Dejan Savić, selektor vaterpolo reprezentacije - Ispod zlata i dalje su problemi

Dejan Savić je na maestralan način predvodio "Delfine" do odbrane titule evropskog šampiona, ali, kako sam kaže, još nije uspeo da sredi utiske iz Mađarske, niti da se odmori od velikih napora. Uveliko sprema pulene za FINA Svetski kup, a na podvig u hramu vaterpola "Marget Sigetu" gleda iz više uglova. Nisu svi lepi, kao što ni situacija u našem najtrofejnijem sportu nije ružičasta.

Za 14 godina koliko je bio reprezentativac Srbije (1994–2008), Dejan Savić je kapicu nacionalnog tima nosio rekordnih 444 puta. Tu brojku će teško neko uspeti da nadmaši, barem u bliskoj budućnosti. U bazenu je bio nepokolebljivi borac i pobednik, a isti mentalitet pokazuje i kao trener. Nedavno je u velikom stilu predvodio "Delfine" do odbrane titule na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj.

Ipak, Savić je kao selektor Srbije imao bolno vatreno krštenje na velikim takmičenjima. Prošle godine na Svetskom prvenstvu u Barseloni Srbija je podbacila i zauzela tek sedmu poziciju. Dobroćudni div se ne libi da prizna kako ga je taj neuspeh naterao da preispita i revidira svoje trenerske principe, a krajnji rezultat toga videli ste 27. jula, kada je Srbina na čuvenom "Marget Sigetu" održala čas Mađarima u finalu EP – 12:7.

Za Dejana Savića nema odmora ovog leta, jer 19. avgusta počinje FINA kup u Kazahstanu. Zato smo ga intervjuisali jedno jutro odmah posle treninga na Košutnjaku i popričali o mnogim temama – novoj evropskoj tituli, situaciji u vaterpolu, predstojećoj klupskoj sezoni, pogrešnim tumačenjima nekih njegovih gestova...

Da li ste uspeli da saberete utiske posle osvojenog trofeja u Mađarskoj?

- Niti sam uspeo, niti sam se odmorio. Evropsko prvenstvo je izuzetno brzo prošlo i već smo ga zaboravili, jer nas čekaju novi zadaci kao što je FINA kup. Idemo sa igračima koji su na širem spisku A reprezentacije, sigurno da ćemo im pružiti šansu. Ono što je bitno je da moraju da se bore za sebe i Srbiju, a rezultat je u drugom planu. Najvažnije je da dobijemo igrače koji će jednog dana da naslede prvu postavu.

U najkraćem, kako je izgledao period od razočaranja u Barseloni do velikog slavlja u Budimpešti?

- Poraz u Barseloni sam shvatio baš lično, a kao sportista sam u dubini duše gledao da se borim protiv svojih demona. Preispitivao sam sebe i sigurno da sam napravio novi pristup. Pomoglo mi je to što sam nastavio da radim u "Zvezdi", jer sam imao aktivnu sezonu. Neke stvari su došle na svoje mesto, pre svega organizacioni deo u Vaterpolo savezu Srbije, u smislu da smo najzad dobili predsednika i organizaciju. Samim tim je bilo lakše ostvariti ciljeve. Sigurno da ova zlatna medalja mnogo znači, ali naglasiću da "pokriva" određene nedostatke sistema sporta, društva, ma svega... Došli smo opet do toga da smo napravili rezultat i prikrili probleme, što lične, što generalne, jer se definitivno vaterpolo poslednjih godina nalazi na ivici.

Šta konkretno mislite kada kažete "na ivici"?

- Spašavamo vaterpolo rezultatima reprezentacije i klubova. U poslednje tri godine "Partizan", "Zvezda" i "Radnički" iz Kragujevca su beležili uspehe - dva Kupa šampiona, pa Liga Evrope i finale Lige šampiona. Dve sezone smo imali izuzetno jak klupski vaterpolo, odlične rezultate, ali nismo uspeli da zadržimo taj nivo. Onda smo imali reprezentativni pad, pa smo se sada vratili. I to je ta skala koja se večito podudara. Kontinuitet medalja koji ima vaterpolo od 2000. nema nijedan sport u državi, a mislim i na svetu. Okliznuli smo se samo dva puta - 2007. na svetskom šampionatu kada smo bili četvrti, ali smo uzeli Svetsku ligu, i prošle godine u Barseloni. Međutim, isto smo bili pobednici Svetske lige. Suština je da se nekim rezultatima uvek prikrivaju nesuglasice. Problemi se talože i čim prođe euforija zbog rezultata sve to ispliva na videlo. Dokle će tako da bude? Ne znam... Jasno je oko čega se vode sporovi, ne samo u vaterpolu, već u sportu uopšte.

Dosta pesimizma je u vašim rečima?

