(Ekonomist) Tržni centri u Novom Sadu - velika ekspanzija

Za samo mesec dana Novi Sad je dobio tri nova trgovačka centra. Merkator je, uz 33.000 artikala u sopstvenom hipermarketu, doveo i 65 uglednih firmi u zdanje od 36.000 kvadrata korisnog prostora. Merkur je na 9.600 kvadrata ponudio sve potrebno za dom i vrt. Dok su se slovenačke firme odlučile na grinfild ulaganja, lokalni investitor „Aleksandrija“ je za devet miliona evra restaurirao 7.000 kvadrata „NewNorka“ u koji je smestio 30 proizvođača evropskih ili regionalnih brendova.

Da li ovakva trgovačka pomama ima pokriće u realnoj potražnji? Sledeći logiku profita, u Srbiju dolaze trgovci koji očekuju rast tržišta, a brojke im daju za pravo. U Srbiji je 2005. godine „prometovano“ robe vredne 8,5 milijardi evra, prošle godine promet je narastao na 10,7 milijardi, a učešće trgovine na malo sa 41,3 povećano je na 44,5 odsto. Mada kiosci sa „bofl“ robom i piratskim brendovima stvaraju privid moćne trgovine, statistika je neumoljiva - svakom stanovniku Srbije pripada tek pola kvadratnog metra prodavnice. Poređenja radi svaki stanovnik Celja ima „za sebe“ 45 trgovačkih kvadrata.

Zašto su trgovci izabrali baš Novi Sad kao svoj tržišni „target“, ako su rezultati jednog istraživanja pokazali da Novosađani, po glavi stanovnika i zavisno od vrste robe, troše 30 do 50 odsto manje nego prosečni Nišlija?

Stanka Čurović, direktor Merkatora S, objašnjava da su sva istraživanja za tekstil, prehranu i tehniku pokazala nedostatak trgovačke ponude, te da su Novosađani lojalni kupci, spremni da poštuju dobru trgovačku ponudu.

Bine Kodrež, direktor sistema Merkur, ukazuje da privredna struktura Vojvodine, sa mnogo poljoprivrede, zanatskih radnji, malih i srednjih preduzeća.., potrebuje više alatki za običan rad, ali i da su Novi Sad i Vojvodina, odlična platforma za tržišta CEFTA i Rusije.

Beogradska „Delta“ relativno je zadovoljna prometom u nekoliko hipermarketa, ali je primetno da u tržnom centru „Tempo“ od 23 instalirane kase radi samo njih devet. Merkator S je zadovoljan startom trgovačkog centra i preuzete maloprodajne mreže M-Rodić. Hrvatska Idea je u Novi Sad stupila zakupom prostora u NewNork, dok je slovenački „Tuš“ pazario plac nudeći izgradnju rekreativnog centra sa bazenom, kuglanom, bilijar salama, fitnesom... uz prateći hipermarket.

Uz ovako povećan trgovački interes, ostaje zanimljivo pitanje kako to da Novosađani manje troše od Nišlija, iako je u glavnom gradu Vojvodine veća stopa zaposlenosti, pa u tom kontekstu i veća potrošačka moć. Prosečna plata (u julu 32.200 dinara) u Novom Sadu jeste među 15 vodećih u Srbiji, u gradu radi 166.500 zaposlenih, ali ima i 39.000 ljudi bez posla.

Mogući odgovor mogao bi se tražiti u činjenici da žitelji okolnih varošica nemaju naročitih potreba za kupovinom u Novom Sadu, jer im razvijena lokalna trgovačka mreža čini robu dostupnijom, nego žiteljima varošica oko Niša.

Posmatrači kao drugi argument upotrebljavaju podatak da su Novosađani uredne platiše komunalnih usluga što im značajno umanjuju kupovnu moć.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu