Jovica Božić, vlasnik kompanije "Gowi" - Planiramo preuzimanje IT kompanija u Srbiji

(Jovica Božić)

O Srbiji kao "investicionoj destinaciji budućnosti" govorili su na forumu u Londonu srpski državnici predvođeni premijerom Ivicom Dačićem. Skup je okupio britanske investitore, kao i naše privrednike koji žive i rade u Velikoj Britaniji. Forumu je prisustvovao i Jovica Božić, vlasnik nekoliko kompanija u Srbiji, koji već godinama živi na relaciji Beograd-London.

Ovaj put Božić u intervjuu za "eKapiju" govori kao investitor i kao vlasnik uspešne IT kompanije "Gowi" koja je prošle godine izvezla softver u vrednosti većoj od 1,5 mil EUR, pre svega na englesko tržište, a u 2013. očekuju rast od 15%.

eKapija: Kakvi su Vaši utisci sa investicionog foruma koji je krajem oktobra održan u Londonu? Kako nas vide Britanci?

- Skup je bio veoma dobro organizovan, onako kako to samo Englezi znaju. Problem je nastao čim su prisutni uvideli da Aleksandar Vučić neće govoriti. Dosta privrednika je došlo upravo zbog njega, da bi na dan događaja saznali da nije mogao da dođe zbog važnijih obaveza. To je veliki minus, i dešava se samo u Srbiji, engleske norme takvo ponašanje ne poznaju. Mnogi su se osećali prevarenim, pa i ja. Kad to ostavimo po strani, ovaj skup je kao ideja nešto najbolje što je Srbija organizovala u Velikoj Britaniji u poslednjih 13 godina.

Veliki medijski plus je što smo u "Financial Times"-u dobili specijalni dodatak od 4 pune stranice da prestavimo Srbiju kao zemlju sa ekonomskim potencijalima. Zaključio bih da nas posle ovog događaja Britanici vide u mnogo jasnijem svetlu, državu koja zna šta hoće i koja ima šta da ponudi i to povoljnije od zemalja u našem okruženju.

eKapija: Da li je Srbija "obećana zemlja" za strane investitore kako su je na tom skupu predstavili naši državnici?

- Za nas biznismene iz dijaspore, Srbija je uvek bila "obećana zemlja", jer je to naša država, u njoj se najbolje snalazimo i bolje razumemo sistem i brže se prilagođavamo, i na kraju, emocionalno smo vezani. Za razliku od Britanaca koji su stari kolonijalni narod sa vekovnim iskustvom i snalaženjem po "obećanim zemljama" pa su oni mnogo pažljiviji i oprezniji. Oni žele jasnu i stabilnu političku situaciju sa dugoročnom vizijom, stabilan zakonski sistem, ne poznaju mito i korupciju i uvek traže najpovoljnije uslove. Mogu da biraju i nemaju emocije, a ono što je bilo dobro već je prodato.

eKapija: Koje su, prema Vašem mišljenju, kjučne oblasti za ulaganje u Srbiju?

- Ključne oblasti za investiranje u našu zemlju su: IT industrija, energetika, reciklaža, poljoprivreda i obrazovanje.

eKapija: Mislite li da su prethodnih godina investitori dolazili zbog podsticaja koje Srbija daje? Da li bi trebalo ukinuti subvencije za zapošljavanje radnika?

- Meni se lično ne sviđa što nudimo investitorima novac kroz subvencije da bi ulagali u našu zemlju. Prema mom mišljenju, to baca sumnju na kvalitet investicije. Loše mi zvuči - "platiću ti da investiraš u našu zemlju". Ako je investicija i okruženje dobro investitori će sami doći.

eKapija: Prepustili ste radnicima vođenje firme "Gowi" čije je sedište u Beogradu. Da li ste zadovoljni ovogodišnjim poslovnim rezultatima?

- Kao vlasnik sam prezadovoljan - napravio sam firmu koja radi i kad vlasnik nije tu. Jedan sam od retkih privatnika koji je privatizovao svoju firmu i postao partner sa svojim radnicima. Moj najveći kapital su moji zaposleni. Svake godine, pa i ove, imaćemo dobru dividendu i što je najlepše svi se radujemo jer ćemo je svi deliti.

Što se tiče finansijskih pokazatelja, naša firma ima konstantan rast, svake godine smo bolji za 10-20% u odnosu na prethodnu, a lista klijenata se povećava.

eKapija: Da li planirate nova zapošljavanja? Možete li da pronađete odgovarajući kadar s obzirom na to da se sve više govori o nedostatku IT stručnjaka?

