Nataša Sekulić, direktorka prodaje u kompaniji IBM - Naša rešenja pomažu da rukovođenje firmama bude mudrije
(Nataša Sekulić) Kompanija IBM dobila je novog rukovodioca za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju. Nataša Sekulić pre nekoliko nedelja postavljena je za direktorku prodaje IBM-a za ovu teritoriju, nasledivši na tom mestu Željka Vujinovića.
Sekulić je u kompaniji IBM od 2003. godine, a pre dolaska na funkciju u Beogradu, bila je glavna operativna direktorka za Jugoistočnu Evropu i Rumuniju. U intervjuu za "eKapiju" ona govori o planovima kompanije, šansi koju će pružiti mladim stručnjacima u Srbiji, transformacijama kroz koje IBM prolazi, značajnim projektima, o tome koliko se srpsko tržište (ne)razlikuje od drugih zemalja gde posluju, kao i o izazovima na novom radnom mestu.
- Za 103 godine postojanja, IBM je oduvek umeo da prepozna svaki novi pokret i trend koji se dešava u svetu, i da se prilagodi i transformiše kako bi to ispratio. Sada, u eri kognitivnog računarstva, i IBM prolazi kroz jednu ozbiljnu transformaciju. Od tehnološke kompanije, postajemo partner u razvoju naših korisnika – kaže Sekulić za "eKapiju".
Ulaganje u strateškim sektorima
Godina za nama pokazala je pravac u kome IBM namerava da se kreće. Ovaj gigant se polako povlači iz nekih sektora, dok u drugima namerava da još snažnije ulaže.
IBM će svoje napore usmeriti u tri glavna segmenta – big data i analitika, cloud, kao i korisničko iskustvo.
- U cloudu smo, recimo, zabeležili neverovatan rast od 69%, a jedna od naših najznačajnijih investicija na tom polju je i akvizicija kompanije "SoftLayer", vredna čak 1,2 mlrd USD. Naravno da ćemo u ovom sektoru i nastaviti da investiramo.
Zatim, prošle godine je u okviru IBM-a osnovana i "Votson grupa", oko superračunara "Votsona", pionira u tzv. "kognitivnom računarstvu", a ta investicija je vredna oko milijardu dolara.
- Sa druge strane, IBM "izlazi" iz nekih oblasti koje nam više nisu dovoljno atraktivne, i investira u druge sektore. Nije tajna da je u toku odvajanje dela serverskog biznisa, odnosno akvizicija naše serverske divizije od strane kompanije "Lenovo". Želimo da taj novac uložimo u ono za šta mislimo da je budućnost – u poslovnu analitiku, u razvoj "Votsona", u rešenja koja korisnicima pomažu da budu brži i pametniji.
- Naša rešenja pomažu da direktori više ne moraju da donose odluke na osnovu iskustva, osećaja, predviđanja, već dobijaju konkretan "proračun" koje su posledice neke odluke. Ona pomažu da rukovođenje firmom bude mudrije. Svako preduzeće ima svoje "zakopano blago" - to su podaci o korisnicima, o njihovim navikama, interesovanjima, aktivnostima... te informacije se same generišu, samo treba da ih na određen način strukturirate i analizirate – kaže naša sagovornica.
- Svakog kupca morate da posmatrate individualno i da tako prilagođavate ponudu. Deviza "one size fits all" više ne funkcioniše. Same navike kupaca se danas menjaju, uz neverovatan uticaj Interneta, društvenih mreža... Grupa rešenja koje IBM sada promoviše upravo je u vezi sa savremenim načinom poslovanja i trgovine.
Mladima praksa u IBM-u
Prošla godina bila je veoma dobra i plodonosna i u Srbiji, kaže naša sagovornica.
- Prošla godina je bila veoma dobra, i po rastu prihoda, i po rastu profita. Taj uspeh postignut je pre svega zahvaljujući strateškim odlukama i činjenici da se IBM lokalno, na neki način, počeo da transformiše još ranije nego na globalnom nivou. Naš rast u Srbiji došao je najviše iz netradicionalnih izvora, to nije rast u sektoru hardvera, nego softvera i usluga. Da toga nije bilo, imali bismo prosčenu godinu, a sa tim smo imali – fantastičnu. Očekujemo da i 2014. bude odlična.
