Može li Beograd na vodi da "potopi" Savamalu?

Savamala, decenijama unazad zanemarivana, od pre nekoliko godina postala je prepoznatljiva kao urbana kulturna četvrt srpske prestonice. Međutim, da li će se revitalizacija ovog dela Beograda nastaviti i na koji način sada je postalo neizvesno zbog "Beograda na vodi".

Sagovornici Tanjuga saglasni su da je važno otpočeti dijalog sa predstavnicima projekta "Beograd na vodi" i očekuju da će oni uvažiti ono što grupa kreativnih preduzetnika radi u Savamali.

Pomoćnik predsednika Opštine Savski venac Nemanja Petrović kaže za Tanjug da nije siguran kako će će se proces revitalizaije Savamale nastaviti.

- Sa projektom Beograda na vodi ni nama nije baš najjasnije šta će se dogoditi sa delom Savamale i od toga u mnogome zavisi šta će se dalje događati, jer je veliki deo sadržaja koji čine Savamalu takvom kakva jeste vezan za ulicu Braće Krsmanović - naveo je Petrović.

On je podsetio da se u toj ulici nalaze Kulturni centar Grad, "Mikser House", kao i druga mesta koja bitno utiču na publiku, kao i na druge organizacije koje su odabrale da u Savamali otpočnu svoj život.

Upitan da li postoji mehanizam da se opština uključi u dijalog sa predstavnicima Savamale i "Beograda na vodi", Petrović je odgovorio da bi to bilo poželjno, ali da za sada to ne postoji.

- Mislim da je bitno da postoji neka vrsta komunikacije između ljudi koji su na terenu i ljudi koji, na kraju krajeva, odlučuju o tome kako će to da izgleda i čemu će da služi - rekao je on.

Kako je podsetio, proces revitalizacije počeo je pre pet-šest godina, otvaranjem Kulturnog centra Grad, i nastavio se drugim inicijativama.

- Pokazalo se da smo ipak u stanju da ponudimo nešto drugo i da sa nekim drugim licem izađemo u svet, i sve nas je iznenadila uspešnost jedne lokalne priče - gde se sve čulo i gde se sve priča o tome šta se događa u Savamali - dodao je Petrović.

"Mikser House" (Foto: mikser.rs)

Izvršni direktor "Mikser House"-a Ivan Lalić isiče da se Savamala već ozbiljno tretira kao jedna kreativna četvrt, četvrt kulture, o čemu je, kako se pohvalio, nedavno reportažu napravio i CNN.

Lalić projekat revitalizacije Savamale vidi kao "prijatan i produktivni spontanitet" i kaže da će se on vrlo brzo pretvoriti u jedan organizovani entitet koji će komunicirati sa Gradom, sa Turističkom organizacijom Srbije, sa svima sa kojima treba, pa i sa "Beogradom na vodi" koji im je "tu preko puta" i sa kojim se dovoljno ne poznaju.

On je izrazio uverenje da će i "Beograd na vodi" prepoznati značaj dostignuća keativnih preduzetnika koji su započeli revitalizaciju Savamale, i nemaju baš neku vezu sa državom, i da će svi zajedno napraviti bolji i lepši Beograd.

- Često se našalim i kažem da smo mi privatne firme koje rade javni posao i mislimo da radimo to dobro, od brendiranja kvarta, preko sređenih fasada i parkova... - dodao je Lalić.

Kako je istakao, sa druge strane oni očekuju da im neko malo pomogne i da nemaju nesporazume da će "Beograd na vodi" uvažiti ovo što rade. Taj dijalog mora da krene, ako ne krene mislim da to nije nikome u interesu, podvukao je Lalić.

Milena Berić iz Gete instituta od početka je uključena u projekat revitalizacije Savamale, gde se u nekada zapuštenim, praznim, oronulim objektima, danas održavaju koncerti, izložbe, pozorišne predstave, koncerti, tribine...

Ona je podsetila da su primenom "bottom up" rešenja, odnosno intervencije u prostoru u Savamali, po ugledu na četvrti u Berlinu i Njujorku nastali "Mikser", Urbani inkubator, Gete institut, Kulturni centar Grad i drugi slični objekti.

Berić kaže da je zadovoljna time što se desio "Beograd na vodi" i da je svaka investicija i svako bavljenje gradom, ali po meri stanovništva, poželjno.

- Na koji način, to je sasvim druga priča. I ono što očekuje projekte koji se trenutno realizuju na prostoru Savemale je njihova modifikacija u nešto drugo - istakla je ona.

Prema njenim rečima, sledeći korak u procesu revitalizacije Savamale jeste prilagođavanje projekata novonastaloj situaciji, odnosno velikoj investiciji - "Beograd na vodi".

Način na koji je Savamala oživljena, suštinski, angažovanjem kulture u službi grada u revitalizaciji ove značajne gradske četvrti, bio je logičan imajući u vidu ekonomsku krizu, nedostatak investicija i opšte interesovanje za kulturu.

- U krizi je nekako to bilo logično rešenje i poželjno i pokazalo se vrlo lepo i na kraju popularno za grad Beograd. 'Beograd na vodi' je projekat koji je u suštini došao kao logičan sled i mislim da neće to baš izgledati tako, kao što sada izgleda - maketa i plan - kazala je Berić.

Ona smatra da projekti revitalizacije Savamale i "Beograd na vodi" ne ugrožavaju jedan drugog.

- Mislim da ne ugrožava, samo treba te investicije na pravi način usmeriti i naći neku sredinu, da to ne budu zaista zgrade kao što su staklene zgrade, koje apsolutno nisu po meri Savamale i onoga što je njen doprinos uopšte društvu i Beogradu i istoriji - istakla je Berić.

Ona tvrdi da je potrebno pronaći sredinu, koja neće ugrožavati ni postojeće projekte, ni "Beograd na vodi".

- Verujem da će ljudi iz projekta 'Beograd na vodi', imati razumevanje da čuju ljude koji se bave projektima, koji već postoje u Savamali - istakla je Berić, ukazavši da u Savamali ima desetak projekata na kojima aktivno radi između 50 i 100 ljudi.

Ona je mišljenja i da ljudi koji rade na projektu "Beograd na vodi" nemaju saznanja o projektima u Savamali i da bi između te dve strane trebalo da postoji medijator koji će voditi dijalog.

Berić je ukazala da je bilo kontakata sa ljudima iz projekta "Beograd na vodi" i da su oni vrlo entuzijastični kada čuju šta se sve dešavalo u Savamali.

- Naravno, nešto drugo je donošenje odluka i ko donosi odluke i da li ta poruka i ta energija dođe do donosioca odluka na kraju, to je sasvim jedno drugo pitanje, ali ja verujem i da će i to da se desi. Apsolutno sam pozitivna po tom pitanju - zaključila je Berić.