Zgrada Generalštaba u Beogradu (50.000 m2) može da promeni namenu, ali ne i prvobitni izgled ?

Beograd još nije izlečio sve rane od bombardovanja 1999. godine, a posebno jednu – zdanja Generalštaba i Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša vida već devet godina. Kakva je budućnost ovog spomenika kulture, jedinog ostvarenja arhitekte Nikole Dobrovića u Srbiji i Beogradu zasad nije poznato. Izvesno je samo da su ranjene građevine podelile javnost u dijametralno suprotne tabore.

Branko Bojović, arhitekta, rekao bi da je Generalštab kreativni vulkan kojim bi se dičio svaki narod.

Prema rečima mr Bojana Kovačevića, autora monografije „Arhitektura zgrade Generalštaba” i direktora Muzeja grada Beograda, arhitekte ne odustaju od borbe da ovo kolosalno Dobrovićevo delo zadrži i povrati prvobitni izgled. Na njegovu i inicijativu Društva arhitekata Beograda kompleks Generalštaba proglašen je za spomenik kulture 2005. godine.

– Zgrade jesu ozbiljno oštećene – kaže Kovačević – ali nisu srušene, one su na nogama. Zgrada A stradala je više od zgrade B na kojoj je porušeno oko pet odsto od njene ukupne kvadrature. Vrednost komlleksa u arhitektonskom smislu je neprocenjiva. Ovo je najveće delo moderne arhitekture u Srbiji. Arhitekte nemaju ništa protiv prodaje i promene namene, ali sa zadržavanjem izvornog oblika Generalštaba. To je jedino ispravno. Sve što bude suprotno urađeno predstavljalo bi kulturni zločin – objašnjava on.

Neposredno posle bombardovanja NATO-a sve do 2005. godine trajala je polemika oko toga da li bi objekte trebalo rušiti ili obnoviti. Pojedini političari ubeđivali su širu javnost da bi Generalštab trebalo porušiti i prodati. Priča nije završena ni kada su oštećene zgrade dobile status spomenika kulture što je obavezalo sadašnje ali i buduće vlasnike da kompleksu Generalštaba vrate izvorni oblik. Međutim, strasti su se ponovo razbuktale prošle godine. Naime, Ministarstvo kulture je, na inicijativu Republičke direkcije za imovinu ponovo otvorilo pitanje njegove sudbine. Zatražili su od republičkog i gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture da potvrde ili odbace status zaštićenih objekata. Čelnici Direkcije nastupali su u medijima iznoseći tvrdnje da bi se, ukoliko bude skinuta zaštita, ovo zdanje moglo prodati za mnogo veće pare. Govorilo se o sumama i do 50.000.000 evra.

Vera Pavlović-Lončarski, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kaže da oba zavoda imaju jedinstven stav.

– Ostajemo pri tome da je Generalštab spomenik kulture. Od 2005. godine do danas nije došlo ni do kakvih promena koje bi shodno Zakonu o kulturnim dobrima bile opravdani razlozi za skidanje zaštite – veli Vera Pavlović-Lončarski.

Zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane su u državnoj svojini, a koristi ih Ministarstvo odbrane. Budući da je ova ustanova nedavno objavila duži spisak imovine koja je na prodaju pitali smo ih šta će biti sa Generalštabom.

– Savet za nepokretnosti Ministarstva odbrane kao nadležni organ, imajući u vidu svu složenost ovog problema, još nije doneo konačnu odluku o načinu raspolaganja ovim kompleksom – odgovorili su iz Ministarstva odbrane.

Zašto je stručna javnost ustala u odbranu baš ovog zdanja, a ne i nekog drugog, kao na primer, građevine saveznog MUP-a u istoj ulici Kovačević kaže:

– Sve beogradske arhitekte razočarane su činjenicom da će biti srušene kuće saveznog MUP-a pri kraju Ulice kneza Miloša. To je projektovao arhitekta Ludvig Tomori, učenik Jože Plečnika i reč je takođe o vrednom arhitektonskom delu. Savezni MUP je pogođen i oštećen ali nije proglašen spomenikom kulture i ne postoji zakonska prepreka da novi vlasnik uradi sve ono što želi pa i da ga sruši – ističe prvi čovek Muzeja grada.

-----------------------------------------------

Oko 50.000 kvadrata u centru grada

Zgrade Generalštaba građene su od 1956. do 1965. godine. Nikola Dobrović je za ovo ostvarenje dobio Oktobarsku nagradu grada, a umro je dva leta posle završetka gradnje velelepnog zdanja.

Osim ekspresivnih kaskadnih formi, građevina je prepoznatljiva po fasadi od robusnog kamena mrko-crvene boje iz okoline Kosjerića na koji su nalegle bele uglađene mermerne ploče sa ostrva Brača.

Zgrada A ima 12.654 kvadrata, a zgrada B 36.581 kvadratni metar. NATO je u dva navrata gađao zdanje (u noći između 29. i 30. aprila, i u noći između 7. i 8. maja 1999. godine).

------------------------------------------------------------

Zgrada nije kanjon Sutjeske

Branko Bojović, arhitekta i student Nikole Dobrovića, kaže da je njegov učitelj najveće ime srpske arhitekture u poslednjih 200 godina i da nikada nije kako na predavanjima tako i u knjigama pomenuo da je zdanje projektovao po uzoru na Sutjesku.

– Dobrović je prvi od dvojice Srba koji su postali članovi Kraljevskog instituta britanskih arhitekata. Poznat je i po tome što nije pravio kompromise.Bio je levo orijentisan intelektualac. Postoji interesantna anegdota iz vremena izgradnje ovog kompleksa. Kada su na zgradi Generalštaba (kompleks A) učinjene neke promene detalja koje je Dobrović smatrao važnim, a da ga niko nije pitao on se pobunio. Jednog od generala koji se umešao u njegov posao, Dobrović je gađao pikslom rekavši mu da je za arhitekturu on general.

I,sada, o budućnostiGeneralštaba trebalo bi da odlučuju ljudi koji nemaju ni elementarne kvalifikacije o arhitekturi, ali imaju interes. Ko ima prava da ospori razloge zbog kojih je ovo zdanje proglašeno za spomenik kulture – pita Branko Bojović.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 20.04.2008