Državna podrška investicijama - Može li Srbija da razvije nove projekte kroz model javno-privatnog partnerstva?

U cilju privlačenja stranih investicija Srbija je sprovela sveobuhvatne zakonske reforme, koje su dobrim delom zaslužne i za uspon tržišta nekretnina. Da su ove inicijative urodile plodom, najbolje oslikava podatak da je u 2015. vrednost građevinskih radova u Srbiji povećana za više od 25%. Donošenjem novih propisa, investicioni ambijent je značajno unapređen, te je zabeležen trend intenzivne gradnje stambenog i maloprodajnog prostora, koji se nastavlja i u 2016. godini. To, ipak, ne znači da pred državom nije ostalo još mnogo posla. Strane, ali i domaće investitore, još uvek muče kompleksna birokratija, kontradiktorni zakoni i nedostatak imovinski čistih lokacija za gradnju.

- Investiciona klima je poboljšana, istina u nedovoljnoj meri, jer je teško sve ponovo revitalizovati. Potreban je duži vremenski period da sve dovedemo do zavidnog nivoa, a samo sa stručnim timovima možemo da poboljšamo privredni ambijent i da ispravimo propuste, koji su učinjeni u prethodnom periodu- kaže za "eKapiju" Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu Privredne komore Srbije (PKS).

Kao jednu od glavnih prepreka za investitore on ističe nedostatak stambenih kredita, koji je povezan sa niskom kupovnom moći stanovništva.

- Evidentirani su i problemi sa vlasništvom zemljišta- neažurne katastarske podloge. Zemljište i promene u katastarskom operatu nisu godinama sprovedene. Sa takvim problemima produžava se procedura dobijanja placeva spremnih za gradnju. Investitor ne može pravno da brzo pripremi neophodnu dokumentaciju koja treba da dovede do skraćivanja vremena za dobijanje građevinske dozvole - objašnjava Kobjerski.

Prema njegovim rečima, građevinska industrija je okosnica privrede i sektor koji ima veliki uticaj na zapošljavanje i rast BDP-a. S tim u vezi, PKS radi na unapređenju privrednog ambijenta kroz organizovanje poslovnih susreta, učešće u izdavanju elektronskih sertifikata, organizaciju javnih raspravi kod donošenja novih zakona...

Kada je reč o stanogradnji, posrnulo tržište se polako oporavlja. Jedan od razloga je, navode iz Građevinske direkcije Srbije, što određena grupa kupaca pad cena nekretnina vidi kao priliku za investiranje.

- Oporavak tržišta se prevashodno beleži u glavnom gradu a posebno na Novom Beogradu. Sa stanovišta investitora, Novi Beograd je interesantan zbog povoljnog položaja, razvijene infrastrukture, blizine reka, sportskih arena i modernih poslovnih zgrada - kaže za "eKapiju" Katarina Konc iz Građevinske direkcije Srbije.

Ona navodi da je država za vreme ekonomske krize, postala jedan od najvećih investitora u segmentu stanogradnje, sa ciljem da podstakne građevinsku industriju.

Kako ističe, Direkcija trenutno radi na dva projekta stanogradnje u Beogradu- izgradnji dve zgrade u naselju Dr Ivan Ribar na Novom Beogradu i stambenog kompleksa na prostoru kasarne "Aleksa Dundić" u Zemunu.

- Građevinska direkcija Srbije je za poslednje 4 godine prodala više od 4.000 stanova u Beogradu i Srbiji. Taj podatak govori o našem značajnom učešću na tržištu nekretnina, ali i o tome da smo gradili stanove za građanina Srbije koji ima prosečna, ili malo viša primanja. Opredeljenje Direkcije je da gradi stanove sa niskom profitnom maržom, koji će biti povoljniji od ostalih na tržištu na istoj, ili sličnoj lokaciji - objašnjava Konc.

U Srbiji je neophodno više ovakvih projekata, a jedan od načina njihove realizacije je i primena javnog-privatnog partnerstva, koje bi osim stanogradnje, moglo da posluži i za gradnju sportskih arena, škola, vrtića, industrijskih objekata….

