Dragan Varagić, Internet konsultant i vlasnik agencije "Biznis Internet" - Pionir na mreži

(Dragan Varagić) Ljudi godinama ne mogu da shvate šta je tačno to čime se ja bavim. Ako nisi programer, a nisi ni dizajner, šta onda radiš na Internetu? Onda si neki prodavac magle. Profesionalno radim na Internetu od 1998. godine, a od 2004. godine isključivo bavim savetovanjem iz oblasti poslovne primene Interneta, dakle celokupnim nastupom na Internetu. Znači, ne samo izradom sajta i ne samo promocijom na Internetu. Kada dođe firma i kaže: "mi hoćemo nešto da postignemo na Interentu", ja im kažem sta treba da rade.

Ovako Dragan Varagić, Internet konsultant objašnjava svoj poziv. Međutim, Varagić je mnogo više od onlajn stratega. On je predavač, vlasnik agencije "Biznis Internet", jedan od najuticajnijih blogera u Srbiji, autor stručne literature...

O svim svojim zanimanjima, o tome kako su računari i Internet odigrali ključnu ulogu u njegovom životu, o pionirskim poduhvatima na mreži, ali i tome zašto je važno znati matematiku, kao i svojim planovima i željama, za "eKapiju" govori Dragan Varagić.

Do muzike bez "YouTube"-a

Rođen je u novosadskoj porodici koja je tri generacije pre njegovog rođenja bila nastanjena u srpskoj Atini. Imao je sreće, kaže, što je rastao u vreme bivše Jugoslavije. Kada su ratovi počeli imao je dvadeset i kusur godina, tako da je osnovnu i srednju školu, pa i deo fakulteta proveo bezbrižno.

- Bavio sam se onim čime sam želeo, jer nisam imao te spoljne situacije kao što su beda, politička situacija i slične stvari koje su nas kasnije zadesile. Mene je muzika jako interesovala, a to je bilo vreme kada nije bila tako dostupna. Družio sam se sa ljudima koji su imali slična interesovanja kao i ja. I nama je bilo veoma interesantno da na različite načine dođemo do muzike koju niko živi nema – seća se Varagić vremena koje današnje "YouTube" generacije ne mogu ni da zamisle.

Osim muzike, voli da čita knige, i to ne na tabletu, nego baš u štampanoj verziji.

- Mnogo sam čitao, mada sada nemam toliko vremena kao pre. Mislim da je to jako važno zbog opšte kulture, a ona se stiče čitanjem različitih knjiga. Mnogo je važno da imate znanja iz različitih oblasti i da ih primenite u poslu kojim se bavite. Širina znanja je još važnija ukoliko hoćete da se bavite ozbiljnije plaćenim poslovima – navodi Varagić ističući da uglavnom u poslednje vreme mnogo čita stručne tekstove na Internetu, ali voli da pročita dobru knigu iz oblasti naučne fantastike, kao i istorijske trilere.

Čemu služi matematika?

Završio je saobraćajni smer na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, gde je naučio matematiku. I, kako kaže, to smatra najvećim sopstvenim dostignućem studiranja - što je shvatio čemu služi matematika.

- Ne zbog same matematike, nego zbog načina razmišljanja koje ova nauka donosi. Kada poznajete dobro matematiku možete da razvijete vrlo interesantan način razmišljanja. Zato inženjeri koji uđu u menadžerske i komunikacione poslove, mnogo bolje rade te poslove nego ljudi koji ne razumeju dobro matematiku.

Zahvaljući tom saznanju mnogo je lakše išao krož život koji nam, veruje, svakodnevno postavlja jednačine koje bi trebalo da rešimo.

- Svaka situacija u životu ima određeni broj nepoznatih od kojih zavisi šta će da se dešava. Kada vi imate jednačinu sa nekoliko nepoznatih, treba da imate model, šablon po kojem ćete raditi, kao u matematici.

Ne pokreće se posao "s neba pa u rebra"

Računari, a kasnije i Internet imali su ključni uticaj na Varagićev život. Zahvaljujući poznavanju rada na kompjuterima, samo 24 sata po diplomiranju dobio je posao na matičnom fakultetu, a profesoru, na čiji poziv je došao, je neizmerno zahvalan zbog načina razmišljanja koje je usvojio.

- Taj profesor me je naučio strateškom pristupu stvarima. Dakle, da vidite zašto nešto treba da uradite. I to je vrlo često problem koji imaju ljudi kada pokreću posao "s neba pa u rebra". Ne postavljaju strateško pitanje - šta ja hoću da postignem time.

