Ivan Dimov, DataLab Tehnologije d.o.o. - "Black St@ge"

"U Srbiji nema ni jednog sektora u kome ima konkurencije. Tamo gde se čini da je ima radi se po principu ‘dogovorne ekonomije’ i pravljenja sumnjivih ‘dilova’!” - gotovo s vrata svog omiljenog restorana Back Stage crnim tonovima slika dešavanja iza srpske privredne scene Ivan Dimov. Nije ogorčen samo zbog monopolske pozicije Telekoma koja toliko zagorčava život njegovim kolegama iz IT industrije. “Ne vidim baš ni jednu oblast u kojoj je delovanje konkurencije imalo za posledicu smanjenje cena ili usluga”, jeretički, kako sam priznaje, tvrdi generalni direktor srpskog dela slovenačke informatičke kuće DataLab Tehnologije.

DataLab se, inače, bavi proizvodnjom programskih paketa za upravljanje preduzećima: od upravljanja magacinima i kadrovima, do poslovnog knjigovodstva. Iako uspešna, teško se može reći da je po tome jedinstvena u regionu i da se istim poslom ne bavi i niz srpskih IT firmi. “Nekad bilo”, uveren je Dimov i pripoveda: “Srbija je bila vrlo plodno tlo za razvoj informatičke industrije: kako zbog jakih elektrotehničkih i fakulteta organizacionih nauka i eksplozivnog rasta broja privatnih preduzeća, tako i zbog - da se ne lažemo - dostupnosti piratskih verzija vrhunskog softvera, na kojima su se učile generacije mladih, koji su izvesno vreme provodili u zemlji i odlazili u inostranstvo. Danas samo odlaze...”

(Foto: lična arhiva)

Jeretik
“Ranije je bilo dosta srpskih IT kuća koje su pravile sasvim zadovoljavajuća ERP (Enterprise Resource Planning) rešenja, ali - samo dok se zemlja nije otvorila, a dizgine preuzeli krupni, globalni igrači”, nastavlja sa širenjem jeresi Dimov. “Suočene sa time da se u Srbiji ruka najteže laća novčanika kada treba platiti domaću pamet, domaće softverske firme masovno su se preorijentisale na distribuciju hardvera i njegovo umrežavanje, uprkos dramatičnom padu profitnih stopa. Ostale, koje ne uspeju da se prodaju strancima - propadaju”.
Zato smo na samom evropskom informatičkom dnu, čak iza Albanije, kaže pozivajući se na sveže podatke IDC (International Data Corporation), kao i komparacija po kojima je na srpskom informatičkom tržištu (hardver, softver, usluge) 2000. godine ostvarivana četvrtina prometa slovenačkog, a danas svega petina. Pa, šta se to u Srbiji desilo nakon “demokratskih promena”?! “Ništa!”, odgovara kao iz topa. “Naprotiv, ako je posle sankcija i bombardovanja izostala informatička i opšta privredna eksplozija, neminovno dolazi do implozije”.

Svoje neslaganje izražavamo navodeći da su se premijer Đinđić i tadašnji predsednik savezne države Koštunica bar u jednom slagali - da je informatika naša “razvojna prečica”. “Nijedna vlada nije imala stvarnu želju za time; ili, bar, stručne i sposobne ljude da je sprovedu u delo. A obećanja i vatrenih govora je - ne sporim - bilo na pretek. Akcija je, međutim, sasvim izostala”, uzvraća.

Ne može, ipak, oboriti činjenicu da je srpska vlada odavno potpisala niz sporazuma o strateškom partnerstvu sa vodećim svetskim IT kompanijama. Valjda obostrano vrlo korisnih? “One su samo monopolisale domaće tržište. To su vrlo pametno sprečile ne samo Slovenija - koju je, inače, EU proglasila regionalnim informatičkim ‘svetionikom’ - nego i Bugarska i, pogotovo, Rumunija, koje su podsticale prvenstveno domaće firme”, ne da se Dimov.

