Dejan Udovičić, vaterpolo trener - Dobro znam da Amerikanci cene samo uspeh

Dejan Udovičić (Foto: mozzart sport)

Naš proslavljeni trener će na Svetskom prvenstvu u Barseloni predvoditi reprezentaciju SAD koja mu je poverila projekat stvaranja novog i moćnog nacionalnog tima. S Dejanom Udovičićem dotakli smo se mnogih zanimljivih tema, dok se polako završava najzanimljivija vaterpolo sezona u novijoj istoriji Srbije

Ukoliko ste ambiciozan i racionalan čovek, pritom imate zdrav pristup profesiji, tražićete u karijeri odgovarajuća priznanja. Vaterpolo trener Dejan Udovičić 27. jula puni 43 godine, rođendan će verovatno proslaviti u Barseloni, ali u glavni grad Katalonije neće ići na odmor. Barselona je predstojećeg leta domaćin Svetskog prvenstva u vaterpolu na kojem će Udovičić kao selektor predvoditi reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država.

Nekako je tiho, u dubokoj senci finala srpskog vaterpolo plej-ofa, plasirana informacija da Srbin odlazi u "daleku Ameriku" kako bi u najmoćnijoj zemlji sveta naučio tamošnje vaterpoliste da budu bolji nego što trenutno jesu. Mozzart Sport je hteo nešto više da sazna o tome, pa smo sa Dejanom Udovičićem popričali na kafi prošlog petka pre podne, na njegovom "terenu", u čuvenoj beogradskoj "Maderi".

Odakle to da odlazite u SAD i kada se prvi put pojavila mogućnost da postanete selektor tamošnje reprezentacije?

- Prvi kontakti su počeli u decembru. Oni su u međuvremenu izabrali privremenog selektora koji je vodio tim u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Bila su tri kruga razgovora, poslednji u Americi, a mnoga imena su bila u konkurenciji. Ušao sam u finalni izbor u šta nisam ni sumnjao, da ne budem neskroman. Završni pregovori vođeni su posle Partizana. Nas četvorica smo ostali u najužem krugu, po dvojica iz Evrope i Amerike. Smatrali su na osnovu svega da sam prava osoba i vrlo sam zadovoljan. Blaga je reč da sam izuzetno primljen. Pažnja, odnos koju sam doživeo, a još nisam otišao, bez obzira na sve projekcije budućnosti, to je za mene već na startu satisfakcija i privilegija za to što sam uradio u Partizanu i srpskom vaterpolu, zajedno sa brojnim saradnicima.

Šta se od vas očekuje? Potpisali se ugovor do kraja 2016.

- Žele nešto novo, što do sada nisu imali, nezavisno od rezultata koje očekuju i koje Amerika kao najveća sila na svetu zaslužuje. Vrlo su realni. Predstoji ogroman posao u smislu postavke sistema i kvalitativne selekcije. Postoji 35.000 registrovanih vaterpolista, što je ogromna baza i potencijal. Imali su u Londonu najstariju ekipu, pa je neminovna smena generacija. Ostaće igrači koji će biti u funkciji selekcije u narednim godinama. Žele viziju i ideju, da se pokrene točak koji se neće zaustaviti. Nisu opterećeni uspehom u na Olimpijadi u Riju 2016, znaju da u naredne dve godine nismo konkurentni za top osam svetskih reprezentacija. Osnovni zadatak je da se obezbedi plasman kroz kvalifikacije na olimpijske igre u Brazilu. Efekti mog rada se očekuju od tada. Kompletna priča, bez obzira do kada imam ugovor, je do 2020.

Vrlo brzo debitovaćete na završnom turniru Svetske lige, tu je za koji mesec i Svetsko prvenstvo?

- Uradićemo sve što je do nas, ali trenutno nismo konkurentni u ta dva takmičenja. Ne postoji opterećenje rezultatima.

Koji je vaš lični cilj?

- Nije slučajno rečeno da se u Americi isključivo ceni uspeh. Dobio sam priliku da u toj zemlji uradim nešto veliko i to je moj osnovni motiv. Da budem deo početka nove istorije američkog muškog vaterpola koji će imati značajan uticaj na svetskoj sceni. Postoji i priča o formiranju Premijer lige od 2014, ali je to samo jedna od brojnih stvari na kojima ćemo raditi.

Da se osvrnemo i na finale u kojem ste sa Radničkim poraženi od Crvene zvezde?

- Još jednom ću čestitati Zvezdi na osvojenoj tituli i mislim da je to najbitnije. Čestitao bih i svojim igračima koji su se borili više od trenutnih mogućnosti. Svih pet utakmica je bilo maksimalno i osim četvrte sve su imale isti scenario. Nemamo razloga da previše tugujemo, iako bih svakako bio zadovoljniji da smo prvi prošli kroz cilj. Trebalo bi biti realan i reći da smo finalnu seriju igrali hendikepirani non-stop, osim u prvoj utakmici. Da smo tu pobedili sve bi se okrenulo na našu stranu. Isto tako sam siguran da bismo se radovali u finalu da smo bili kompletni.

