Boško Janković, fudbaler "Verone" - Trebalo je da igrači "Zvezde" bučnije proslave titulu!

Boško Janković (Foto: Mozzart sport)

Iza Boška Jankovića, pripadnika kultne generacije fudbalera "Crvene zvezde" rođenih 1984, ostala je još jedna uspešna sezona u Seriji A. Posle vojevanja u dresu "Palerma" i "Đenove", atraktivni vezista razornog šuta preselio se na sever Italije i zadužio opremu Verone. Klubu povratniku u elitno društvo, pred početak ovogodišnjeg šampionata, gotovo niko nije davao prevelike šanse za opstanak. Ipak, Veronezi, bodreni od strane fanatično odanih navijača, na kraju su se ukotvili na 10. mestu

Velike zasluge za dobar plasman "Verone" u povratničkoj sezoni u Seriji A idu i na adresu našeg internacionalca Boška Jankovića koji je, pored obaveza u distribuciji lopti ka legendarnom Luki Toniju, postigao i šest golova. Boško je u Beograd stigao u jeku borbe koju je Srbija vodila sa vodenom stihijom i zato smo ga na početku razgovora upitali koliko su italijanski mediji izveštavali o potresnim scenama u našoj zemlji...

- Italijani su neznatnu pažnju posvetili prirodnoj katastrofi koja nas je zadesila i malo mi je krivo zbog toga. Izgleda da smo im mnogo interesantniji kada napravimo neki eksces, odmah je to udarna vest. Stvarno ne znam zašto je to tako. Sve vreme sam bio u kontaktu s mojom porodicom i pratio sam u novinama ono što se događalo. Sada kada se situacija smirila, moglo bi se reći kako ima u svoj toj nesreći i nekih dobrih stvari – kaže Boško Janković.

Misliš na to kako smo se ekspresno ujedinili?

- Bukvalno na to i moram da kažem kako se na delu pokazala ona stara poslovica: "Ne daj Bože, da se Srbi slože". Čim se to dogodilo, sve je išlo kako treba, međutim, sad ne bi trebalo da ta sloga traje šest meseci ili godinu dana, nego da nam bude primer kako bi trebalo stalno da se ponašamo.

Sportisti, na čelu sa Novakom Đokovićem, iskazali su veliku humanost. Iz redova fudbalera prednjačio je Dejan Stanković. Da li si po dolasku iz Verone uzeo učešće u akciji pomoći ugroženom stanovništvu?

- Deki je puno uradio za našu zemlju kao igrač i ima veliki autoritet. Od njega se i očekivalo da pokrene jednu takvu akciju. Između ostalih nazvao je i mene i naravno da sam odmah odgovorio da ću pomoći lično, kao i da ću lobirati kod čelnih ljudi Verone. Nikada nisam voleo da se eksponiram u javnosti tim povodom, mada je to ponekad poželjno, kako bi se formirao što širi front onih koji će iskazati humanost. Osim toga što sam se odazvao apelu Dekija Stankovića, imam i svoj dodatan plan koji ću da realizujem kada se vratim iz Brazila početkom juna. Naime, čelnici kluba su ugovorili odigravanje dve prijateljske utakmice i to će nam biti kao neka vrsta poluodmora, jer su smatrali da je dva meseca pauze po završetku prvenstva malo duži period.

Možeš li da nam kažeš nešto konkretnije u vezi tvog plana?

- Prvo sam hteo da nakupujem te osnovne životne namirnice, međutim, dobio sam informaciju da takve vrste pomoći ima i previše. Malo sam razmislio i odlučio da uz konsultaciju sa prijateljima izaberem dve-tri porodice koje su ostale bez krova nad glavom i pomognem im da obnove svoja domaćinstva. Zapravo, tek sad sledi prava bitka za veliki broj ljudi koji su praktično ostali bez krova nad glavom i tek sada bi trebalo da pokažemo koliko nas je ova muka ujedinila.

(Foto: Mozzart sport)

Život ide dalje i stoga pređimo na fudbalske teme. Iza tebe je ostala još jedna sezona u Seriji A. Jesi li zadovoljan učinkom "Verone" i svojim partijama?