Država ne podržava
Glavnog krivca, nije teško odgonetnuti, prepoznaje u državi, čija regulativa nije podsticajna ni za informatički, niti za sektor malih i srednjih preduzeća. “Potpuno drugačije je u Sloveniji, gde je, na primer, HermesSoftLab od male firme u maloj zemlji izrastao u regionalnog IT giganta”, navodi.

Državi još mnogo toga stavlja na dušu. “Tenderi i, uopšte, ceo sistem javnih nabavki su, blago rečeno, vrlo netransparentni. Štaviše, brojne moje kolege takođe smatraju da smo u korupciji više ogrezli nego što to pokazuju dovoljno porazni zvanični pokazatelji. Dalje, banke retko odobravaju sredstva za informatičku modernizaciju MSP. Navodno, imaju negativno mišljenje nekoga iz NBS i nadležnog ministarstva. A poreskom politikom IT je strpana u isti koš sa ‘prljavim’ tehnologijama...”

Prekidamo ga navodeći da su brojni strani investitori i njihovi savetnici puni hvale na račun niskih poreskih stopa u Srbiji. “Neka su i najniže u Evropi, ali to odgovara velikim korporacijama, ali ne i domaćim softverskim kućama koje nemaju milionske ugovore i isto toliko vredne nekretnine, već samo vlastitu pamet kao zalog opreznim bankarima”, uzvraća paljbu.

Besparica, smatra, ipak nije glavni uzrok glavobolje. “Pa, ovde - lično sam se uverio - firme ne koriste ni besplatni, demonstracioni softver za unapređenje poslovanja koji im proizvođači nude. A i zašto bi, kad ih niko ne tera? A preko noći se može dramatično poboljšati situacija, ali za to nema političke volje”, širi ruke. Lako je, međutim, mudrovati u kafani...
“Ma, dovoljno je da država uvede obavezu - kao što je to, recimo, Rumunija učinila pre par godina - da se tenderska i sva ostala dokumentacija preduzeća mora dostavljati u elektronskom obliku”, predlaže. Pa, na isti način bi mogli preporoditi i proizvodnju kašika za cipele?! Ne dopada mu se ironija. “Govorim u 21. veku. Uostalom, tako bi godišnje uštedeli milijarde evra - samo po osnovu brisanja troškova štampe, pečatiranja, dostave dokumenata i sve ostale prateće birokratije. Da li većina od 80 hiljada domaćih preduzeća ima sve preduslove za ovu vrstu digitalizacije? Ima! Da li je uskoro možemo očekivati? Ne možemo. Kao da nam pešačka ekonomija odgovara više od elektronske”.

Jedinstvo suprotnosti
Teško je odmah verovati Dimovu. Ne samo zato što ne skida osmeh sa lica koji ga čini mlađim od njegovih 38 godina. Jer, ne samo što nije odavno zbrisao preko granice, nego je pre godinu dana investirajući u ovaj biznis postao i suvlasnik DataLaba, koji je od tada u Srbiji zabeležio fantastičnu stopu rasta od 128 odsto! Štaviše, svega sedam stalno zaposlenih uz pomoć svojih stotinak partnera ostvarilo je promet od 400 hiljada evra, što je otprilike šestina ukupno ostvarenog u regionu koji obuhvata prostor bivše Jugoslavije i Bugarsku i Rumuniju i u kome oko 4.000 firmi ima DataLab licence.

“Nisam, dakle, razočarano džangrizalo. Samo mi je krivo što nismo ostvarili rast od svih 500 odsto, jer sam uveren da Srbija ima taj potencijal”, objašnjava i poručuje još jedan kolač. Nije, međutim, megaloman, pa ni tehnomanijak. Naprotiv. “Ja sam ‘antipotrošački’ tip. To znači da ne robujem brendovima i da sam u duši ‘zelen’”, kaže ovaj nesuđeni molekularni biolog.

“Danas moćne multinacionalke diktiraju frenetičnu kupovinu novih proizvoda - noviteta radi. Jesam za stvaranje novih vrednosti, ali i postojeći proizvodi, posebno informatički, nude ogromne mogućnosti koje ni iz daleka nisu iskorišćene. Umesto lavine novih proizvoda, neophodno nam je, dakle, znanje da postojeće potpunije i bolje iskoristimo”, zaključuje Dimov.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu