Kompanije i građani sve više prepoznaju značaj dobročinstva - Grudva stvara lavinu
Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, istakla je da kompanije ne doniraju samo novac, nego i svoje vreme i druge resurse. Napomenula je da je prethodna godina pokazala da kriza može da inspiriše davanja.
- Dokazano je da kompanije i građani mogu da budu složni. Od marta do januara za posledice korona virusa donirano je 21 mil EUR, najviše za nabavku zdravstvene opeme i potrošnog materijala, ali i za smanjene siromaštva, pomoć pristupu zdravstvenim uslugama, akcije za lečenje dece u inostranstvu - navela je.
Dodala je i da je važno raditi na informisanju građana o inicijativama, kada je reč o donacijama, kako se može donirati, ali i kako su akcije realizovane, jer je transparentnost izuzetno bitna.
- Građani veruju fondacijama, jer ih vide kao stručne, a i zadovoljni su rezultatima akcija. Mediji su saveznici, koji mogu da ukažu na značaj akcija, ali i na zloupotrebe koje su se dešavale, koje je potrebno istražiti do kraja – rekla je Mitrovićeva.
Pomenula je i zakonodavni okvir kada je reč o davanjima, na kome se radi. Istakla je i da je rešeno pitanje neoporezivog dela za stipendije za učenike i studente, a doneto je i obavezujuće uputstvo kako se koriste poreske olakšice za kompanije, u saradnji sa Poreskom upravom.
- Izuzetno bi bilo značajno ukidanje PDV-a na sve donacije, kao i na donaciju hrane, jer bi to dovelo do toga da Narodne kuhinje, na primer, mogu da pripreme milion i 200.000 obroka više, a smanjenje bacanja hrane imalo bi uticaj na zaštitu životne sredine - napomenula je Marija Mitrović.
Još nismo dostigli maksimum
O filantropiji se kod nas govori tek nakon 2004. godine, nakon dolaska stranih kompanija, napomenula je Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica Magazina Biznis i časopisa Ekonometar i dugogodišnja predsednica žirija za dodelu Virtus nagrade za filantropiju. Pojasnila je da je kod nas davanje imalo drugačiji karakter, jer smo živeli u drugačijem sistemu.
- Nakon prvih primera koje su pružile strane kompanije, i domaće kompanije su se uključivale. I dalje se svi se učimo, ali došlo je do izvesnog pomaka, iako još nismo dostigli maksimum - smatra Nikolićeva.
Dodala je da je Srbija na listi Globalnog indeksa konkurentnosti nekada bila na 133. ili 135. mestu od ukupno 140 mestra, dok je 2019. godine bila na 72. mestu.
Ukazala je i da su se mala i srednja preduzeća su se javljala kao donatori rukavica, maski, ali i hrane. Problem je što se oni ne smatraju filantropima.
- Niko od MSP nema strategiju koja će se baviti zahtevima koji im se upućuju, a ne žele ni da budu eksponirani u javnosti, jer se javljaju različiti oblici "reketa" i lažni zahtevi - ističe Radojka Nikolić.
O dobrim delima ne treba ćutati
- To je važno osvestiti kod mnogo ljudi. O dobrim delima ne treba ćutati, nego ih iskoristiti da se promoviše dobročinstvo. Od male grudve važno je pokrenuti lavinu - istakla je.
Svetlana Jovanović Mitić, menadžerka marketinga, kompanija dm-drogerie markt, dobitnik Specijalne VIRTUS nagrade za najinovativniji projekat za 2019. godinu govorila je o projektu dm inkubator, istakavši da se u prošloj godini radilo na oglašavanju proizvoda, ali i da su tehnolozi dodatno angažovani kako bi bili mentori proizvođačima.
- Zbog toga se pojavilo još 12 novih proizvoda. Takođe, Razvojna agencija Srbije pokrenula je program podrške učesnicima dm inkubatora, kroz novčanu pomoć za razvoj – navela je Jovanović Mitić.
Smatra da kompanije imaju potencijal da se bave sličnim projektima, a da postoji i mnogo onih kojima je podrška potrebna. Zaključila je da su dugoročna rešenja u filantropiji ono što je jedan od ciljeva.
Aleksandra Kekić