- Plašim se samo da posle Mađarske ne bude "labudova pesma". Imamo kvalitet da ostanemo u vrhu, ali jednostavno na neke stvari izvan bazena ne možemo da utičemo - na organizaciju, nemaštinu, ma bukvalno sve. Recimo, 2000. godine nismo uopšte gradili klupski sport. Kasnije dobijamo evropske šampione, ali nismo bili u stanju da održimo visok nivo klupskog vaterpola. Kada se porede finansije u vaterpolu sa ostalim sportovima, ljudi bi se smejali koliko je malo potrebno novca za vrhunska dostignuća jednog kluba.

Često se čuju primedbe na račun države i njenog odnosa prema vaterpolu?

- Vidim da svi imaju tu priču... Država sigurno odrađuje svoj deo posla i obećano ispunjava. Loš je kontekst, kako novinara, tako i intervjuisanih. Ponoviću - država sigurno pruža svoj maksimum, ali to što je bitno jeste da država sigurno može da utiče na pronalaženje sponzora ili usvajanje određenog pravilnika u sportu, gde bi se na obostrano zadovoljstvo olakšao posao prilikom dogovaranja saradnje sa sponzorima. Ne može niko da poklanja novac, to bi bilo suludo. U ovoj besparici i krizi, a siguran sam da je svima teško kada pričamo generalno o stanju u društvu, sport je jedina karika koja predstavlja ovu državu na najbolji i najčistiji način. Vidim da težimo ka Evropi, pa onda hajde da se ponašamo kao ljudi u Evropi.

Čiju reakciju očekujete?

- Ne očekujem ništa, samo pričam kako jeste. Verovatno ćemo da podvijemo rep, sagnemo glavu i nastavimo dalje. Kao što je oduvek bilo. Ide se od rezultata do rezultata od takmičenja do takmičenja. Kad se opet bude palo, otići će meni glava i to je to, a-ha-ha...

U Mađarskoj je ekipa imponovala jedinstvom i željom da EP završi trijumfalno?

- Da se razumemo, ova generacija je sigurno šampionska. Oni su skoro sve do sada osvojili na klupskom i na reprezentativnom nivou. Način na koji smo se "okliznuli" u Barseloni imao je velikog uticaja na njihovu psihu. Jedna vrlo bitna stavka je podsvesni pritisak. Želja je jedno, a način na koji se dolazi do rezultata je totalno druga stvar. Stvorili su o sebi pobedničku sliku i pokazali koliko vrede. U stvari, sve je došlo na svoje mesto.

Da li postoji nešto što nije rečeno o Evropskom prvenstvu u Mađarskoj?

- Stalno se i pre i posle EP potencirala priča o nekim drugim manje važnim, ili da kažem totalno nevažnim stvarima - navodnim problemima, "žutoj štampi", abrovima, juri se neka ekskluziva... O sportu i sportskom rezultatu se govori dan ili dva, a onda se prelazi na ostale gluposti. Ispada da se na to svodi čitav život. Ne samo sport, nego i novinarstvo, mediji... Na neki način se dobar rezultat prati u obrnutom pravcu. Nema tih stvari koje nisu rečene oko Evropskog prvenstva. Što je najgore, drugi su se više bavili nama, ne gledajući sebe.

Istakli ste da je dolazak Vlade Vujasinovića bio značajan za naš tim?

- Ima oštro oko, vidi nešto što ja ne vidim. Sigurno je svojim savetima mnogo pomogao meni, nadam se i igračima sa kojima je imao komunikaciju koju ja kao glavni trener sebi ne mogu da dozvolim.

Po čemu ćete najviše pamtiti Evropsko prvenstvo u Mađarskoj?

- Pre svega po utakmici sa Crnom Gorom. Analiza tog meča je možda važnija od same zlatne medalje, iz razloga što imamo druge ciljeve i koristimo određena takmičenja kao stepenike ka ispunjenju tog cilja. Naravno, pričam o Olimpijskim igrama u Riju. U Mađarskoj je sama igra pokazala brojne slabosti, ne samo kod nas, već i ostalih reprezentacija. Prvi deo prvenstva je bio eksperiment čelnika LEN da kroz suđenje nametnu neki novi vaterpolo. U tome nisu uspeli, pa su se vratili na staro. Izuzev rezultatske dominacije u finalu, mislim da su Italijani pokazali zavidan nivo igre, pogotovu ako se zna da su imali izuzetno podmlađen sastav. Hrvati su imali peh i to je na određen način obeležilo ovo EP. Ali, svako je mogao da bude u njihovoj koži, jer smo mi bili bukvalno na korak da budemo dole, umesto gore.

Finale je bilo vrlo specifično. Vodila je naša reprezentacija i sa 6:1 u jednom trenutku?

- Pitali su me kako motivišem igrače? To je nebuloza, zato što je sasvim dovoljno da su oni tu gde jesu, u A reprezentaciji Srbije i oni sami sebi traže motiv. Ne postoji veće zadovoljstvo za vaterpolistu od finala EP protiv Mađarske u njenom glavnom gradu, na bazenu "Marget Siget" koji predstavlja vaterpolo hram. U finalu smo bili totalno rasterećeni, dok su Mađari imali veliki pritisak, što se i osetilo. To je u suštini presudilo. I kada smo vodili 6:1 odbrana nam je funkcionisala kao sat. U tim momentima koncentracija je bila presudna, odnosno nismo smeli da dozvolimo da se nađemo u koži Crnogoraca u polufinalu. Na 6:1 sam se plašio, razmišljao sam o tajm-autu, da kažem te stvari, ali je bilo mnogo rano. Koristio sam svaki trenutak da, ako ništa drugo, igračima na klupi sugerišem da se nikako ne staje, već da se nastavi u istom ritmu.