Zato naš sagovornik smata da teško da neko može da postigne neki svoj iskorak ka boljem, ako s vremena na vreme ne zapita sebe kuda ide i gde želi da stigne, ali i šta treba da promeni da bi to postigao.

Dragan Varagić je od svojih početaka tako razmišljao. Još od januara 1997. godine, kada je počeo da koristi Internet, dok je "kupovao pet sati mesečno" i planirao kako da ih pametno iskoristi.

- Ušao sam na Internet zato što me je to ekstremno interesovalo, nisam planirao da zarađujem od toga. Onda sam posle nekog vremena shvatio da mnogo znam o tome. U to vreme nije bilo blogova, već personalnih veb sajtova. Zato sam pokrenuo prvi email časopis "Pretraga i prezentovanje" koji je već u januaru 1998. godine imao 1.200 pratilaca što je uticalo na to da osećam još veću odgovornost i da precizno pišem o toj tematici o kojoj ljudi, u to vreme, nisu znali mnogo.

Tada Varagić dolazi na ideju da napiše knjigu koja izlazi iz štampe 2002. godine "Vodič kroz raj i pakao Internet marketinga".

- Jedino što sam posle toga uspeo da napišem je besplatna pdf knjiga "Blog osnove", ali imam u pripremi još jednu koja je dosta daleko odmakla – najavljuje sagovornik našeg portala koji je bio i saradnik srpskog izdanja knjige "Poslovanje brzinom misli" Bila Gejtsa.

- Radio sam inicijalnu recenziju Gejtsove knjige za naše tržište koja govori kako kompanije treba da koriste kompjutere i Internet na praktičnim primerima najvećih svetskih firmi. Iako je pisana pre 17 godina, kada biste je sada pročitali, uvideli biste da ima dosta stvari koje još nisu primenjene u našim kompanijama.

Edukacija – alfa i omega svega

Od 2003. do 2011. godine Varagić je predavao nekoliko predmeta na Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu, a trenutno je predavač na ITS školi gde asistira na dva predmeta. Od 2006. godine je i koordinator specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu gde je došao na poziv profesora Bojana Lalića.

- Iako nemam formalne predispozicije za to, jer nisam ni magistar ni doktor nauka, profesor je prepoznao da ja to mogu da uradim i praktično sam kreirao studijski progam e-poslovanja.

Radeći sa studentima Varagić je shvatio neke probleme sistema edukacije.

- Konsalting iz oblasti poslovne primene Interneta se u velikoj meri svodi na edukaciju. Za razliku od formalne edukacije, imate neformalnu edukaciju u vidu obuka i interne treninge u kompaniji. To su tri različite vrste obrazovanja. EU ima okvir za defisanje strategije formalnog obrazovanja do 2020. godine (dokument "Rethinking Education"), koji je smernica kako će se koncipirati obrazovanje u budućnosti. U skladu sa tim sam osmislio sistem obrazovanja, praktično spoj sva tri sistema, koji razvijam od 2012. godine i do kraja godine trebalo bi da taj sistem edukacije bude javno dostupan.

Time bi, veruje Varagić, trebalo da bude omogućno efikasno kreiranje određenih poslovnih pozicija prema eksplicitnim potrebama određenih kompanija.

Bloger kao Kurt Kobejn

Iako je o korišćenju blogova u kompanijske svrhe pisao još u svojoj knjizi 2002. godine, sopstveni blog je pokrenuo tri godine kasnije. Mada su se u to vreme prvi blogovi pojavili u Srbiji, to je ipak još jedan Varagićev pionirski poduhvat.

- Dok nisam tačno znao zašto ću pisati blog, nisam ni počinjao sa tom pričom. To što sam hteo da postignem uspeo sam u prve dve nedelje postojanja bloga. A istrajavam u svemu tome zato što uvek znam zašto to radim i onda mi nikada nije dosadno ili naporno da vodim blog.

Poslovica kaže "daj čoveku moć, pa ćeš videti kakav je" i to se baš vidi na društvenim mrežama i na blogovima, smatra naš sagovornik.

- Kada vidite ljude koji su iz nekog razloga postali popularni na društvenim medijima, znajte da veliki broj njih ne može da se nosi sa tim, što znači da teško mogu da duže vremena ostanu relevantni jer ih ego i sujeta u tome pomute. Baš kao što je to bio slučaj sa velikim muzičkim zvezdama kao što su Elvis Prisli, Dženis Džoplin, Kurt Kobejn... Oni nisu mogli da prihvate tu vrstu odgovornosti, jer je to jako veliki pritisak. Jedini način da se izborite sa tim je da se dugo vremena pripremate za tu situaciju. Najbolji primer za to je Novak Đoković, jer je ceo svoj život pripreman za tu ulogu.

