Kruševac prvi u Srbiji dobio Plan održive urbane mobilnosti - Do 2030. planirani projekti vredni oko 9,3 mil EUR

Saobraćajne gužve, povećavanje broja vozila, nedostatak parking mesta i zelenih površina, problemi su sa kojima se suočavaju mnogi gradovi, usled savremenog načina života. Osim na zdravstveno stanje vozača, sve to utiče i na ekonomske, ekološke i zdravstvene aspekte društva, kao i na bezbednost u saobraćaju.

Kako bi predupredili ove probleme i obezbedili bolje uslove života, gradski većnici Kruševca, izradili su Plan održive urbane mobilnosti za period 2017-2030 (POUM), prvi takav dokument u Srbiji. Nacrt ovog strateškog dokumenta, koji je na javnom uvidu do kraja septembra, predstavljen je u Kruševcu, u okviru Evropske nedelje mobilnosti.

Jedan od glavnih ciljeva koje u tom smislu Kruševac želi da ostvari je da do 2030. godine gotovo 80% putovanja na području grada čine održivi vidovi saobraćaja, a da među njima bude 50% pešačenje, 7% biciklisti i 21% javni prevoz. Pomenutim dokumentom, analizirano je trenutno stanje i načini kako da se do zacrtanih ciljeva stigne, a predviđene su i konkretne aktivnosti u njihovom ostvarivanju.

Kako bi se do tih ciljeva došlo, neophodno je unapređenje infrastrukture za pešake, bicikliste, osobe sa invaliditetom, za javni prevoz, a ovaj dokument poslužiće kao osnova za konkurisanje za sredstva iz fondova Evropske unije. Akcionim planovima koje POUM sadrži, za sve projekte potrebno je oko 9,3 mil EUR.

Održiva urbana mobilnost je zajednički element različitih oblasti, kao što su urbani razvoj, saobraćaj, životna sredina, zdravlje... Razvoj politika, koje su međusobno povezane, bi trebalo da bude trend u cilju unapređivanja kvaliteta života u gradu. Pre svega, kroz obrazovanje, podizanje nivoa svesti, inovacije i urbanističko planiranje, uz izradu studija o mobilnosti, koje se bave novim urbanim razvojem, navedeno je u ovom dokumentu.

U gradskoj upravi Kruševca odlučili su da umesto reči saobraćaj iskoriste mobilnost, jer "ljudi uglavnom poistovećuju reč saobraćaj sa automobilskim saobraćajem, pri čemu zaboravljaju da sem automobilskog postoje i drugi vidovi saobraćaja, kao što su pešački i biciklistički saobraćaj, javni prevoz i dr".

- Rečju mobilnost želimo da istaknemo da treba razmišljati pre svega o kretanju ljudi, a ne vozila - stoji u nacrtu POUM-a.

Ovim dokumentom stvara se osnova za unapređenje postojećeg stanja u saobraćaju i poboljšanje uslova života u gradu. Kroz njegovu izradu, posmatrani su različiti aspekti svih vidova saobraćaja – pešačkog, biciklističkog, javnog gradskog, automobilskog i taxi saobraćaja.

Prema anketi građana, rađenoj 2016. godine, sa 44% zastupljenosti pešačenja u ukupnoj raspodeli putovanja, Grad Kruševac već pokazuje visok nivo učešća održive urbane mobilnosti. Međutim, više od polovine ispitanika prema ovoj anketi koristi neki vid motornog saobraćaja - 19% javni prevoz, 32% putnički automobil, 2% taxi, dok svega 3% ispitanika koristi bicikl.

Poređenja radi, u odnosu na Saobraćajnu studiju Kruševca iz 1989. godine, broj pešaka je značajno smanjen u korist onih koji koriste motorna prevozna sredstva. Ova studija pokazala je da je u tom gradu sa skoro 72% bilo zastupljeno pešačenje, oko 4% su činili biciklisti, 6,5% javni prevoz, a skoro 14% automobili.

Cilj Kruševca je da do 2030. godine gotovo 80% putovanja na području grada čine održivi vidovi, a da među njima bude 50% pešačenje, 7% biciklisti i 21% javni prevoz.

