Dragoslav Šumarac, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije - Osloboditi od poreza vlasnike stanova sa A i B pasošima

(Dragoslav Šumarac) Vlasnici stanova u zgradama koji imaju energetske pasoše A+, A i B trebalo bi da budu oslobođeni poreza. Taj podsticaj, koji bi za građane trebalo da uvede Ministarstvo finansija, predlaže prof. dr Dragoslav Šumarac, dipl. građ. inž, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije.

Profesor Šumarac u intervju za "eKapiju" govori i o današnjoj situaciji u zgradarstvu, izdatim energetskim pasošima zgrada, obuci stručnjaka za energetsku efikasnost zgrada, načinu finansiranja i poboljšanju energetske efikasnosti u ovom sektoru.

eKapija: Kakva je sadašnja situacija kada je u pitanju energetska efikasnost u zgradarstvu? U Srbiji je prema ranijim procenama bilo 600.000 energetski neefikasnih objekata.

- U studiji koju su stručnjaci iz Inženjerske komore Srbije 2013. godine radili za Svetsku banku, ustanovili smo da u Srbiji ima 3 miliona stambenih i poslovnih jedinica koje se greju. Objekti su građeni u različitim periodima i nije se vodilo računa o energetskoj efikasnosti. Do osamdesetih nije postojala zakonska regulativa za ovu problematiku. U studiji smo ustanovili da je prosečna potrošnja finalne energije 150 KWh po m2 godišnje, a u Evropi je oko 70-80 KWh po kvadratu, što je duplo manje. Energiju ne bi trebalo da trošimo na grejanje i hlađenje, već da je štedimo kroz energetsku efikasnost, a ako odlučimo da pravimo nove izvore proizvodnje struje to bi trebalo da bude zbog izvoza, jer će cena energije vremenom biti sve veća.

eKapija: Pravilnici kojima se reguliše energetska efikasnost i energetski pasoši zgrada usvojeni su 2012. godine. Da li su u našoj zemlji sada zgrade kvalitenije? Da li se u praksi uvek u izgrađenom objektu ispoštuje sve što piše u energetskom pasošu?

- Naravno. Nove zgrade sve moraju da imaju pasoš. Ne može da se dobije upotrebna dozvola za zgradu ako se ne preda i njen energetski pasoš.

Potrošnja finalne energije u zgradarstvu je oko 40%, i kod nas i u svetu. Posle donošenja zakona 2011, usvojena su 2 pravilnika o bližem definisanju izdavanja pasoša za objekte. Definisali smo 8 kategorija zgrada od A+ do G. Pravilnike je zajedno radilo Ministarstvo građevinarstva i Inženjerska komora uz pomoć GIZ-a. Koristili smo iskustvo Nemačke, Slovenije i Hrvatske, napravili smo pojednostavljene procedure. Okupili smo na jednom mestu stručnjake - arhitekte, građevince, mašince i električare. Do sada je bila praksa da arhitekte projektuju što lepšu zgradu sa što više prozora, a onda dođu građevinci pa je izgrade sa što manje materijala i što tanjim zidovima. Inženjer energetske efikasnosti, zajedno sa svim strukama, treba da kaže da je za nove zgrade minimalni dozvoljeni energetski razred – razred C. To znači da je za stambene individualne zgrade godišnji utrošak energije 65 KWh po kvadratu, što je više nego dupla ušteda u odnosu na sadašnje stanje u starim objektima.

(Foto: Shutterstock.com)

eKapija: Koliko je do sada inženjera dobilo licencu za energetsku efikasnost?

- Ministarstvo građevinarstva je odredilo Inženjersku komoru da sastavi program i organizuje obuku iz oblasti energetske efikasnosti zgrada za inženjere, koja je sastavni i obavezni deo pripreme za polaganje stručnog ispita. Obuku mogu da pohađaju, odnosno da polažu stručni ispit, diplomirani inženjeri arhitektonske, građevinske, mašinske i elektro struke. Još jedan od uslova je da kandidati poseduju radno iskustvo u struci u trajanju od najmanje 4 godine od dana diplomiranja. Do sada je obuku prošlo 1.920 kandidata, stručni ispit je položilo 1.564, a do sada je izdato 1.304 licence. U toku je obuka za novembarski ispitni rok za koju se prijavilo oko 70 kandidata. S obzirom na veliko interesovanje stručnjaka za ovu oblast, Srbija će uskoro imati dovoljno inženjera energetske efikasnosti.

eKapija: Koliko je do sada energetskih pasoša izdato? Centralni registar energetskih pasoša je počeo da funkcioniše u maju, a najavljeno je da će od septembra ta baza biti dostupna državnim organima, stručnjacima i građanima. Kada očekujete da će taj registar profunkcionisati?

- Do sada je izdato oko 400 pasoša. U svrhu evidencije razvijen je DMS sistem centralnog registra energetskih pasoša. Sistem je razvijen uz podršku Ministarstva građevinarstva i GIZ-a. Ovaj sistem omogućava objedinjenu evidenciju svih izdatih pasoša.

eKapija: Koliko bi novca trebalo uložiti da bi se obnovio postojeći fond zgrada? Kako bi trebalo finansirati projekte iz energetske efikasnosti?

- Pre svega, predlažemo da se uzmu povoljni krediti. Svetska banka nam nudi kredit od 30 do 40 mil EUR. Potrebno je da se masovno krene u energetsku rekonstrukciju postojećeg građevinskog fonda. Ovo podrazumeva da se zajedno sa vlasnicima stanova, hotela, poslovnih centara krene u uštedu energije kroz zamenu prozora i postavljanje izolacije i primenu drugih mera uštede energije.

"Gradsko stambeno" Beograd bi trebalo da sa skupštinama stanara organizuje nadziđivanje ravnih krovova koji su, po gradskoj odluci, zabranjeni u Beogradu. Na ovaj način "Gradsko stambeno" bi moglo da u postojećim zgradama zameni instalacije, uradi fasadu, a za uzvrat dobije novoizgrađeni prostor.

eKapija: Koliko se poboljšala situacija u zgradarstvu kada je reč o uštedi energije od kada su uvedeni energetski pasoši?

- Sadašnja situacija je veoma povoljna. Pokazalo se da zgrade sa energetskim pasošima donose i znatne uštede. Sva sredstva uložena u energetsku efikasnost najčešće se vrate u periodu od 5 do 7 godina.

eKapija: U kojoj meri bi pokretanje projekata iz energetske efikasnosti oživelo građevinsku industriju?

- Procenjuje se da bi nekoliko hiljada radnika moglo da se zaposli ako se krene u masovnu obnovu građevinskog fonda. Industrija građevinskog materijala će se na ovaj način uposliti, jer postupak obnove, pored ljudskih kapaciteta, zahteva i značajne kloličine različitog građevinskog materijala.

eKapija: Nakon uvođenja energetskih pasoša, koji je sledeći korak ka većoj energetskoj efikasnosti zgrada, s obzirom na to da Evropska unija teži ka nultoj potrošnji električne energije u javnim a potom i privatnim objektima?

- U našoj preceduri smo samo uzeli u obzir energiju potrebnu za grejanje. Nismo uveli u proceduru energiju potrebnu za hlađenje i ventilaciju, jer je procenjeno da se u našem podneblju najviše energije troši za grejanje. U narednom periodu će kroz izmene i dopune aktuelne regulative biti regulisana i pitanja vezana za hlađenje i ventilaciju. Zasada, obnovljivi izvori energije nisu uvedeni kao obavezni.

Direktiva o energetskim performansama zgrada koja je uvedena 2010. godine kaže da svi objekti u EU do 2020. moraju da smanje potrošnju energije. Uveliko se projektuju i grade zgrade sa nultom potrošnjom energije, a sve javne zgrade u EU do 2018. moraju da budu sa nultom potrošnjom što znači da moraju da proizvode energiju iz obnovljivih izvora energije, a u tom cilju će najviše koristiti solarnu i geotermalnu energiju.

eKapija: Da li imamo obučen kadar za nova pravila i uvođenje novih sistema kada je reč o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu?

- Inženjerska komora, kao članica Evropskog saveta inženjerskih komora, uvela je permanentno obrazovanje inženjera. Nastojimo da sa našim partnerima iz Evrope uvedemo evropsku profesionalnu karticu sa sve , a koja će predstavljati jedinstvenu ispravu sa podacima o obrazovanju, iskustvu i kompetentnosti inženjera. Nadamo se da će evropska profesionalna kartica za inženjere zaživeti u narednih 4 do 5 godina.

Ono što smo uradili u Komori imalo je uticaja na akademsku zajednicu. Na primer, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu osnovali smo specijalističke studije energetske efikasnosti sa akcentom na materijalima, Arhitektonski fakultet u Beogradu je uveo studijski program o energetskoj efikasnosti zgrada sa akcentom na "zelenim" zgradama, a Građevinski fakultet specijalističke studije energetske efiaksnosti sa akcentom na održavanju i proceni vrednosti objekata.

eKapija: Da li su građani spremni da poboljšaju energetsku efikasnost u svojim objektima? Kako bi država mogla da ih stimuliše da se priklone investiranju u energetsku efikasnost?

- Energetska efikasnost je najbolje i najsigurnije dugoročno ulaganje. U objektima provodimo 80% svog vremena, osim manjeg utroška energije, uvođenjem energetske efiksnosti vodimo računa i o uslovima komfora odnosno obezbeđivanja adekvatne temperature, svetla, kvaliteta vazduha i zvučnog komfora u prostorima u kojima boravimo.

Moramo da imamo "štap i šargarepu". Štap predstavljaju zakon i pravilnici, a šargarepa bi bila to da Ministarstvo finansija preduzme određene stimulativne mere. Na primer, jedna od mogućih i poželjnih mera bi mogla da bude da vlasnici stanova u zgradama koji imaju pasoše koji potvrđuju energetski razred A+, A ili B, budu oslobođeni poreza, ili da im porezi budu značajno umanjeni. Ovakve mere bi sigurno dodatno stimulisale stanovništvo da preduzmu rekonstrukciju svojih zgrada. Osim toga, potrebno je uvesti plaćanje po potrošnji u stanovima koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja.

Kupci stanova već sada mogu da procene da li im je isplativije da kupe stan u zgradi sa G energetskim razredom u Knez Mihailovoj ulici ili sa A+ razredom u Borči koja troši ispod 15 KWh po kvadratu godišnje. Prostom računicom svakom je jasno na kraju koliku uštedu ostvaruje.

Suzana Obradović