Model javno-privatnog partnerstva u Srbiji

Javno-privatno partnerstvo (JPP) je model finansiranja projekata koji, uprkos raznim najavljenim projektima, nikako da zaživi u Srbiji. Prednosti ovog modela su rasterećenje budžeta, efikasnije upravljanje projektom, brža izgradnja i raspodela rizika.

- Javno-privatna partnerstva mogu da budu pokretač investicija u Srbiji. Ona to, nažalost, do sada nisu bila, iako smo dobili kvalitetan zakon u toj oblasti- kaže za "eKapiju" Ivan Radak iz NALEDA.

On ističe da je za uspešnu implementaciju JPP projekata potrebno da ih vode kvalitetni stručnjaci, što mnoge lokalne samouprave ne uspevaju da obezbede i zato ne žele da rizikuju i da ulaze u poslove koji mogu da im nanesu štetu. Investitori, dodaje Radak, žele da se zaštite i da podele rizik sa javnim partnerom, ali je potrebno izbeći situacije da čitav rizik padne na lokalnu samoupravu ili državu.

- NALED je u ovoj oblasti najviše radio na edukaciji i ohrabrivanju lokalnih samouprava da razviju kapacitete za primenu JPP projekata. Svake godine su organizovane investitorske konferencije kako bismo povezali domaće privrednike i lokalne samouprave sa inostranim partnerima. Primera radi, takve vrste događaja smo organizovali sa britanskim i francuskim kompanijama - navodi Radak.

Prema njegovim rečima, lokalne samouprave su pokazale interesovanje za projekte iz domena javno-privatnog partnerstva, ali im fali znanje i spremnost da u njih uđu.

(Foto: JTKPHOTO/shutterstock.com)

Gde se sve može primeniti JPP model?

- JPP je najinteresantnije za veće projekte - ističe VIktor Kobjerski i dodaje da PKS pruža podršku u nalaženju finansijera.

Srbija ima planiranih projekata na kojima se uspešno može primeniti saradnja sa privatnim investitorom, a među njima je i izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona.

Kako je izjavio, državni sekretar Ministarstva omladine i sporta Predrag Peruničić, gradnja ovog kompleksa kroz model javno-privatnog partnerstva osigurala bi finansijsku isplativost objekta. Država bi obezbedila zemljište, infrastrukturu i deo finansijskih sredstava, a investitor bi u projekat uneo novac, ali i iskustvo u gradnji multifunkcionalnih sportskih objekata.

No, da bi se projekat uopšte predstavio potencijalnim ulagačima, neophodno je obezbediti imovinski čistu lokaciju za izgradnju stadiona što, u Beogradu, nije lak zadatak. Nerešeni imovinsko-pravni odnosi velika su prepreka za investicije, pa, između ostalog, koče i razvoj JPP-a.

Model javno-privatnog partnerstva trebalo bi zaživi i pri rekonstrukciji beogradskog "Sava centra". Namera je da se, bez ulaganja grada, ovaj kompleks transformiše u vodeći kongresni centar, čije bi efikasno poslovanje donelo do razvoja turizma i hotelijerstva.

Zakonska podloga

Vlada je februaru ove godine usvojila predlog izmena i dopuna Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koje će osigurati javna pravila u postupku traženja partnera za projekte i jednak tretman ponuđača.

- Zakon u sebi sadrži pravila koja su pisali teoretičari iz Evropske unije, i koja su primenjiva i kod nas - kaže Viktor Kobjerski.

Budući da su obezbeđene transparentne tenderske procedure, zakonske izmene trebalo bi da pospeše privlačenje investitora i banaka koje bi učestvovale u finansiranju JPP projekata. Tako bi se Srbija približila praksi u zemljama zapadne Evrope, kao što su Velika Britanija i Francuska, koje su neke od nacionalnih infrastrukturnih projekata realizovale upravo kroz model javno-privatnog partnerstva.

Katarina Marinković


Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Nekretnine - novi investicioni ciklus" možete pročitati OVDE.