- Kao ekipa smo ostvarili odličan rezultat i čak smo bili u jednom momentu nadomak plasmana u Evropu. Takođe, imam dosta razloga da budem zadovoljan i sopstvenim igrama. Generalno, mogao sam još bolje da odigram, ali to se nije dogodilo, pošto mi se svi neophodni faktori nisu složili kako treba. S trenerom sam imao odnos takav kakav sam imao, ni dobar, ni loš, nego nešto između...

Zašto vam je odbrana bila sve slabija kako se bližio kraj prvenstva?

- Iz prostog razloga što smo igrali otvoren fudbal i to nas je koštalo da sa šeste pozicije padnemo na desetu. Jeste da smo davali puno golova, ali smo ih zato puno i primali.

Na koliko te još veže ugovor?

- Još godinu dana sam igrač "Verone", a da li ću ih odraditi do kraja, videćemo, pošto se u fudbalu nikad ne zna šta može da se dogodi. U principu, pri izboru nove sredine stalno me vodilo srce i nikada nisam gledao finansijsku stranu. Šta će mi nešto jači ugovor, ako godinu dana nemam normalan život. E, sad, jedino ako bi iskrsla neka baš ekstremno primamljiva ponuda, možda bih učinio presedan.

Da nisu tamošnji defanzivci u međuvremenu postali manje grubi, jer gledano s tribina i na TV sve izgleda manje žestoko?

- Italijanski fudbal je takav kakav jeste i ništa se značajnije neće promeniti. Oni, uostalom, svima u startu skrenu pažnju da moraju da se prilagode njihovim pravilima, a oni koji to ne žele ili nisu u stanju, kratko se zadržavaju. Zanimljivo da sam kao klinac, kada je "Treći kanal" prikazivao italijansku ligu, menjao program i tražio na primer španske utakmice, jer Italijani nisu bili po mom ukusu. Uprkos svemu, voljom sudbine, našao sam se u Seriji A, što ima svoje prednosti, jer ko je igrao fudbal u Italiji može sutra da igra bilo gde.

A da li bi jednog dana, tako dobro taktički naoružan, mogao da se oprobaš i kao trener?

- Iskreno, uopšte ne razmišljam da se bavim trenerskim poslom, niti me on ikada privlačio. Isto tako, znam puno onih koji su isto to govorili, a evo ih sad u ulozi trenera. Videćemo, isuviše je rano da mislim o tome, pošto sam tek nedavno napunio 30 godina i planiram da odigram još minimum pet sezona.

Znači li to da i dalje priželjkuješ poziv selektora?

- Lagao bih kada bih rekao da mi nije krivo što u prethodnom periodu nisam bio deo reprezentacije, jer sam za državni tim uvek voleo da igram i davao sve od sebe. Jednostavno, desilo se to s Mihajlovićem što se desilo, on je čovek imao svoju viziju i verovao je u nju, ali nije mu se posrećilo.

Da li smatraš da mu se naglo podmlađivanje nacionalnog tima obilo o glavu?

- U jednu ruku dobra je stvar što je dao šansu većem broju mladih igrača, međutim, ništa se ne može preko noći. Sećam se kada sam ja bio mlad igrač od 21 godine, kada me Klemente pozvao i kada sam se našao pored Dekija Stankovića, Krstajića, Đorđevića i ostalih asova. Tu sam zajedno sa Krasom i Banetom Ivanovićem dobijao šansu s vremena na vreme, ali sve je bilo dobro dozirano. Nekako se sada mnogo lakše ulazi u reprezentaciju nego ranije. Uglavnom, što se mene tiče, stojim na raspolaganju svakom selektoru i ako mu budem potreban zvaće me. Ukoliko se to dogodi, siguran sam da ću i te kako da opravdam taj poziv, jer još puno toga mogu da uradim na terenu.

Igrom slučaja, "Crvena zvezda" je proslavila titulu baš u vreme kada si boravio u Beogradu. Pratiš li redovno događanja na "Marakani"?

