Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije - Filantropija, uputstvo za upotrebu

Kapacitet za dobro postoji u svima nama i, ako se potrudimo, pronaći ćemo ga u svom okruženju ili će možda ono pronaći nas. A ako dobro pretočimo u neki čin, onda već govorimo o filantropiji ili dobročinstvu. Filantropija je empatija na delu, akcija za opšte dobro, za druge i za zajednicu. To je umeće darivanja pravoj osobi ili za pravi cilj, u pravo vreme i na pravi način. Kako sklopiti sve te kockice? U svetlu nedavno otvorenog konkursa za VIRTUS nagradu za filantropiju, iza kog stoji Trag fondacija, odgovoriću na to i druga pitanja o okolnostima, važnosti i principima filantropije danas.

Najpre, razlikujemo individualnu i korporativnu filantropiju. Individualna filantropija označava pojedinačne akcije ili izdvajanja građana i građanki za opšte dobro, dok korporativna filantropija predstavlja takve aktivnosti od strane kompanija. Ove dve vrste najčešće se razlikuju i prema ciljevima, sredstvima, dometima, ali i rasprostranjenosti u Srbiji.

Građani najčešće pomažu deci, osobama sa zdravstvenim problemima i siromašnima, te se može reći da su njihova davanja humanitarnog karaktera, duboko podstaknuta emocijama i željom da nekome pomognu. Sa druge strane, poslovni sektor češće u fokus stavlja razvoj zajednice u kojoj posluje, dovodeći filantropiju u vezu sa društveno odgovornim poslovanjem. Njihove aktivnosti ciljaju veći broj ljudi i često su povezane sa osnovnom delatnošću firme, a najčešće se daje doprinos po pitanjima infrastrukture, (re)konstrukcije javnih prostora, ekologije, kulturnih i sportskih događaja, obrazovanja i zdravstva.

Građani i poslovni sektor razlikuju se i po tome šta doniraju. Dok su građani orijentisani uglavnom na davanja u novcu najčešće putem SMS poruka, kompanije doniraju i robu, pro bono usluge, kao i vreme i znanje svojih zaposlenih kroz volontiranje i besplatne obuke.

Ako se posmatraju dva ključna faktora: procenat broja akcija i darovana suma, u Srbiji je više zastupljena individualna filantropija. Po broju akcija građani su, kroz kampanje i odgovore na apele, u 2019. godini imali učešće od 42,4% u ukupnom broju, dok je učešće poslovnog sektora 28,8%, a na trećem mestu su se našli imućniji pojedinci sa 15,2%. Kad je u pitanju darovana suma, građani su ponovo na prvom mestu sa učešćem od 43,3% u ukupnom iznosu, a sledi ih poslovni sektor sa 37,8%, dok su pojedinci učestvovali sa 3,1%. Brojke nam govore o stanju sada, međutim kako možemo da utičemo na njih u budućnosti?

Na individualnom nivou, kad je reč o ugroženim i ranjivijim pojedincima, filantropija može da odigra ogromnu, često i presudnu ulogu i nekome promeni život. Toga smo bili svedoci pri nedavnom prikupljanju novca za obolelu decu putem SMS poruka. Kada gledamo širu sliku zajednice ili društva, filantropija često služi kao radar koji locira probleme i učini ih vidljivijim, a potom i kao razlog za udruživanje i pronalaženje rešenja. A na najširem planu, iako može da posluži kao korektiv sistemskih praksi, dopuna i "prva pomoć" u velikim krizama, ono što filantropija ne može i ne treba da uradi jeste da reši krupne sistemske probleme. To je već uloga države.

Jasno je da filantropija menja zajednicu i društvo na bolje, no i sam društveni kontekst ubrzava ili usporava razvoj filantropije. Prošlogodišnja vanredna situacija u prvi plan je izbacila upravo ogroman potencijal dobročinstva, visok stepen solidarnosti među ljudima i začetak jedne nove "kulture davanja". Na razvoj filantopije u Srbiji uticalo je više ekonomskih i društvenih faktora. Dolazak velikog broja stranih kompanija, koje su uvele primere dobre prakse u vidu društveno odgovornog poslovanja, a na koje su se domaće kompanije potom ugledale. Zatim, sa osnivanjem većeg broja fondacija, rastao je i broj, kao i raznovrsnost filantropskih inicijativa. I konačno, značajnu ulogu odigrale su i društvene mreže, jer su povećale vidljivost filantropskih akcija.

Ima još mnogo načina za unapređenje filantropije u Srbiji, poput strateškog planiranja aktivnosti, kontinuiranog rada u skladu sa strategijom, uključivanja teme filantropije u formalno obrazovanje, kao i umrežavanja različitih segmenata društva oko zajedničkog cilja. Koje je mesto pojedinca na tom putu?

Humanitarna novčana donacija je verovatno prva stvar koje se setimo kada poželimo da se filantropski angažujemo, ali svakako nije jedina. Tu je doniranje vremena kroz volonterski rad, prenos svojih veština i znanja, doniranje stare garderobe, knjiga i tehnike ili prosto zagovaranje i širenje svesti o problemima od društvenog značaja i o onima koji se trude da ih reše.

Osim toga, u filantropiji važi pravilo: svako može da promeni nešto, ali zajedno možemo mnogo više. Zato je priključivanje organizacijama, mobilisanje svog komšiluka ili kolega sa posla, okupljanje neformalne grupe ili udruživanje u fondacije najdelotvorniji način da se probudi pokretački duh jedne zajednice i poveća efekat akcija.

Međutim, jedan značajan, a često zaboravljen način, da se inspiriše veće angažovanje za opšte dobro jeste da se skrene pažnja na to šta je sve dosad učinjeno. Baš to nas dovodi do VIRTUS nagrade za filantropiju, iza koje stoji Trag fondacija, i njenog slogana koji nam može služiti kao moto.

U vremenu kad se čini da je malo toga moguće učiniti, a da je cilj daleko, važno je da se povremeno okrenemo iza sebe i najpre vidimo, a potom i proslavimo put koji smo prešli.

Baš to je cilj VIRTUS nagrade za filantropiju, koju već 14. godinu za redom Trag fondacija dodeljuje kompanijama i pojedincima koji ulažu u opšte dobro. Konkurs za nagradu otvoren je do 25. februara, a mogu se nominovati domaće i strane kompanije, mala i srednja preduzeća, medijske kuće, korporativne fondacije i pojedinci. Kao i prethodnih godina, nagrada se dodeljuje u pet kategorija, kako bi se istakli različiti dobri primeri filantropije i inspirisala nova dobročinstva.

Zato se osvrnite oko sebe, prisetite dobrih inicijativa iz prethodne godine i prijavite ona dela koja treba da služe kao svetionik drugima. Više o načinima prijavljivanja i pravilima konkursa saznajte na: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.