Zorana Mihajlović, ministarka energetike - Do kraja 2013. ugovori za izgradnju 3 termoelektrane i predugovori za 2 hidrocentrale

(Zorana Mihajlović)

U intervjuu za časopis "Industrija" ministarka energetike Zorana Mihajlović govori o planovima za igradnju novih energetskih objekata, obnovljivim izvorima energije, Južnom toku...

Koliko se u našoj državi ulaže u razvoj obnovljivih izvora energije i da li država ima strategiju kada je ova proizvodnja energije u pitanju?

- O obnovljivim izvorima energije se do sada govorilo kao velikom potencijalu, ali je činjenica da je tek pre nekoliko meseci upotpunjen zakonski okvir da se taj potencijal iskoristi. Usvojene su izmene Zakona o energetici, podzakonski akti, pripremljen je model ugovora sa povlašćenim proizvođačima i usvojen Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije. Naš cilj u ovoj oblasti, a ujedno i međunarodna obaveza prema Energetskoj zajednici, jeste da Srbija do 2020. godine 27% finalne potrošnje energije dobija iz obnovljivih izvora. Ostvarenje tog cilja Srbiji će doneti oko dve milijarde evra investicija u naredih sedam godina i dodatnih 1.092 megavata novih energetskih kapacita, koji su važan faktor u podizanju energetske bezbednosti države. Nacionalnim akcionim planom definisano je tačno kojim kapacitetima i kojom dinamikom taj cilj nameravamo da ostvarimo, što obezbeđuje predvidljiv okvir za investitore, kakav u Srbiji dosad uglavnom nisu pronalazili.

Putujući kolima kroz Evropu prolazimo kroz nepregledne "šume" vetrenjača, a svi znamo da Srbija ima dosta vetrovitih područija, kao što su Banat, Đerdap... Koliko je realno očekivati da i kod nas niknu takva postrojenja za proizvodnju energije?

- Energija vetra ima važnu ulogu u ostvarivanju kvote koju Srbija treba da dostigne do 2020. godine. Od ukupno 1.092 megavata novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije, čak 500 megavata je predviđeno za vetroelektrane do 2020. godine, a za energiju koji proizvedu povlašćeni proizvođači obezbeđena je podsticajna cena od 9,2 evro-centa po kilovat-satu. Ukupan potencijal za proizvodnju struje iz energije vetra procenjuje se na 0,103 miliona tona ekvivalentne nafte i za ovu oblast vlada veliko interesovanje investitora. Za šest vetroparkova ukupne snage veće od 300 megavata je obezbeđen privremeni status ili je izdata građevinska dozvola. Naravno da u postupku donošenja uredbi i podsticajnih tarifa nije bilo uvek jednostavno pomiriti interese države i investitora, jer su interes države novi kapaciteti, investicije i radna mesta, a interes investitora što brži obrt kapitala. Zbog toga i ne očekujem da će modelima ugovora sa javnim snabdevačem svi biti do kraja zadovoljni, ali su ti modeli, u najmanju ruku, na nivou onoga što investitori mogu da očekuju u zemljama Evropske unije.

(Foto: dlhe.rs)

Šta je trenutno od projekata aktuelno u vašem ministarstvu i na šta se najviše ulažu energija i sredstva?

- U narednih godinu dana, prioritet će biti zaključivanje ugovora o izgradnji novih energetskih objekata i za svaki od projekata na kojima radimo formirali smo poseban tim. Cilj nam je da do novembra zaključimo ugovor o izgradnji Termoelektranu-toplanu Novi Sad i predugovore za TE Štavalj i TE Despotovac, a do kraja godine i predugovore za dve hidroelektrane – reverzibilnu hidroelektranu Bistrica i hidroelektranu Đerdap 3. Realizacijom ovih projekata Srbija će dobiti više od 2.000 megavata novih kapaciteta za proizvodnju struje i nekoliko milijardi evra investicija. Investitori koji nam se javljaju čine to najviše zahvaljujući knjizi prioritetnih projekata u oblasti energetike i zaštite životne sredine, koja se može naći i na sajtu Ministarstva www.merz.gov.rs. Plan prioritetnih projekata smo predstavili krajem 2012. godine, a u julu ove godine smo ga dopunili i uključili i projekte Ministarstva odbrane. To je prvi put da domaći i strani investitori mogu naći prioritetne projekte na jednom mestu i predstavlja redak primer i za Vlade u regionu.