- Naš stalni tim čine 40 inženjera, a po potrebi širimo tim kroz angažovanje ljudi iz partnerskih kompanija sa kojima sarađujemo u Srbiji. Prema podacima Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Srbije u našoj zemlji ima svega oko 5.000 IT stručnjaka, što je naravno nedovoljno za potrebe tržišta i brži rast sektora, tako da kao i svi ostali i mi smo u stalnoj potrazi za novim ljudima koji su neophodni da bi podržali dalji planirani rast.

Imajući u vidu ograničenja i nedostatak ljudi na našem tržištu s jedne strane, a i konstatni rast i širenje s druge, "Gowi" je počeo da traga za alternativnim rešenjima tako da smo u potrazi za partnerskim kompanijama i ljudima u regionu - Rumunija, Makedonija, itd.

eKapija: Koliko se Vaša kompanija bavi razvojem originalnih softverskih proizvoda, a koliko radite "outsourcing"?

- Naši klijenti su kompanije koje ne traže jeftinu radnu snagu već pouzdanog partnera koji poseduje, ne samo ekspertizu vezanu za tehnologiju, već i za business analizu i development kao i izuzetne menadžerske veštine. "Gowi" se pretežno bavi "outsourcing"-om, ali kroz "collaborative outsourcing" model razvija partnerski odnos i dugoročnu saradnju sa svojim klijentima za koje osmišljava, razvija i implementira orginalana softverska rešenja po meri klijenata i u potpunosti usaglašena sa njihovim poslovnim potrebama i definisanom strategijom.

eKapija: Ranije ste izjavili da su tenderi kod nas namešteni. Da li se nešto promenilo, da li sada radite i za naše tržište?

- Ništa se nije promenilo. Ranije smo učestvovali na nekoliko tendera, međutim, to je čist gubitak vremena. Za pripremu tenderske dokumentacije utrošili dosta sopstvenih resursa da bi na kraju tender dobili oni za koje je i bio pripremljen od samog početka. Ne radimo za domaće tržište osim za privatne kompanije sa kojima imamo dugoročnu saradnju koja se odvijala na obostrano zadovoljstvo i interes.

eKapija: Kako komentarišete najavu povećanja PDV-a na IT opremu?

- Smanjenje mogućnosti praćenja potreba za najsavremenijom opremom kako sa stanovišta IT industrije kao dobavljača ali isto tako i kupaca opreme. Takođe i smanjenja mogućnosti nabavke IT opreme od budućih IT stručnjaka u procesu edukacije i sticanja novih najsavremenijih znanja.

eKapija: Ukazujete već godinama državi da je problem što zabranjuje uvoz polovnih računara. Imate li nova saznanja, da li će doći do nekih promena?

- Na javnoj raspravi novog zakona postavio sam pitanje uvoza polovnih računara. Još 2004. godine je zabranjen uvoz polovnih računara pa čak i ako je računar star jedan dani ili je još u garanciji. Razlog za to je bio nepostojanje kapaciteta za reciklažu EE otpada. Sada to ne može da bude razlog jer Srbija ima četiri velika reciklažna centra za EEO. Sramota je da Srbija bude jedina zemlja u EU u koju se ne može uvoziti korišćenu IT opremu.

Verujemo da ce država ovu primedbu usvojiti i u novi zakon implementirati mogućnost uvoza. Pretpostavljamo da neće štititi interes jedne firme koja dominira na našem tržištu, nego će omogućiti mladim IT stručnjacima da u ovoj krizi dođu do jeftinje a kvalitetnije IT opreme koja nam je potrebna za razvoj. Takođe, tako će moći da se otvore mnogobrojne trgovinske firme i IT servisi, i da se tako stvori šansa za zapošljavanje više hiljada madih ljudi. Naravno, svi uvoznici bi i na korišćenu IT opremu plaćali eko taksu.

eKapija: Koje rezulate očekujete od Strategije razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija?

- Realno, nikakve. To su iskustva stečena u poslednjih 15 godina, mnogo obećanja, mnogo gubljenja vremena i nikakvi rezultati osim nameštenih tendera i verovatno bogaćenje samo određenih ljudi. Rezultat toga je da nas Srbija kao tržište i nije nešto posebno interesovala i bili smo prinuđeni da se orijentišemo na druga tržišta. Takođe u stanju besparice, strah nas je da uđemo u bilo kakav posao sa državom jer je plaćanje bez obzira na zakonsku regulativu i obavezu plaćanje u roku od 45 dana nešto što se ne ispunjava. Najbolji primer su dugovanja prema mojoj firmi koja se bavi reciklažom.

eKapija: Koji su planovi "Gowi" za naredni period? Na koji način planirate rast kompanije?

