(Biznis) Dejvid Erikson: Zarada na stanovima u Beogradu 25 odsto

Isplativost investicija u balkansko tržište nekretnina prevazilazi rizik ulaganja, kaže za Biznis Dejvid Erikson, izvršni direktor „Kapital investment end konsaltansi". On objašnjava da međunarodno tržište kapitala veruje da će Srbija možda voditi agresivne razgovore na temu Kosova, ali neće započeti rat, jer nema ni vojsku ni volju za tako nečim. Zato, prema Eriksonovim rečima, još narednih nekoliko godina treba ulagati u tržište nekretnina u ovom delu Evrope, jer samo ovde može da se ostvari prihod od čak 25 odsto.

Zašto još nisu počeli radovi na izgradnji Marine Dorćol?

- Nećemo početi da gradimo dok ne budemo dobili dozvolu za to. Iako smo primetili da neke srpske kompanije grade bez građevinskih dozvola, to neće biti naša praksa. Veoma smo srećni, s obzirom na to da je uprava grada, bar aktuelna, uprkos svim kritikama javnosti, izuzetno kompetentna i što nisu spori kao u Zagrebu, Ljubljani, Budimpešti, Kijevu ili Londonu, gde ova procedura traje mnogo duže. Ovdašnje gradske vlasti žele da razviju kompletnu severnu stranu grada, deo od Kalemegdana do Pančevačkog mosta koji predstavlja industrijsku zonu i jeftin stambeni kvart. Da bi to uradili, moraju da pripreme laki šinski transport umesto postojećih železničkih šina ŽTP-a, da prokopaju dva nova podvožnjaka, kako bi povezali put do luke sa našim gradilištem. Zato strpljivo čekamo da grad počne svoj deo posla.

Koliko dugo ste spremni da čekate?

- Ne žurimo. Pre svega, uvereni smo da su cene na tržištu izuzetno niske, suprotno opštem mišljenju. Sproveli smo istraživanje na osnovu koga tvrdimo da ima mnogo novca u rukama stanovništva. Manje od deset kompanija radi na projektima koji sadrže više od 100 stanova po projektu. Oko 90 odsto novih stanova izgradili su mali preduzimači, a manje od deset odsto poznate kompanije, što znači da je velika potražnja za stanovima u prestonici i da je, sa ekonomske tačke gledišta, konstantna, kao i potražnja za cigaretama ili energentima.

Činjenica da je evro oslabio, a vrednost nekretnina se računa upravo u ovoj valuti, dalo je stanovništvu dodatnu kupovnu moć. Drugim rečima, dok god je vrednost dinara visoka, isplati se kupiti stan čija se vrednost bazira na evru. Kurs je u poslednje dve godine stvorio snažan dinar, tako da je evro izgubio nekih deset do 11 odsto vrednosti. Već smo na gubitku nekih 11 procenata od vrednosti našeg zemljišta, čija je cena bila bazirana na dinaru. S gradom smo sklopili ugovor u trenutku kad je evro vredeo 89 dinara, a već smo platili više od 12 miliona evra po kursu od 78 dinara za evro ili manje. Da bismo nadoknadili gubitke, kurs bi trebalo da bude 95 dinara za evro.

Koliko se zarađuje investiranjem u nekretnine u Srbiji?

- Zbog konstantnog rasta cena stanova, povraćaj investicije veći je nego bilo koji drugi oblik štednje u Srbiji i Evropi. U 2006. i 2007. godini vrednost novih nekretnina porasla je za 35 odsto. Ako uzmemo da je inflacija bila deset odsto, dobijamo da je cena realno povećana za 25 odsto. Zamislite osobu u Srbiji koja ima dinare koje želi da uloži u štednju. Gde on može da zaradi 25 odsto na svoj novac? Ko još u Švajcarskoj ili Londonu može da vam da 25 odsto? Takav prihod se može ostvariti samo na tržištu nekretnina u ovom delu Evrope, a to će potrajati još samo nekoliko godina, dok se ne izgradi dovoljno stanova.

Da li je prioritet stambeni ili poslovni prostor?

- Stambeni prostor se ne sme porediti s poslovnim ili komercijalnim, jer postoji vrlo jasna razlika između njih. Broj komercijalnih projekata samo je odraz ekonomskog razvoja zemlje - koliko će stranih kompanija biti ovde, koliko njih će kupiti ili iznajmiti poslovni prostor. S druge strane, šoping centri i stambeni objekti zavise isključivo od kupovne moći i likvidnosti srpskog naroda. U našem projektu uopšte ne razmišljamo o stranim kupcima Marine, već samo o domaćem stanovništvu. Možda Srbiji treba EU za razvoj komercijalnih nekretnina, industrije, zdravstva, obrazovanja, ali ne i za razvoj stambenog tržišta nekretnina, jer razvoj ovog sektora zavisi isključivo od kupovne moći i likvidnosti stanovništva u Srbiji. Pre godinu dana bilo je 70 zainteresovanih kupaca za stanove u Marini Dorćol. Ove godine ih je 370, a na ovom mestu nećemo izgraditi više od 500 stanova, dok će u bloku 67 biti izgrađeno više od 2.000 stanova. U Beogradu postoji nedostatak odgovarajućeg modernog stambenog prostora visoke klase. Stanovi u bloku 67 su za drugi tip korisnika.