- Ja sam još 1998. godine shvatio da je vrag odneo šalu, jer preko hiljadu osoba je od mene moglo da pročita nešto netačno i da ne zna za to. Shvatio sam da imam jako veliku odgovornost i za ovih 16 godina sam naučio da se nosim sa njom.

Osim nošenja sa odgovornošću, Varagić smatra da je problem glavnih aktera na drušvenim mrežama i u realnom sagledavanju svoje uloge u virtuelnom svetu.

- U svakom trenutku treba da znate šta radite i kako radite, jer je pojavljivanje na društvenim mrežama javni nastup. Tako da ako ne biste nešto rekli na "Dnevniku 2", nemojte to reći ni na društvenim mrežama. To nije proračunato, već način ponašanja koji se uči godinama – objašnjava Varagić dodajući da se još jedna činjenica često previđa, a to je da na Internetu nema privatnosti.

Kolumne preseljene na blog

Kao stručnjak iz oblasti softvera i Interneta, Dragan Varagić je pisao za mnoge časopise i portale, a bio je stalni gost TV emisija. Varagić je bio kolumnista u "Danasu", urednik za oblast Internet marketinga časopisa "Taboo", bio zamenik glavnog i odgovornog urednika časopisa "Internet ogledalo", a kao stručni saradnik je pisao za "Ekonomist" i "E-magazin"… Od 2006. godine sve te tekstove piše na svom blogu, jer je shvatio da mu je to isplativije.

- Ne bežim od toga da napišem i danas za druge medije stručni tekst, ali ponuda mora da bude takva da mi se isplati da ja utrošim svoje vreme u pisanje za nekog drugog, a ne za sebe.

Pre pet godina pokrenuo je i servis za onlajn distribuciju saopštenja PRobjave.com.

- To je vrsta servisa koja još nije dovoljno razvijena u Srbiji. Mislio sam da će moj servis to uspeti da razvije, ali jednostavno naše tržište još nije u toj meri sazrelo za širu upotrebu. Ja znam da će to vreme doći, a kada će to biti, videćemo.

Borba sa samim sobom

Konsultant, bloger, predavač, ali i suprug i otac, Dragan Varagić, kao i svi, ima svakodnevnu borbu sa samim sobom da bi postigao sve što želi, a suština je, kaže, u raspodeli odgovornosti. Iako i deluje da sve postiže, smatra da treba da unapredi svoju organizovanost.

- Ceo štos je u prioritetima, pošto sam radim svoj posao, sam i biram prioritete. Dešava se da sam po ceo dan van kuće, ili da sam ceo dan kod kuće, ali da opet radim. Što bolje umete da rasporedite odgovornost na ljude koje ne morate sve vreme da kontrolišete šta i kako rade, to ćete biti uspešniji.

Varagić se vodi tom idejom i kada je reč o vaspitanju dece - četvorogodišnje ćerke i jedanaetogodišnjog sina.

- Shvatio sam na sopstvenom primeru da morate da budete samostalni, a ne da čekate da vam drugi kažu šta treba da uradite. U tome je problem mnogih ljudi koji sede i čekaju da im neko reši probleme. Nećete dobiti ništa time što sedite i kukate.

Varagić je to shvatio još u vreme kada se vratio iz vojske koja ga je, kaže, promenila na bolje.

- Do tog trenutka me ništa naročito nije zanimalo i tek tada sam shvatio da, bez obzira šta se dešava, odmah moram da donosem odluke i da kasnije moram da se držim te odluke. I to je najvažnija pobeda koju sam imao nad samim sobom i koja ja mi je mnogo toga donela u životu.

Tada je imao 20 godina, kada je shvatio šta mu je stvarno važno u životu, a na pitanje šta mu je danas važno odgovara:

- Jedna od najvažnijih stvari poslednjih godina mi je kako da napravim prioritete u životu s obzirom na to da me mnogo toga interesuje. Dakle, da važnim poslovima poklanjam više pažnje, a da na manje bitne stvari trošim manje vremena.

Zato danas Dragan Varagić želi da se fokusira na nekoliko oblasti. Nada se da će u narednih pet godina sa svojim partnerima uspeti da izgradi dobar sistem edukacije na kojoj radi, kao i da će se posvetiti razvoju preduzetništva i startapova u Srbiji, kao i tzv. bussiness developmentu. Pored svih poslovnih ambicija, ipak je njegova najveća želja da više vremena provodi sa porodicom.

Irina Milošević