Vaše ministarstvo podržava izgradnju mini-hidroelektrana i mogli smo da pročitamo da ima dosta zainteresovanih pojedinaca i firmi za taj projekat. Šta će to značiti za energetsku sliku Srbije i da li su ti projekti garantovano isplativi?

- O interesovanju investitora i isplativosti ulaganja u hidropotencijal dovoljno govori više od 1.400 prijava na javni poziv raspisan u februaru, na kojem je ponuđeno 317 lokacija za izgradnju. Već u julu smo potpisali 212 memorandume sa opštinama i potencijalnim investitorima, čime osim novih energetskih objekata, treba da dobijemo i oko 600 radnih mesta, mahom u nerazvijenim opštinama u Srbiji. Sada pripremamo novi javni poziv na kojem će se naći stotinak lokacija koje nisu dodeljene na prethodnom javnom pozivu, a javljaju se i druge lokalne samouprave zainteresovane da se uključe u ovaj projekat.

Dokle se stiglo u realizaciji "Južnog toka" i u kakav položaj ovaj projekt stavlja Srbiju u odnosu na ostale zemlje regiona?

- Kao ministarstvo smo učinili sve da ovaj projekat krene usvajanjem Zakona o Južnom toku, izdvajanjem oko 105 miliona evra u budžetu za eksproprijaciju zemljišta i usvajanjem Pravilnika o tehničkim uslovima za transport gasovodima pritiska većeg od 16 bar, bez kojeg gasovod ne bi mogao da krene. Naše očekivanje je da će do kraja godine početi pripremni radovi za realizaciju ovog projekta. Izgradnja ovog gasovoda omogućiće Srbiji da zaista bude zemlja na raskršću istoka i zapada, jer će preko naše teritorije prolaziti oko 10 odsto količine gasa potrebnih Evropi. Uz planiranu izgradnju interkonekcija ka Hrvatskoj, Republici Srpskoj i Makedoniji, kao i potencijal za izgradnju novih gasnih skladišta, bićemo u daleko boljoj poziciji da iskoristimo naš povoljan geografski položaj, doprinoseći energetskoj bezbednosti celog regiona. Cilj izgradnje novih gasovoda, uključujući i interkonekciju ka Bugarskoj je svakako i niža cena gasa, koja je preduslov da oživimo značajan deo srpske industrije koji koristi ovaj energent, poput Azotare Pančevo, Železare Smederevo, MSK Kikinde i HIP Petrohemije. Osim toga, jedan od prioriteta u gasnoj politici u narednom periodu biće i izgradnja gasnih elektrana snage oko 1.000 megavata, koje bi obezbedile zapošljavanje najmanje 1.000 radnika, ali i izvoz električne energije u vrednosti od oko 400 mil EUR godišnje.

Da li će privreda Srbije osetiti neke prednosti približavanjem naše zemlje evropskim standardima, kada su u pitanju cene energenata ili na to utiču neki drugi faktori?

- Približavanje evropskim standardima znači bolji kvalitet snabdevanja za građane, otvaranje tržišta i ukidanje monopola, što doprinosi povećanju konkurentnosti cele privrede. Način određivanja cena nije isti za sve energente jer, na primer, kod nafte i gasa, koje Srbija najvećim delom uvozi, konkurencija većeg broj snabdevača po pravilu donesi i niže cene, pri stabilnim cenama na svetskom tržištu. S druge strane, cena električne energije je u prethodnim godinama bila takva da nije omogućavala investicije, što nije dobro za dugoročnu sigurnost snabdevanja i destimuliše primenu mera energetske efikasnosti ili prelazak na druge energente.

Razvijenije zemlje u Evropi moraju da uvoze tuđ otpad, jer su svoj reciklirali i od njega napravili nove proizvode uključujući i energente. Da li se u našoj zemlji uopšte razmišlja u tom pravcu da reciklažom otpada zaštitimo životnu sredinu, ali i uštedimo na dobijanju novih proizvoda?

- Ne samo da se razmišlja, već se na tome i radi. Do kraja avgusta biće završene izmene i dopune nekoliko sistemskih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, uključujući izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom. Na primer, imamo veliki broj deponija šljake oko najvećih industrijskih sistema kao što su Obrenovac, Bor, Smederevo... Ta šljaka ima upotrebnu vrednost, ali nije mogla da se koristi kao sirovina, jer zakon nije precizirao takvu mogućnost. Izmenama zakona će se omogućiti da nešto što može da se upotrebi kao sirovina, na primer, u putarskoj industriji bude zaista iskorišćeno, umesto da završava kao otpad koji zagađuje čovekovu okolinu. I to je samo jedan od primera koji će, zbog poštovanja direktiva Evropske unije, postati deo naših zakona. Trenutno se u Srbiji reciklira oko 10% otpada, gde kao rezultat često nemamo novi proizvod, već se ostaci izvoze na dalji tretman. Da bismo taj problem prevazišli, moramo osigurati da se otpad izdvoji na odgovarajući način, a to se može postići samo ulaganjem u primarnu separaciju otpada. Naravno, uz sve to mora se raditi na edukaciji, kako stanovništva, tako i državnih funkcionera, jer ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju životne sredine, kao što je to slučaj u zemljama Evropske unije. Činjenica je da životna sredina zahteva velika ulaganja, ali od nje može i da se zaradi, a razvoj reciklažne industrije može značajno da doprinese otvaranju radnih mesta.

Prošlo je više od godinu dana kako ste na ministarskom položaju i čini se da su se neke stvari promenile u sektoru energetike. Da li ste vi zadovoljni i gde vidite da ima prostora za poboljšavanje?

- Prostora za poboljšanje uvek ima, a posebno tamo gde postoji najveći otpor promenama, kao što je slučaj sa javnim preduzećima u kojima nije bilo dovoljno efikasnosti u prethodnom periodu. S jedne strane, imamo preduzeća poput Elektromreže Srbije i Transnafte - u kojima je proces korporativizacije završen i gde se sad okrećemo novim izazovima: projektu regionalne berze električne energije, odnosno stvaranju lidera u skladištenju i transportu nafte u regionu.

S druge strane, promene se sporo odvijaju u najvećim energetskim kompanijama, EPS-u i Srbijagasu. Umesto da ubrzaju pripreme za otvaranje tržišta, u EPS-u su nekoliko meseci kasnili sa formiranjem javnog snabdevača, najavljivali bankrot kompanije, a da sve to vreme nema pomaka ni u jednoj manjoj investiciji. Slična je situacija i sa Srbijagasom, gde je plan za reorganizaciju napravljen i bilo bi dobro da bude što pre usvojen, jer do promena u tom preduzeću svakako mora doći.

Zbog toga ću predložiti da Vlada utvrdi rok za završetak reforme javnih preduzeća na sličan način kao što je to urađeno u slučaju preduzeća u restrukturiranju. Na taj način ćemo sebi postaviti jasan vremenski okvir za promene koje moramo da sprovedemo i poslati jasnu poruku poslovodstvu i zaposlenima u javnim preduzećima da nas čeka otvaranje tržišta i da moraju da posluju daleko efikasnije.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Industrija". Poziv na pretplatu http://www.industrija.rs/srpski/pretplata)