- Naši razvojni planovi podrazumevaju rast i širenje kako kroz investicije u postojeće resurse tako i kroz akvizicije. Naš cilj za naredni period je, ne samo da povećamo bazu klijenata kao i prodaju postojećim klijentima, već i da investiramo u razvoj i plasman sopstvenog proizvoda na globalno tržište.

Do sada smo ulagali u kupovinu akcija u engleskim softverskim firmama, voleli bismo da kupimo i neku od manjih domaćih IT kompanija, koje su slične nama, jer bismo ukrupnjavanjem dobili i mnogo veće klijente.

Zainteresovani smo da radimo i za našu Vladu, koja ne bi trebalo da veruje samo jednoj firmi. Ako smo sposobni da odradimo poslove za englesku vladu, zašto nismo za našu. Siguran sam da naša firma i firme našeg ranga u Srbiji kojih ima dosta možemo dati ozbiljne predloge i pomoći u pravljenju nove strategije razvoja IT industrije u Srbiji samo neko treba da nas pozove i okupi.

KOMPANIJE SA KOJIM SARAĐUJE "GOWI"

"Gowi" se specijalizovao za dizajniranje i razvoj "custom" softverskih rešenja za različita vertikalna tržišta kao što su on-line mediji i izdavaštvo, osiguranje, javni sektor, pravni sektor, itd.

Već više od 14 godina "Gowi" sarađuje sa firmama iz Velike Britanije. Neke od njih su: "Euromoney Institutional Investor", "Airfinance Journal", "The Airline Analyst", "Metal Bulletin", "Legal Media Group", "Euromoney Seminars", "Abacus eMedia", UBM, "Centaur", EMAP, "Advertising Standard Agency", "Brandbank", "Oyez Professional Services", "Strictly Education", "Oxfordshire County Council", "Bournemouth Borough Council", "Doncaster Metropolitan Borough Council", "Leicester City Council", "Self Net Holiding"…

ŠEST BOŽIĆEVIH PREDLOGA ZA POVEĆANJE USPEŠNOSTI SRPSKIH IT ORGANIZACIJA

1. Definisati potrebe države za podacima (centralni registri stanovništva, centralni registri zdravstvenih kartona, centralni registri katastra, centralni registri pravnih predmeta, centralni registri učenika i studenata itd.)

2. Na bazi definisanih podataka, definisati sisteme koji bi ubrzali i olakšali delovanje pravnim i fizičkim licima sa državom. (Na primer, mi u UK pripremamo aplikaciju prikupljanja svih neophodnih dokumenata, kako elektronskih tako i fizičkih, neophodnih za upis u katastar. To je samo jedan primer na koji način se olakšava delovanje pravnih i fizičkih lica. Ili drugi primer, koji smo za UK tržište radili pre pet godina - objedinjavanje sve dokumentacije neophodne za upis pravnog lica u registar, to smo radili za neke advokatske kuće, a da bi sve to odradili imali smo oko 13 web servisa koja smo prozivali a bili su na državnom nivou. Svaki podataka dobijen od takvog servisa je bio jednako verodostojan i priznat kao i naš u sudu overen).

3. Utvrditi prioritete.

4. Pronaći postojeća gotova rešenja u svetu, njihovu cenu, stepen zadovoljenja definisanih potreba, brzinu implementiranja.

5. Na osnovu poslednjih informacija ponuditi domaćoj IT industriji razvoj. Normalno da niko nema gotova rešenja i zbog toga omogućiti da dužina razvoja bude prihvatljiva, cena takođe a IT industriju stimulisati da se udružuje i formira veće kompanije kako bi budući razvoj i održavanje imalo budućnost u stabilnim i velikim firmama. Isto tako podržavati samo razvoj onih sistema koji bi imali mogućnost daljne prodaje pre svega u okruženju ali i dalje u svetu.

6. Za usvojene projekte, formirati od države kompetentne ekipe, koje bi bile spremne i obučene da pripreme zahteve od najvišeg do najnižeg nivoa, da prate realizaciju i na kraju budu spremne i obučene da novokreirane sisteme uvedu u operativni rad.

Suzana Obradović