Čedomir Vitorović, vlasnik i direktor preduzeća "Top Solutions" i kluba "SquashLand" - Igram bez rezervnog položaja

(Čedomir Vitorović) Maratonac koji je spojio "japijevski" skvoš i "mačo" ragbi, kaže da ne bi mogao da živi bez sporta. Zato i ne čudi što je uspeh sa terena sa lakoćom preneo u IT svet. Neobičan spoj? Naš sagovornik je, čini se, na svim poljima odabrao izazove "sa suprotnih polova". Pravnik a avanturista, u poslu se trudi da ide neistraženim stazama, ali se, kada nešto počne, uvek drži forme i standarda. Iako ne voli da daje savete za uspeh, otkriva da je deviza kojim se vodi - "najveće dobro najvećem broju ljudi". I u poslu, i u životu.

Čedomir Vitorović vlasnik je i direktor preduzeća "Top Solutions", poznatog po print menadžment rešenju "PrintLab", kao i prvog srpskog skvoš kluba "SquashLand" u Košutnjaku.

"Reket i loptica opredelili su moje bavljenje svim drugim poslovima", kaže nam. Danas, rame uz rame sa njegovim sportskim uspesima, stoje najsjajnija odličja prvog srpskog print menadžment sistema, koji su osmislili programeri "Top Solutions"-a. "PrintLab" drastično smanjuje troškove štampe i angažovanje zaposlenih, a rezultati koje je pokazao za nekoliko godina testiranja su neverovatni – preduzeća postižu uštede od minimalno 30%, a uglavnom oko 50%. Jezikom novca – firme koje koriste "PrintLab", na štampi štede – milione. Sada im je namera da dobra iskustva iz privatnog prenesu u državni sektor, kako bi i velika javna preduzeća i institucije bolje radile uz "TopSolutions" rešenja.

Igram bez rezervnog položaja

U našu redakciju Čedomir Vitorović stigao je pravo iz Košutnjaka, a uz priču o najnovijim print-rešenjima i planovima u "Top Solutions"-u, kaže nam, onako usput, da baš večeras ima ragbi trening. I uopšte mu nije jasno pitanje – kako sve stiže. Sa uživanjem i bez ikakvog stresa, od kako sam se rodio do danas, kaže nam. Važno je samo odlučiti šta želite od života.

- Nema tu neke filozofije, nema saveta koji može neko da vam da. Ja sam uvek želeo da se bavim nečim čime se ovde ljudi nisu bavili, da počnem od nule i da sam sebi dajem tempo - nema bekapa, nema rezervnog položaja. Radim ono što volim i u šta verujem.

Rođen je 1971. godine u Beogradu, gde je završio Pravni fakultet. "Drago mi je što sam pravnik, jer mi je znanje koje sam na fakultetu stekao mnogo puta pomoglo", kaže nam. A osim toga, tamo je naučio jednu veoma važnu stvar – da je u svemu što radiš neophodno držati se forme i ispoštivati standard.

- Rastao sam u vreme socijalizma i vaspitavan sam u tom duhu - kada završiš fakultet, treba da se zaposliš i to je to, time ćeš se baviti. Tako je bilo – odmah posle diplomiranja, našao sam posao u jednoj banci. Radio sam tamo 3,4 godine, ali se nisam pronalazio, iako sam pokušavao na različitim pozicijama. Jednog jutra sam došao na posao i desilo se da se nađem na parkingu u isto vreme sa generalnim direktorom. Gledao sam tog čoveka i gledao sam sebe i shvatio sam da on zapravo radi isto što i ja, samo za viši iznos novca. I onda sam rekao: ja time neću biti zadovoljan.

Napustio je posao i rešio da nađe novi izazov.

- Taj period kada sam odlučio da sam pokrenem posao, poklopio se sa petooktobarskim promenama u zemlji. Svi smo bili puni entuzijazma, svi smo mislili: hajde da napravimo nešto novo, da smislimo nešto... bar sam ja imao takav osećaj – kaže naš sagovornik.

Loptica je pala na – skvoš. U tom periodu završavao je i aktivno bavljenje sportom (ragbijem), pa je ovo bila odlična prilika da ostane u sportskim vodama, ali na malo drugačijem kursu.

- Skvoš mi se mnogo sviđao, a znao sam da se u Srbiji niko time organizovano ne bavi. Hteo sam da budem prvi, da pokrenem nešto korisno i novo, a od čega može da se živi. Tako je nastao "SquashLand", prvi skvoš klub u Srbiji. Od tog trenutka do danas, skvoš je odredio moje bavljenje svim ostalim poslovima. Tu sam i upoznao ljude koji se bave IT-em, razgovarali smo posle treninga, razmišljali o nekim problemima i tako je kasnije nastalo rešenje "PrintLab".

Ne bih mogao da živim bez sporta

U sportu je, kaže, oduvek voleo "sve da proba".

- Ragbijem sam počeo da se bavim '84. godine i u "Beogradskom ragbi klubu" sam do danas. Zahvaljujući tome sam dosta putovao, što je bilo posebno divno i neverovatno devedesetih – tada niste mogli iz Srbije, što zbog novca, što zbog viza, a mi ragbisti smo proputovali pola sveta. Ragbi volim i zato što u Srbiji to nije profesionalni sport, gde nemate život, već trenirate 3,4 puta nedeljno, i imate vremena i za fakultet i za devojku i za druženje...

Na pitanje koji meč posebno pamti, kroz smeh kaže:

- Svaki svaki kada smo pobedili "Partizan".

Oprobao se na mnogobrojnim poljima. Skije su mu uvek "u pripravnosti", pasionirani je ljubitelj boba. Godinama je "maratonac", poslednji put je trčao prošlog oktobra u Minhenu. Otkrio nam i kako uspeva da savlada 42 kilometara, i zašto to nije "borba protiv sebe" već "borba za sebe".