Kada očekujete da počnu radovi u Marini Dorćol?

- Počećemo čim dobijemo dozvolu za gradnju, što očekujemo da će se desiti u prvoj polovini ove godine. Verujemo da ćemo ove godine započeti prvu fazu koja podrazumeva izgradnju četiri stambene kule, marine i restorana oko nje, kao i kancelarija na prvom spratu, namenjenih poslovnim ljudima. Dok ne dobijemo odobrenje za gradnju, nećemo ni uzimati novac od klijenata. Na projektu će raditi vrhunski stručnjaci, a u radu ćemo primeniti najbolje tehnologije dostupne u 21 veku.

Koliko ćete uložiti u projekat Marine Dorćol?

- Dovoljno je da kažem da smo dosad u ovaj projekat uložili 12 miliona evra, i to sopstvenog novca, po nepovoljnom kursu, i time izgubili oko 11 odsto vrednosti zemljišta, a još nismo dobili ni odobrenje za gradnju. To samo pokazuje koliko verujemo upravi grada Beograda.

Pravite razliku između gradske i republičke vlasti?

- Naravno. Šta mislite, zašto „Prokop" još nije izgrađen? Ili prostor poznat pod nazivom Savski amfiteatar? Zato što je u tim slučajevima vlasnik zemljišta republika, a korisnik je grad i ne mogu da postignu saglasnost. Sve bi bilo drugačije kada bi premijer i gradonačelnik bili iz iste političke partije, kao što je to bilo za vreme pokojnog premijera Đinđića, jer je bitno da ove dve strukture govore istim jezikom. Grad ima svoje zakone i uredbe. Ima ih i republika. Za naš projekat važno je samo ono što grad radi.

Hoće li nestabilna politička situacija uticati na vaše planove u vezi sa ovim projektom?

- U ovom regionu radim više od 18 godina. Još 1997. godine sam se opkladio s prijateljem da cene zemljišta na Dedinju u Beogradu neće pasti zbog rata u Bosni i dobio sam tu opkladu. Zatim je izbio rat na Kosovu, a 2000. je promenjena vlast, a cene stambenih nekretnina rasle su po realnoj stopi. Kada se odbije inflacija - kao da ratova i političkih problema nije ni bilo.

Kakvi su vaši dalji planovi? Hoćete li još investirati u Beograd?

- Kao „Kapital investment end konsaltansi" definitivno imam takve planove. Uveren sam da će se tržište nekretnina i nadalje razvijati i zato će se i moji budući projekti mahom odnositi na gradnju stambenog prostora, ali je još verovatnije da će to biti miks projekti poput Marine Dorćol. Uveren sam da je najbolja kombinacija javnog i privatnog, odnosno uključivanje gradskih komercijalnih sadržaja u projekte. Ali nisam siguran hoće li to biti moguće, s obzirom na to da u Beogradu nema dovoljno građevinskog zemljišta. Zato se u gradu uglavnom i grade manji stambeni objekti i tu se brzo obrće novac. Slobodne površine veće od 10.000 kvadratnih metara danas je moguće naći samo izvan grada i daleko od centra. Treba ići istočno od Pančevačkog mosta i ka Novom Sadu. Na konferenciji o tržištu nekretnina u jugoistočnoj Evropi pominjan je podatak da je Beogradu u ovom trenutku potrebno između 50.000 i 100.000 stanova. Za 50.000 stanova neophodan je građevinski prostor od pet do deset miliona kvadratnih metara. Gde ih naći? U svakom slučaju, biće potrebno najmanje deset godina da bi se zadovoljile potrebe grada za prostorom za stanovanje, kada se može desiti da cene počnu da padaju.

Dejvid Erikson je diplomirao na Univerzitetu Kembridž i pohađao je doktorske studije na Londonskom ekonomskom fakultetu. Od 1990. radi širom centralne i istočne Evrope, uključujući zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i bivše Jugoslavije. Njegovo veliko iskustvo obuhvata rad u mnogim oblastima - od industrije čelika, kroz privatizacione projekte, privredu i trgovinu, finansije, telekomunikacije, obrazovanje, sve do razvoja nekretnina. Gospodin Erikson je direktor kompanije „Kapital investment end konsaltansi", koja je partner firme „Engel Ist Jurop NV" u okviru Engel Marina Dorćol, čiji je poslovni menadžer.

poziv na pretplatu na www.biznisnovine.com