašnjem koalicionom partneru demokrata - Demokratskoj stranci Srbije. Zato je plan detaljne regulacije za Trg Republike, koji je završen i bio u proceduri za usvajanje, povučen pod pritiskom DSS. Nije poznato kad će ponovo biti stavljen na dnevni red Skupštine grada.

- Rušićemo "Staklenac" i graditi galeriju. Ne znam tačno kad. Prvo moramo da usvojimo plan detaljne regulacije za taj deo grada, pa tek onda možemo razmišljati o gradnji – kaže gradonačelnik.

Planirano je ranije da ispod gradske galerije bude sazidana metro stanica i garaža, a da se saobraćaj, osim za gradski prevoz, izmesti sa Trga Republike i Vasine ulice. I ti projekti stoje.

Opera i filharmonija

Više se ne govori ni o izgradnji nove zgrade opere u Parku prijateljstva, koja bi, kako je planirano, zauzimala površinu od 50.000 m2.

Uprkos žestokim kritikama operskih i baletskih prvaka da je suludo graditi operu bilo gde osim u centru grada, gradske vlasti su smatrale da je Ušće dragocena lokacija, koja trenutno stoji potpuno neiskorišćena. Ova zgrada bi, kako je zamišljeno, postala još jedan simbol Beograda.

Vođene su javne rasprave i šta sagraditi na mestu zanatskog centra "Gradić Pejton". Razmišljalo se o izgradnji velike garaže, ali i o muzičkom centru. Prednost je, ipak, data muzici, pa su gradske vlasti odlučile da na Čuburi sagrade novu zgradu Beogradske filharmonije, koja kuburi sa prostorom. Detaljnim planom regulacije ovog dela grada predviđeno je da zgrada Filharmonije ima prizemlje i tri sprata, visine do 15 metara. Sala bi prolazila kroz sve tri etaže i imala bi oko hiljadu mesta za posetioce. Na vrhu zgrade nalazilo bi se muzičko obdanište, jer je ideja ljudi iz Filharmonije da "spremaju klince koji bi kasnije dolazili na koncerte".

Mnogo energije i para potrošeno je na rasprave i konkurse, da bi posle manje od godinu dana postalo jasno da u gradskom budžetu nema novca za ovako grandiozne projekte. Fokus novih gradskih vlasti, čini se, biće škole, vrtići i saobraćaj, a veliki projekti njihovih prethodnika moraće da sačekaju neka bolja vremena.

Prekinuti i "privatni" projekti

Nije samo gradska uprava, zbog nedostatka para, stavila velike projekte "na led". Pre tri godine prekinuta je gradnja "Aqua parka" u Bloku 45. Realizacija ovog projekta, u kome je učestvovao i Žarko Paspalj, stala je zbog nedostatka sredstava. Izgradnja "Zlatne kapije Beograda", kako je nazvan budući kompleks tri zgrade na mestu ruševina bivšeg Saveznog MUP, nije ni započeta. U ovaj projekat "Total holiday" planirao je da uloži oko 200 miliona evra.