Kako bi ti ciljevi bili postignuti, Plan predviđa uređivanje infrastrukture, ali i aktivnosti u edukaciji stanovništva o značaju korišćenja održivih oblika saobraćaja (pešački, biciklistički i javni saobraćaj). Ovim dokumentom predviđene su i konktretne akcije koje su neophodne.

Anketa je pokazala da je učešće pešačkog saobraćaja u posmatranom periodu smanjeno za gotovo 30%. Kako se prema anketi pokazalo, kao najčešću prepreku za pešačenje, ispitanici su naveli loše stanje infrastrukture (trotoari, staze, osvetljenje), te u narednom periodu treba raditi na uređenju postojećih, javnih površina (ulica, trgova, urbanih džepova, parkova i priobalja), otklanjanju arhitektonskih barijera, povećanju atraktivnosti postojećih zona (organizovanje manifestacija i aktivnosti, izrada mapa, postavljanje atraktivnog urbanog mobilijara itd.) i izgradnji trotoara duž državnih i opštinskih puteva.

Da bi se planirani cilj od 50% udela pešačenja ostvario do 2030. godine, potrebno je i dalje raditi na unapređenju infrastrukture, proširenju zona usporenog saobraćaja, povezivanju pešačkih ulica i formiranju pešačkih zona, unapređenju sadržaja i promovisanju ovog vida transporta. Takođe, različitim edukacijama neophodno je podizati svest o značaju pešačenja, kako po zdravlje pojedinaca, tako i po zaštitu životne sredine, smanjenje saobraćajnih gužvi, smanjenje buke... Akcionim planom predviđeno je i da je za te svrhe potrebno oko 1,2 mil EUR.

Kako bi se udeo biciklističkog saobraćaja sa sadašnja 4% povećao na 7% do 2030. godine, takođe je neophodno edukovati stanovništvo o značaju ovog vida transporata. Kruševac, da bi to postigao, mora da uloži značajne novčane iznose u infrastrukturu, obeležavanje staza, nabavku javnih bicikala... Predviđeno je da je za te svrhe potrebno oko 2 mil EUR.

Ukoliko je već neophodno koristiti motorna vozila, planom urbane mobilnosti opravdano je korišćenje javnog prevoza. Time se smanjuje broj putničkih automobila, samim tim i saobraćajne gužve, izduvnih gasova... Jedna od akcija predviđenih ovim planom je unapređenje postojećeg sistema organizovanja javnog prevoza i uvođenje novih usluga, kao i nabavka novih vozila, opremanje autobuskih stajališta... Za te svrhe predviđeno je oko 1,5 mil EUR.

Kao što je već rečeno, jedna od glavnih ideja projekta je smanjenje udela putničkih automobila u saobraćaju. Akcioni plan za ovaj deo predviđa smanjenje udela prevoza privatnim automobilom u ukupnoj raspodeli putovanja, povećanje bezbednosti u saobraćaju, smanjenje emisije CO2 i buke. Osim podizanja svesti, predviđeni su i mnogobrojni infrastrukturni projekti, poput izgradnje javnih garaža na lokacijama Centar 2 i trg Kosturnica, izrada strategije o bezbednosti saobraćaja, projektovanje i izgradnja obilaznice, izgradnja punjača za električne automobile, nabavka vozila na elektro pogon... Za sve radove u ovoj oblasti predviđeno je oko 4,6 mil EUR.

Osim pomenute mogućnosti konkurisanja za sredstva kod međunarodnih fondova, realizacija POUM-a treba da bude predviđena odgovarajućim budžetskim stavkama, republičkim fondovima, kao i kroz javno-privatno partnerstvo i donacije.

Predstavljeni Plan održive urbane mobilnosti Kruševca prvi je ovakav dokument izrađen u Srbiji i mogao bi da postane uzor ostalim mestima u našoj zemlji, kako bi i ostale lokalne samouprave pozabavile ovim problemom. Takođe, infrastrukturni projekti u ovoj oblasti u Srbiju bi mogli da dovedu veliki broj turista, s obzirom na to da kroz našu zemlju prolaze dva pešačka turistička koridora - E7 (koji prolazi kroz Kruševac) i E4, kao i biciklistički koridor EuroVelo 11.

K.S.

Nacrt Plana urbane mobilnosti Kruševca na javnom je uvidu do kraja septembra, a možete ga pogledati u pdf-u.