Diposove vile ipak na prodaju - Početnu cenu će odrediti Poreska uprava

Država namerava da proda sve nekretnine kojima raspolaže, a koje ne služe za funkcionisanje državnih organa i organizacija u zemlji ili u inostranstvu, kažu u Republičkoj direkciji za imovinu. Konačnu odluku o prodaji državnih vila i stanova doneće Vlada Srbije, a kada se to desi, one će biti otuđene u postupku javnog oglašavanja, sa početnom kupoprodajnom cenom koju će utvrditi Poreska uprava, dodaju u Direkciji. Sav ovaj prihod ići će u republički budžet u koji su uplaćivane i zakupnine.

Podsetimo, država je 3. novembra oduzela 118 nepokretnosti iz fonda Dipos. U Direkciji kažu da je reč o 28 kuća i vila, 86 stanova i četiri poslovna prostora u ulicama Pere Todorovića, Beogradskog bataljona, Diplomatskoj koloniji, Strahinjića bana, Kraljevačkoj, Jevrema Grujića i Čakorskoj. U obrazloženju ove odluka Vlada je navela da je to urađeno zbog smanjene zainteresovanosti diplomatsko-konzularnih predstavništava i drugih organizacija za korišćenje ovih nepokretnosti.

– Pretpostavljam da će biti prodate sve nekretnine koje budu izuzete iz našeg fonda. Nisam još zvanično obavešteni o konkretnom planu, ali od prodaje bi trebalo da budu zaštićeni objekti namenjeni za smeštaj diplomatsko- konzularnih predstavništava kao i oni koji se nalaze u procesu restitucije – kaže Đoko Krivokapić, direktor Diposa.

List Politika međutim, nije dobio odgovor nadležnih da li je Zaključkom vlade od 29. novembra izuzeto još 28 nekretnina od Diposa i o kojim kućama i stanovima je reč.

- Sve bi bilo u redu kada bi ove nekretnine bile prodate po realnoj ceni, a ona se može utvrditi jedino javnim nadmetanjem - kaže Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija. Po njegovom mišljenju bilo bi dobro da država, prilikom oglašavanja prodaje ovih kuća i stanova, pusti detaljan opis i fotografije nekretnina, a ne samo šturo obaveštenje.

Najveći problem predstavlja činjenica da će vrednost ovih kuća i stanova procenjivati Poreska uprava, a ne ovlašćeni sudski procenitelji, upozorava Kaća Lazarević, agent za nekretnine.

– Podržavam odluku države da proda sve nepokretnosti koje ne koristi, ali ovaj proces traje dugo, tako da je već izgubljeno dosta novca. Procene Poreske uprave nikako ne mogu da budu objektivnije od procena sudskih izvršitelja – kaže Lazarević.

Zakon o porezu na imovinu detaljno propisuje na koji način poreznici određuju vrednost nekretnine. Oni sabiraju cenu kvadrata tri prodate nekretnine na određenoj opštini, u periodu od januara do septembra.

To mogu biti tri najbolje ponude, sa najvišim cenama ili tri najlošije, što zavisi isključivo od volje poreskog službenika. Ova prosečna cena množi se sa brojem kvadrata nekretnine čija se vrednost određuje.

Ona napominje da bi državne kuće i stanovi trebalo da budu prodati onome ko ponudi najviše novca. Prednost ne bi trebalo da imaju trenutni zakupci, samo zato što već žive u tim nekretninama.

Ukoliko država ipak odluči da favorizuje stanare ovih objekata postavlja se pitanje da li će uzeti u obzir to što su mnogi od njih uložili stotine hiljada evra u uređenje ovih kuća. Mnogi od njih su potencijalna ulaganja dogovorili sa Diposom koji im je smanjivao kiriju zbog visine investicija.