Zbog čega niste uskočili u bazen po završetku finala? To je tradicija?

- Imam svoje razloge. Ima vremena za taj način proslave.

Veliku pažnju je privukla vaša slika kako sedite na pobedničkom postolju. O čemu ste razmišljali?

- Uživao sam gledajući kako se igrači raduju u čitavom onom "pozitivnom haosu". Sigurno da sam zadovoljio sebe na taj način što sam seo na pobedničko postolje. Srpski vaterpolo smo vratili na mesto koje mu pripada.

Po završetku svega kazali ste "vege", što u prevodu sa mađarskog znači "kraj", pa je i to imalo različita tumačenja u javnosti?

- To nema posebnu poruku, ali su vaše kolege novinari pravili priče oko toga. Toliko daju sebi za pravo, da pletu različite priče oko gluposti. Ja sam imao divno detinjstvo, njegov deo bio je čuveni mađarski crtać "Gustav" koji se završava sa "vege". Odatle to znam. Ako smo završili Evropsko prvenstvo, bilo je sasvim logično da kažem "kraj". A onda je neko sebi dao za pravo da tumači kako to znači ostavka, kako to znači ovo, kako je to ono... Apsolutne nebuloze! Jednostavno se grozim takvog ponašanja i da je uopšte neko imao takvu ideju. Sloboda štampe ne mora da se zloupotrebljava.

Čak 11 od 13 reprezentativaca Srbije od iduće sezone igraće u inostranstvu?

- To je velika čast, ali opet mi slabimo našu ligu. Morali bismo da nađemo neki sistem, finansije, sponzore ili već kako, da se u olimpijskoj godini oni vrate. Da se pojača liga i da imamo reprezentativce na okupu, jer ipak mislim da je olimpijska godina izuzetno bitna, ne samo zbog Igara, već i jačanja klupskog vaterpola.

Može li da se poredi vaterpolo sada i iz vremena kada ste vi bili igrač?

- Organizaciono ne može, jer su se dogodile korenite promene i tek bi trebalo da se pokažu. Ako govorimo o igračima, to je na vrhunskom nivou. Jedino što je veliko i ozbiljno pitanje je budućnost. U društvu u kojem živimo - sa mnogim problema, lošeg uticaja roditelja, televizije, štampe, Fejsbuka, kompjutera, igrica i svega ostalog – trebalo bi pronaći model da se deca opredele za sport, kako bi imala sportski mentalitet. Ne da novac i lična korist budu u prvom planu. E, u tome je velika razlika u vremenima nekad i sad.

IGRAĆE SE "NA GOL"

Šta nam u predstojećoj sezoni donosi klupski vaterpolo?

- Radnički će možda imati jaku ekipu. Partizan će biti u podmlađenom sastavu, kao i "Zvezda" najverovatnije. Tu računam i Vojvodinu. Neće moći sezona da se poredi sa prethodnim u smislu kvaliteta. Rezultatski će biti izjednačeno, igraće sa "na gol", ali je nivo izuzetno opao. S druge strane, pruža se šansa mladima, ali pitanje je koliko će moći da je iskoriste, jer ne mogu da stasavaju sami od sebe, već moraju da imaju iskusne saigrače. Jadranska liga je dobar potez, baš zbog toga što će mladi igrači imati veći broj utakmica. Onda se opet vraćamo na materijalni momenat, odnosno finansije. Sve je izuzetno skupo i pitanje je kako će klubovi to moći da podnesu.

KLANOVI PROTIV SRBIJE

Kakve su ambicije "Crvene zvezde" u Evropi?

- Već drugu godinu zaredom moramo u kvalifikacije kao šampion Srbije i to postoji samo u našem sportu. Nigde drugde! Moramo da se povinujemo željama, tačnije naređenjima određenih ljudi koji su tu 50 godina i ne žele da se maknu. Sa svojim glupostima i promenama pravila unazađuju vaterpolo. Trebalo bi da sačekamo i vidimo šta će doneti septembar i oktobar, jer je počela priča o smanjenju igrača na 11, po novim pravilima. Šta god da od toga bude, sigurno da ne možemo da imamo uticaj na te stvari. Moraćemo da se prilagođavamo trenutku, kao i uvek. I to je suštinski problem, da Srbija koja je uvek bila velesila nema toliki uticaj u svetskom ili evropskom vateropolu zbog kojekakvih klanova.

Piše: Milan Vuković

Izvor:

Vaterpolo savez Srbije Beograd

Stepanović & Šipka Beograd

Dejan Savić

vaterpolo

vaterpolo reprezentacija Srbije

VK Crvena Zvezda

Mocart sport