Osim core biznisa u tzv. "telco sektoru", i poslovanja sa svim operatorima u Srbiji, IBM u narednom periodu mnogo očekuje i od saradnje sa Vladom i državnim kompanijama.
- Cela zemlja je na prekretnici i jasno je da moraju da uslede velike investicije u tehnologiju. Tu vidimo šansu i za našu kompaniju.
Prošle godine, IBM je izradio i tzv. CTO studiju (Cost Take Out), koja po različitim kriterijumima poredi našu državnu upravu sa njihovim kolegama iz razvijenih zemalja – Nemačkom, Danskom itd. Tom studijom ukazano je ne samo šta treba da se promeni, već i kojim redosledom bi trebalo ići, šta su tehnološki prioriteti, u šta prvo treba investirati... U fokusu su bila ministarstva unutrašnjih poslova, finansija i pravde. Ova studija dobra je polazna osnova za dalje aktivnosti države.
- Državna uprava moraće da pojednostavi svoje poslovanje, da radi sa manje resursa ali brže, da bude transparentnija i da lakše integriše svoje servise. Inače, važno je napomenuti da CTO studija ne sugeriše rešavanje potrema IBM rešenjima, već jednostavno identifikuje ključne tačke delovanja. Naravno, mi smo spremni da pružimo pomoć. Kada je studija završena, rekacije tadašnje Vlade bile su odlične. Očekujemo i dalju dobru saradnju, sada sa novom Vladom.
Kompanija IBM Hrvatska nedavno je, sa još dvadesetak firmi, potpisala povelju kojom se obavezala da će pomoći zapošljavanje mladih u narednom periodu. Slične planove IBM ima i u Srbiji, kaže naša sagovornica, dodajući da su i do sada radili sa mladima, te da će u narednom periodu ovome posvetiti još više pažnje.
- Želimo da im pružimo šansu da rade u multinacionalnoj kompaniji, to je dobra prilika za razvoj njihovih karijera, ali i dobra prilika za nas - da bolje selektujemo nove kadrove. Organizovaćemo neku vrstu prakse i sličnih programa, na određeno vreme, kako bi što više ljudi moglo da se uključi. One koji se najbolje pokažu, zadržaćemo.
IBM u Beogradu ima oko 80 zaposlenih, a ono što ističu, kako kaže naša sagovornica, jeste da se trude da što češće "uzimaju" posao kolegama iz drugih regija.
- Oko 20% ljudi iz našeg tima u Srbiji, odavde radi za širu regiju. To pomaže i njima, i kompaniji i celoj zemlji, jer su iskustvo i transfer znanja od neprocenjivog značaja. Recimo, odličan primer je naša koleginica iz Srbije, koja je prošle godine uspela da dostigne poziciju "IBM Fellow". Reč je o tituli koju godišnje dobije najviše 9 ljudi u celoj kompaniji IBM koja broji oko 400.000 zaposlenih.
Direktorka prodaje IBM-a podseća da je i sama svedok koliko je deljenje iskustava važno.
- Jedna od dobrih strana rada u velikoj korporaciji kao što je IBM je mogućnost da koristite resurse iz celog sveta. Ja, sa svojim regionalnim iskustvom, donosim niz kontakata, brži pristup tim resursima, donosiocima odluka... Sa druge strane, lokalni tim koji me je dočekao, ima odličnan pristup krajnjim korisnicima, poznavanje situacije na terenu... To je sinergija od koje očekujemo odlične rezultate.
Ipak, ističe da se samo okruženje u Srbiji, ne razlikuje mnogo od susednih država.
- I zastrašujuće je i ohrabrujuće to koliko korisnici u Češkoj, Slovačkoj ili Rumuniji, imaju iste probleme kao mi ovde. Sve se svodi na to da je resursa sve manje, a potreba sve više. Odgovor nije jednostavan, ali ja znam "gde da pogledam" i od koga da preuzmem rešenje.
Za kraj, naša sagovornica podseća da je IBM u prethodnoj godini bio veoma aktivan na polju socijalne odgovornosti u Srbiji i ističe da će tako nastaviti i u 2014.
M.S.