Petar Seferović, kardiolog - I u Beogradu počinje testiranje novog leka protiv srčane slabosti

Zahvaljujući naprecima koji su u poslednjih 15 godina postignuti u kardiologiji život stanovnika Evrope produžen je za sedam i po godina! Ovo je prvenstveno postignuto lečenjem akutnog infarkta miokarda upotrebom biodegradabilnih stentova koji se rastvaraju u arteriji dva meseca nakon ugrađivanja, tako da u samom tkivu krvnog suda ne ostaje nikavo strano telo.

Lek za srčanu slabost je u fazi ispitivanja, a dosadašnji rezultati pokazuju da će preživljavanje pacijenata sa ovom bolešću biti duplo duže. Veštačke aortne valvule su kod 23 pacijenta u svetu ugrađene kroz krvni sud na preponi samo u lokalnoj anesteziji. Dijagnostičke metode su sve preciznije i bolje, a kardiolozi nisu daleko od cilja da što uspešnije i kvalitetnije kontrolišu kardiovaskularne bolesti.

Ovo su samo neke od novina predstavljenih na nedavno završenom evropskom Kongresu kardiologa održanom u Barseloni, najznačajnijem strukovnom sastanaku koji je okupio više od 30.000 učesnika. Ovo je najveći profesionalni skup u svetu uopšte, jer evropsko Udruženje kardiologa ima 96.000 članova. Sastanku su prisustvovali i mnogobrojni predstavnici struke sa Bliskog i Dalekog istoka, Novog Zelanda i Australije. Iz naše zemlje bilo je oko 230 kardiologa koji su aktivno učestvovali u radu kongresa, među kojima je bio i akademik profesor dr Petar Seferović, kardiolog Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, koji je izabran za predsednika Kongresa za akutnu srčanu slabost 2016. godine.

Uoči Svetskog dana srca, koji se obeležava 29. septembra, sa eminentnim stručnjakom Novosti su razgovarale o novinama na polju kardiologije koje su prezentovane u Barseloni.

- Posle pauze od 10 godina, na Kongresu je predstavljen novi lek LCZ 696 za lečenje srčane slabosti. Rezultati studije su pokazali da taj lek, koji treba da zameni standardne lekove za lečenje srčane slabosti, duplo produžava vreme preživljavanja pacijenata sa ovom bolešću. To je potpuno novi terapijski princip, radi se o antagonizmu jedne susptance u organizmu koja se zove napresilin, i koja praktično blokira negativne efekte srčane slabosti. To je prva studija ovakve vrste koja je rađena na više do 10.000 bolesnika. U naredne dve do tri godine ovaj lek će se pažljivo ispitati i u raznim drugim kardiovaskularnim indikacijama, kao što su arterijska hipertenzija i koronarna bolest.

Gde je Srbija u odnosu na Evropu i novine koje su u Barseloni predstavljene?

- Srbija u interventnoj kardiologiji zauzima istaknuto mesto. Klinički centar Srbije je uključen u aktivnost "Stent za život", a naši eksperti su deo svetskog saveza. Biodegradabilni stentovi se ugrađuju kod nas već dve godine, ali su sada ponovo u žiži interesovanja jer su urađene velike studije. A u medicini se sve zasniva na dokazima, koji mogu da se izvedu iz velikih kliničkih studija. I u oblasti srčane slabosti imamo zapažene rezultate, a naši eksperti su među prvima u ovoj oblasti. Tu smo lideri u svetu, a Srbija predstavlja značajnog učesnika u svakom većem kardiološkom poduhvatu koji se odigrava u Evropi.

Kada će pacijenti u Srbiji moći da koriste ovaj novi preparat?

- Uspeo sam da se izborim da se u naša dva centra, Kliničkom centru Srbije i Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" rade ispitivanja ovog leka, ali želimo da se u to uključi sedam naših centara, jer je srpska kardiologija kvalitetna. Testiranje počinje za tri meseca, biće uključeno 120 pacijenata, sa tendencijom da se ovaj broj poveća na 400. Pacijenti će se odabrati po tzv. "uključujućim" kriterijumima, a studija će trajati 16 meseci. Rezultati iz svih centara slaće se u centralu.

Koje su još novine predstavljene na kongresu u Barseloni?

- Izneti su veoma atraktivni podaci, koji su nekada bili u domenu naučne fantastike. Na primer, predstavljeni su pejsmejkeri ili veštački vodiči ritma koji nemaju baterije nego se pokreću uz pomoć srčanog ciklusa. Dakle, mehanički pokreti srca pokreću u njima mali mehanizam koji praktično radi sam, kao neka vrsta perpetuum mobile. Interesantni su i pejsmejkeri koji nemaju elektrodu, što je takođe revolucionarno otkriće, jer su i baterija i elektroda negativni elementi u funkciji pejsmejkera.

Kada će se ovi novi vodiči ritma koristiti u praksi?

- Iz iskustva znamo da kada tehnologija jednom počne nešto da ispituje, a što je klinički primenljivo, to vrlo brzo ne samo da napreduje, nego se i smanji cena. Zvuči neverovatno, ali nismo daleko od dana kada će se ugrađivanje veštačke aortne valvule kroz krvni sud na preponi raditi samo u lokalnoj anesteziji. Do sada su na ovaj način operisana 23 bolesnika.

Kakvi su pomaci postignuti u terapiji srčanih bolesti?

- Predstavljen je novi lek alirokumab, koji smanjuje lipide više nego klasični statini. Iako klasični statini veoma uspešno smanjuju rizik od infarkta i šloga, danas znamo da imaju i veliki broj sporednih efekata. Alirokumab će verovatno imati smanjen broj sporednih efekata, što smatramo da je izuzetno značajno. Bilo je govora i o lečenju novim lekovima pacijenata koji imaju srčanu slabost, ali nemaju smanjenu funkciju. To su pacijenti sa srčanom slabošću, čije srce još radi dobro, ali se ne širi normalno.

Da li su izašle neke nove preporuke i vodiči za lečenje?

- Nove su preporuke za srčano premošćenje ili revaskularizaciju miokarda, gde sve veću ulogu imaju tzv. hibridne procedure. Hibridna procedura je ona gde se bolesnik delimično leči uz pomoć stentova, a delimično uz pomoć hirurgije. Ove nove preporuke nalažu da se bolesnici dobro procene i da se na osnovu toga primeni kombinovana hibridna procedura uz pomoć ugrađivanja stentova i ugrađivanja arterijskog krvnog suda, koji je najbolji materijal za srčano premošćenje, jer im je poluživot 15 godina.

Poslednjih godina dosta se govori o uticaju gojaznosti na kardiovaskularne bolesti.

- Interesantan je podatak da debljina povećava mogućnost da mladi ljudi između 20 i 25 godina dobiju veoma rano povišen krvni protisak. Ovaj rizik je čak šest puta veći kod mladih gojaznih ljudi nego kod ljudi koji imaju normalnu telesnu težinu.

Može li nekako da se reši problem sa transplantacijama srca zbog nedostatka organa?

- Pretpostavlja se da će se u svetu tokom 2014. godine uraditi oko 4.000 - 5.000 transplantacija srca, a potrebno je između 400.000 i 500.000 srca da bi se ovaj problem rešio. To je ogromna disproporcija. Zbog toga su napravljene male mašine koje zamenjuju srčanu pumpu. Ovi uređaji za podršku rada leve srčane komore mogu da se ugrade kod najtežih bolesnika koji bi inače umrli za nekoliko meseci, a sa tim aparatom mogu da žive veoma kvalitetno od tri do šest godina. Danas su te mašinice relativno skupe, koštaju oko 50.000 EUR, ali će se ova cena sigurno smanjiti i moći će da se ugrade većem broju ljudi. Sa ovim aparatićima mi ćemo biti u prilici da bolesnike koji čekaju transplantaciju, mnogo bolje tretiramo.

Šta je zaključak Evropskog kongresa kardiologa koji predstavlja presek stanja u svetskoj kardiologiji?

- Kardiolozi Evrope su na najboljem putu da promene način lečenja kardiovaskularnih bolesti na najuspešniji način i da ovu najgoru bolest na neki način dovedu pod kontrolu. Stavlja se akcenat na preventivu, i tu postoje neki novine. Recimo, bilo je reči o tome koliko je značajno smanjenje soli u ishrani, jer mi pacijentima sa arterijskom hipertenzijom i srčanim slabostima preporučujemo da ne jedu so. Međutim, neke studije pokazuju da je potpuni nedostatak soli takođe veoma loš.