- Maraton je nešto posebno, to je proces. Možete da odete i da sada, iz čista mira, skočite sa padobranom ako želite, ali za maraton morate da se pripremate bar godinu dana. Za tih godinu dana vi jako dobor upoznate sebe, svoje mogućnosti, svoje slabosti, karakter...

Kaže da je "toliko 'zastranio' da ne bi mogao da živi bez sporta".

Sa skvošom je spojio lepo i korisno i pokazao da bavljenje sportom može da bude i – održivo.

- Prvi put sam igrao '92. godine. Bio sam na skijanju, napolju je bila mećava, pa nam je palo na pamet da probamo skvoš, pošto je hotel imao terene. Preostala četiri dana odmora nismo uopšte skijali.

Kada je odlučio da otvori put skvošerima u Srbiji i da Beograđanima ponudi nešto što do tada nisu mogli da probaju, dobro se pripremio.

(Sa ragbija) - Možete misliti kakve reakcije su bile! "Kakav skvoš, daj neki fudbalski balon..." Ali ja sam hteo to, da mogu da počnem od početka. Dobro sam se raspitao, okupio ekipu koja je igrala skvoš, napravio asocijaciju... Preko servisa 988 došao sam do broja telefona direktorke "Pionirskog grada", rekao sam ko sam i šta hoću. Sutra sam otišao kod nje, predstavio se i dobio odobrenje da napravim skvoš klub.

"SquashLand" je klub napravljen u zaboravljenom "Pionirskom gradu" u Košutnjaku, "u nemogućem vremenu kada je ta oaza Beograda bila ruinirana i napuštena", a danas uspešno gazi drugu deceniju. Svoš igraju deca, mladi, seniori... Ovde se organizuju takmičenja "ljutih profesionalaca", ali daju i prvi časovi potpunim amaterima. Polako ali sigurno, sve je popularniji u Srbiji, pa se i oni koji su čvrsto verovali da je u pitanju "japijevska" zabava, odlučuju da izađu na teren.

Kupci vode naš posao

- Naša ideja u "Top Solutions"-u bila je da "krenemo sa suprotne strane". Ne da napravimo nešto, pa da kroz marketing ubedimo kupce da im to treba, već da se stavimo u njihove cipele. Da nam oni diktiraju šta im treba – kaže Vitorović.

Tako je nastalo print menadžment rešenje "PrintLab". Namenjeno je svim preduzećima koja imaju više od 10 štampača, odnosno više od 50 zaposlenih, potpuno nezavisno od onoga čime se bave. Zašto je ono posebno? Postoje programi koji prate potrošnju tonera, a i print menadžment rešenja koja su vezana za određeni brend. Ali, "PrintLab" upravlja onim što preduzeće već ima, a zatim kreira personalizovani veb servis preko koga korisnik komunicira sa dobavljačima potrošnog materijala i serviserima. Takođe, prati se i zbrinjavanje potrošenih praznih toner kaseta. Sve u jednom, pa nema raspisanja para.

- Troškovi štampanja zavise od tonera, štampača, vrste papira, ali najviše od toga da li postoji sistem kontrole i nadzora. Ono što je suština, kada razmišljate o štampi, jeste – postići najnižu cenu odštampane strane. To je ono što vam "Top Solution PrintLab" omogućava – kaže naš sagovornik.

Govoreći o počecima, Čedomir Vitorović otkriva nam i da je dosta korisnih saveta u pokretanju IT biznisa dobio od supruge, koje je završila Elektrotehnički fakultet.

- Sve sam znao sa pozicije korisnika, znao sam šta mi treba i gde je problem, ali ja nisam programer. Zato sam oformio dobar tim i okružio se ljudima vrhunskog znanja. I dan danas, u "Top Solutions"-u je isti tim, jer su to odlični stručnjaci. Mi smo mali tim, petoro nas je, ali imamo jako široku mrežu saradnika za različite oblasti. Za sedam godina, koliko radimo, nismo promenili nijednog saradnika i to smatram velikim uspehom – kaže naš sagovornik "eKapije".

Iako preduzeća prepoznaju benefite ovog sistema, pa broj korisnika stalno raste (uz važnu napomenu da nema nijednog nezadovoljnog), Čedomir Vitorović kaže da nikad nije zadovoljan, jer veruje da "svi treba da koriste ovo rešenje".

Veruje da je jedino što je potrebno za ostvarenje tog cilja – da ljudi budu otvoreni da probaju nešto dugačije. A onda će ih praksa uveriti da nisu pogrešili.

- Naš moto je: raditi tako da omogućite najveće dobro najvećem broju ljudi – kaže naš sagovornik.

Iako su po "PrintLab"-u najčuveniji, to nije sve što "Top Solutions" nudi. Tu su "Perfect Printing", "Print Arhiv", "EBA dokument menadžment" itd, a nedavno su pokrenuli i Internet-prodavnicu tonerionline.rs.

Privatno, Čedomir Vitorović kaže da nema želje koju do sada nije ispunio. A kakvi su sledeći poslovni koraci u "Top Solutions"-u?

- Plan nam je da i dalje radimo iskreno i pošteno kao i do sada, i da korisnici vode naš posao. Ubeđen sam da je to siguran put za uspeh. Želja mi je, takođe, da vidim da li možemo da nešto uradimo u inostranstvu, gde zasad "ispitujemo teren". Osim toga, želim i da sva velika javna preduzeća u Srbiji počnu da koriste naša rešenja, kako bi počeli da štede svoj novac, koji je zapravo – novac svih nas.

Milica Stevuljević