- Veoma mi je drago zbog ove titule, jer šest godina nije nimalo kratak period. Iz tog razloga mi se nekako učinilo da su igrači nekako prilično tiho proslavili osvajanje titule posle toliko sušnih sezona. Mislim da je trebalo bolje da se organizuju i bučnije proslave trofej koji je čekan toliko dugo i koji predstavlja veliki plus za klub. Kao da nisu bili u potpunosti svesni da su osvojili šampionat. Što se tiče ambijenta na tribinama, tu nema greške! Kada je bilo najteže, navijači su dolazili u sve većem broju i to najbolje govori koliko "Crvena zvezda" ima moćnu armiju navijača iza sebe. Lako je navijati kada sve ide glatko.

U pauzi između dva treninga, ili kad imaš slobodan dan, kako iskoristiš vreme?

- Verona je na super mestu i sve je blizu. Stvarno je totalna suprotnost u odnosu na Palermo i Đenovu. Sa suprugom Dijanom i sinom Sergejom često skoknem do ostrva Lago di Garda koje je prelepo. Sever Italije mi je draži i zbog činjenice da ima puno više ljudi sa naših prostora. Čak smo supruga i ja išli na dve slave, a dok smo bili u Đenovi nismo upoznali nijednog Srbina. Sve u svemu, život u Italiji mi se veoma sviđa.

(Foto: Mozzart sport)

Je l’ to teretanu posećuješ u slobodno vreme ili zajedno sa saigračima?

- Garantujem da niko ne posećuje teretanu kao što to čine Italijani. Oni neprestano rade na sebi i nikad ne sede skrštenih ruku, tako da nije uopšte slučajno što su toliko dugo u vrhu svetskog fudbala. Prihvatio sam tu njihovu sportsku kulturu, tako da dodatno radim na sebi i posle treninga na stvarima za koje mislim da su mi potrebne.

ŽIVOT, LJUBAV I BORBA!

U sklopu izvajanog tela neizbežne su i tetovaže. Da li je ta na levoj ruci novijeg datuma?

- Jeste i ona predstavlja priču kako sebe doživljavam. Tu je statua Beogradskog pobednika koja simbolizuje moj jak duh u teškim situacijama kroz koje sam u karijeri prolazio, tačnije za vreme povreda koje sam doživljavao. Takođe, Beograd je moj grad, obožavam ga i uvek ću mu se vraćati. Istetovirao sam i lik Spartanca, jer samo mi sportisti znamo koliko je teško otići mlad u svet i započeti borbu. Naravno, moralo se naći mesto i za grb "Crvene zvezde" u koju sam došao sa osam godina i ona je moj klub za sva vremena. Ispisao sam i reči "život, ljubav i borba" koje me podsećaju da u svakom momentu moram da verujem i cenim sebe i da se nikad ne predajem. Ako čovek ne ceni sam sebe, onda ga neće poštovati ni drugi!

LUKA TONI DOLAZI U BEOGRAD

Kakav je igrač Luka Toni?

- Luka je odličan igrač i sjajan momak, sa kojim se poznajem još od igranja u Đenovi. Postao sam baš dobar drugar s njim i uskoro bi trebalo da bude moj gost u Beogradu. On je u prijateljskim odnosima i s Ljajićem i Jovetićem s kojima se zna iz Fjorentine i tako je postao, da se tako izrazim, naš čovek. Izrazio je želju da vidi Beograd i prvom prilikom ću tu želju da mu ispunim. Generalno, Italijani imaju određene predrasude o našoj zemlji. Imam osećaj da je doživljavaju na totalno pogrešan način i vreme je da preko Luke Tonija shvate da su u zabludi.

NAVIJAČI VERONE VERNI KAO DELIJE

Šta bi rekao za navijače kluba iz grada Romea i Julije?

- Malo ljudi zna da je Verona klub izuzetno bogate tradicije koji je sredinom 80-ih godina osvojio Skudeto, posle čega su došli finansijski problemi. S reputacijom šampionskog kluba uvek su imali brojne i vatrene navijače. Čak i tokom boravka u Trećoj ligi i slobodno mogu da kažem da me po odanosti i vernosti koju iskazuju prema klupskim bojama, veoma podsećaju na Delije.

Piše: Milorad Plazinić

Izvor: