Mila Korugić-Milošević, Piraeus banka - "Sa šefovima u operi"

Mila Korugić Milošević u Beogradu prosto obožava sve što počinje na slovo B. I Bitef, i Belef, i Bemus. Ipak, nema ništa protiv ni da burek bude prepoznatljiv simbol Srbije. “U globalizaciji je data šansa pojedinačnim ukusima i tu tek Niš market ima prođu. Prema tome - i burek je odličan”, kaže Korugić Milošević, direktor Sektora organizacije i ljudskih resursa u Pireus (Piraeus) banci (ex Atlas banka). Iako je godinama profesionalno vezana za ekonomiju i finansije, pravi je ekspert za pozorišne predstave, operu i klasičnu muziku. Zato i ne iznenađuje izbor restorana Little bay, koji ne samo da je blizu Narodnog pozorišta, već i svojim enterijerom i odabirom muzike asocira na unutrašnjost obližnjeg teatra. “Da vidite kako je tek uveče kad operski pevači stvarno izvode operske arije“, prosto se topi dok otkriva zanimljiv detalj o restoranu.

“Ako se svakodnevno bavite nekim stvarima koje nisu toliko uzbudljive i donose vam puno stresa, onda morate da imate neki ventil. I najjednostavnije je da idete na kulturna dešavanja”, otkriva kako njena strast za umetnošću traje još od gimnazijskih dana. U kulturne pohode ide sa prijateljima, ali često je prate i suprug i dva sina. “Uglavnom idu sa mnom, mada moj muž ima malo manje energije. On kaže da se brzo umori posle predstave, jer je, bar on tako misli, njegov posao dosta zahtevniji”, kroz šalu priča o suprugu advokatu koji je, preko svoje kancelarije, učestvovao u najvećim transakcijama u procesu privatizacije.

Ističući ponosno kao svoje prijatelje neka od poznatih imena iz sveta prestoničke kulture, polu-ozbiljno ih na engleskom naziva privatnim savetnicima za kulturu. Priznaje da joj poznanstva sa njima donose najveći broj ulaznica za predstave i koncerte, ali, ipak, i sama kupuje karte.

Kultura u poslu
Na njenu sreću, kad iz Atine u kojoj je centrala Pireus banke u Srbiju dođu tamošnji direktori, njihova poseta prestonici se ne završava na ćevapima i vinu. “Osim restorana, oni imaju malo sofisticiranije zahteve - a to je kultura. Pošto su stranci, vodimo ih u operu, ili na koncerte. Na primer, šef za kreditne rizike iz Grčke koji je celog života bio bankar - jako voli operu. Kad je prošle nedelje boravio u Beogradu, bili smo baš u ovom restoranu”. Inače, centrala Pireus banke u okviru svoje politike društveno-odgovornog poslovanja osim podrške likovnoj umetnosti i muzejima, zalaže se i za recikliranje papira i korišćenje obnovljivih izvora energije. Ipak, Mila otkriva da će ovdašnja Pireus banka uskoro pokloniti zajednici nešto malo drugačije, što nije usko vezano za kulturu: dve stipendije za redovno školovanje i jednu za poslediplomske studije.

Zanimljivo da je umetnost čak uspela da uvuče i u prethodnu firmu u kojoj je radila, Deloitte&Touche. Tu je provela devet godina na poslovima menadžment i finansijskog konsaltinga, sve dok prošle godine u junu, samo mesec dana nakon što je Pireus banka preuzela Atlas banku, nije došla na novo radno mesto.

“Kad smo pre neku godinu slavili deceniju rada Dilojta, uspela sam da ubedim partnere da godišnjicu treba da obeležimo tako što ćemo da sponzorišemo jednu pozorišnu predstavu na koju ćemo pozvati sve naše klijente. Oni su se prvo mrštili, i davali zlurade komentare, ali sam bila vrlo uporna. I napravili smo saradnju sa Nebojšom Bradićem u Beogradskom dramskom koji je režirao Zver na mesecu. To je bio veličanstven hepening, pa su svi posle rekli “super što si nas nagovorila”, priseća se.

Ulaganje u znanje
Iako to nije baš uobičajeno za ovdašnji mentalitet, o svojim prethodnim firmama Dilojtu, a pre toga i Generaleksportu, ne samo da govori otvoreno, već govori i sve najlepše.Naročito je zadovoljna radom u Dilojtu, koji joj je u krizna vremena omogućio relevantno profesionalno usavršavanje, u skladu sa međunarodnim standardima. “Ja uvek kažem, i sad kad sam u banci, da treba da postoji posebna diploma “BWD-been with Deloitte” (radio u Dilojtu). Puno je sveta prošlo kroz tu firmu i to je bila savršena škola”, iskrena je u pohvalama. Ipak, firmu je napustila, jer nije dobila mesto partnera. Bez obzira na razlaz, ta kompanija je, prema njenoj oceni, od devedesetih na ovamo bila ostrvo koje je mladim ljudima sa fakultetom, uprkos sankcijama, pružilo relevantnu obuku. I to kroz međunarodnu metodologiju i stalno praćenje svetskih dešavanja i promena u biznis filozofiji.

“Mladi ljudi koji danas nisu u situaciji da svakodnevno koriste Internet i čitaju literaturu na engleskom jeziku, imaju problem. Ekonomsko obrazovanje je i dalje relativno odgovarajuće. Međutim, morate da znate engleski i da vas neko usmeri kako da koristite Internet“. Prema oceni naše gošće, na domaćem bankarskom tržištu rade najobrazovani i najkvalifikovaniji ljudi, jer je ulazak stranih banaka doneo nove standarde poslovanja.

Ne slaže se, takođe, sa ocenom da banke u Srbiji nepotrebno na šalterska mesta zapošljavaju ljude sa fakultetom, umesto onih koji su završili srednju ekonomsku školu.
Kao prvi argument Mila Korugić (to joj je devojačko prezime) navodi da domaće tržište radne snage ima ogromnu ponudu, te da svako bira ono što mu treba. Procena Pireus banke je bila da je bolje na mesta za rad u filijalama primiti ljude sa završenim fakultetom i dobrim rezultatima u toku studiranja, jer je to banci početna garancija da će ih lakše istrenirati, te da će i oni sami biti motivisani da napreduju. „Rad na šalteru današnje banke nije rad na šalteru Beobanke. Ovo je drugo bankarstvo u odnosu na ono koje je bilo u socijalističkom samoupravljanju. Vi ste ovde usmereni na klijenta i njegove potrebe, koje su povećanjem palete bankarskih proizvoda postale vrlo raznovrsne. I za to vam isto trebaju i veštine, i znanje”.

Slični mentaliteti
Za zaposlene u Pireus banci je vrlo važno i da su vešti sa računarom, kao i da govore engleski jezik. Razlog je to što se u banku polako uvodi standardizovana organizacija koja važi u celoj mreži Pireus banaka. Recimo, na polju ljudskih resursa će se kao novina pojaviti softver PeopleSoft koji omogućava da se efikasno upravlja ljudskim resursima, vodi evidencija o zaposlenima, obračunavaju plate itd.

“Potpuno smo promenili unutrašnju strukturu banke i doveli osam novih ljudi na direktorska mesta. Polako sve filijale osvežavamo novim mlađim ljudima, a dosadašnje zaposlene transferišemo u sektore koji nemaju direktan kontakt sa klijentom. Ipak, vrlo je važna njihova podrška operacijama, jer imaju iskustvo”. Politika Pireus Grupe je da potpuno modernizuje filijale: “Kad vi uđete u Pireus filijalu u Takovskoj - to je standard kako izgleda filijala u Atini”, kaže Korugić Milošević, pojašnjavajući da na šalteru mogu raditi mlađi ljudi do 35 godina sa ili bez iskustva, ali šef filijale mora biti iskusniji. Sledeći korak u usklađivanju sa novim vlasnicima banke jeste usvajanje novog biznis modela Pireus banke i kulture ponašanja.

“Grci su po mentalitetu isti kao i Srbi. I to je vrlo važno, jer komunicirate sa ljudima koji su vam potpuno predvidljivi”, naglašava i, između ostalog i zato, odbacuje tezu da bi moglo da bude nekih poteškoća u toku usvajanja standarda banke.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu