Kako bi trebalo da izgleda budući zoološki vrt u Beogradu ?

Novi zoološki vrt trebalo bi da bude na velikoj površini. Da ima bazene i jezerca sa blatom i peskom, a podloga na kojoj bi životinje živele morala bi da bude trava i zemlja. Za njegove stanovnike treba obezbediti i smeštaj u karantinu, u slučaju da žele da se osame, a životinje bi od posetilaca trebalo da deli ograda sa strujom. Stručnjaci se slažu da je „Vrt dobre nade“ daleko od evropskih standarda.

Prvi je sa predlogom novog zoo vrta izašao gradski arhitekta Đorđe Bobić, koji se izjasnio za Surčin i to je za sada jedini zvaničan predlog. U javnosti je pominjana i Avala, kao i makiška strana Ade Ciganlije. Ipak, o tome će odlučiti Komisija koju je Grad nedavno formirao, a u njoj će biti i tri najeminentnije evropske organizacije za zaštitu životinja.
.banner_text_link{text-align: right}.banner_text_link a{font-size: 12px;color: #ccc}.banner_text_link a span{font-size: 10px;}.banner_text_link a:hover{color: #666}- Najbolje bi bilo da se postojeći Vrt proširi, ali je to nemoguće. Zato bi trebalo pažljivo odabrati novu lokaciju - rekao je nedavno Vuk Bojović, direktor Zoo vrta.
Naši sagovornici ističu da je mnogo važnije kakvi će biti uslovi za životinje u novom vrtu, nego mesto gde će biti izgrađen, o čemu bi trebalo da odluče biolozi, veterinari i geolozi.

Nedostaci
- Naš zoo vrt nalazi se na lepom mestu, životinje imaju osnovne uslove, ali to nije dovoljno. Životinje treba predstaviti u onom svetlu kakve one zaista jesu, a ne sa nizom patoloških oblika ponašanja koje nastaju zbog neadekvatnih uslova života - kaže Elvir Burazerović, predsednik Udruženja za zaštitu životinja ORKA.
Stručnjaci tvrde da je vreme kaveza odavno prošlo i da životinjama treba obezbediti humanije uslove života.
- Životinje moraju da se čuvaju u mnogo boljim uslovima. Međutim, ta priča nije novost, već datira iz osamdesetih godina. Tada se u Beo zoo vrtu ubio nosorog, koji je u kavezu udarao glavom u šipke, sve dok nije podlegao povredama - rekla je dr Ljiljana Protić, direktorka Prirodnjačkog muzeja.
Osim malog prostora, ključni nedostatak je betonska i kamena podloga koja ne odgovara gotovo svakom većem sisaru.
- Najviše smeta lavovima, kamilama i lisicama. Oni moraju da imaju prostor u kome će biti dovoljno zemlje, kako bi mogli da kopaju. Beton je i higijenski štetan, jer životinje vrše nuždu na prostoru na kome žive. Ovakva podloga se leti usija, a životinje nemaju gde da se sklone u hlad. Novi vrt zato treba da ima mnogo više drveća - smatra profesorka biologije Sonja Kovačević i dodaje da bi medvedi i lavovi trebalo da žive sami, a ne u grupi, na šta su prinuđene u Beo zoo vrtu. Slonovi, na primer, vole da budu u grupi, a u našem Vrtu su izolovani.

Iskustva suseda
Proširivanja ili premešatanja zoo vrtova aktuelna je tema i u drugim državama. Već godinu dana je zagrebački vrt „Maksimir“ pod lupom javnosti, a u jednom trenutku pričalo se i o njegovom gašenju zbog nehumanih uslova za životinje. Nedavno je ovaj Vrt postao i član Međunarodne asocijacije za zoo vrtove (EAZA) koja je odmah zabranila dalji uvoz životinja u „Maksimir“. Međutim, zagrebački vrt nije usamljen slučaj. Onaj iz Bukurešta biće preseljen na periferiju, na površinu od 60 hektara. I drugi evropski gradovi planiraju rekonstrukciju svojih vrtova, iako su daleko moderniji od našeg.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista od 20.10.2007