Finle vaterpolo plej-ofa je po opštem ambijentu, u i van bazena, ostavilo snažan utisak u javnosti?

- To je sve super. Tenzije su postojale što je i normalno. Nije u duhu sporta i nema nikakve logike, ni opravdanja, a ne govorim kao trener Radničkog, već kao ljubitelj sporta, da se utakmice finalne serije proglase visoko rizičnim i da se tako abolira nečiji posao, odnosno nestručnost ili nesposobnost u organizacionom smislu. Još mi je manje logična ta odluka, ukoliko znamo da se finale Kupa u januaru između Zvezde i Partizana na Banjici odigralo uz navijače oba tima!? U krajnjoj liniji, ukoliko u fudbalu može da se organizuje utakmica sa gostujućim navijačima, stvarno ne mogu da shvatim da tako nešto nije bilo moguće u vaterpolo finalu Srbije. Ali, nekome je očigledno bilo lakše da ličnu nestručnost svede pod "utakmica visokog rizika" i na splavu ili u kafiću preko novina prati šta se dešava u finalu plej-ofa. Evo, postaviću pitanje i time završavam: da li bi se isto odlučilo da se Partizan plasirao u finale?

Koja je priča u vezi sa sudijama u našem šampionatu? Čak i laički se stiče utisak da je njima možda bilo najteže, ne samo u finalu, već i tokom sezone? Pre nekoliko meseci pojavila se priča da se možda angažuju i arbitri iz inostranstva?

- Predlog Partizana je bio da se razmotri ta mogućnost, što je Vojvodina podržala, a ni ja ni Radnički nismo imali ništa protiv. Cilj nije bio da se vrši pritisak na sudije i da se takvom nekom odlukom stekne prividna prednost ili primućstvo. Naprotiv! Treba glasno i jasno reći da je vaterpolo, od razdvajanja Srbije i Crne Gore, po pitanju domaćeg takmičenja začauren. Pod tim smatram da se znalo da će Partizan da bude prvak. Da se znalo da objektivno tenzija i utakmice koje donosi srpsko prvenstvo nije nešto što bilo kome predstavlja problem, a onda se zaključilo da takav šampionat može svako da sudi. Ove godine mi smo imali tri i po kluba, na početku četiri, posle tri i po koja su legitimno hteli isto mesto, imali iste želje, iste ciljeve. Realno u Srbiji postoji jedan i po sudija koji je na svetskom nivou, pritom je taj jedan zbog pravila isključen iz bilo kakvih bitnih utakmica, jer je rođeni brat Aleksandra Ćirića.

I šta je bilo dalje?

- Spalo je na to da Golijanin, čovek u kojeg smo ulagali prethodne dve i po godine, treba da sudi sve bitne utakmice, a to ne može niko da radi! A ostale sudije - kako sam to objašnjavao, ne zlonamerno - upisale su peti razred osnovne škole, a treba da im damo kontrolni iz osmog razreda. I to nije njihova krivica. Ideja je bila da se napravi ove godine prelazno rešenje sa sudijama iz inostranstva, kako bi se spustila tenzija u važnim mečevima, a opet da naši arbitri steknu određeno iskustvo i praksu. Htelo se nešto pozitivno. U italijanskom i hrvatskom plej-ofu godinama postoji razmena sudija koja funkcioniše.

(Foto: mozzart sport)

Zbog čega predlog nije usvojen?

- Jedino Zvezda nije na to pristala i tadašnji predsednik Velibor Sovrović koji je preuzeo diskreciono pravo da odluči "jedan na prema tri", negirajući logične argumente koje smo davali, a priča iza je bila da Šoštar ima uticaj na međunarodnom planu zbog svoje funkcije u LEN-u. Ne stoji baš to tako. Na kraju što je bitno, i to moram da kažem, peta utakmica finala plej-ofa je suđena gotovo perfektno u jednom ambijentu u kojem nije bilo lako funkcionisati i donositi odluke.

Radnički je sezonu završio sa trofejom u Evrokupu, finalom domaćeg prvenstva i polufinalom Kupa. Da li je to bio plan?

- O Radničkom mogu da pričam od trenutka kada sam stigao, a bio sam pretposlednji, što znači da sam kao trener došao na već skupljeni tim. Gledajući generalno i realno, po mojem iskustvu, za ozbiljnu priču daleko se kasnilo. Imam razumevanja za okolnosti, za stanje, za situaciju koja je dovela do toga da se neke stvari formiraju i organizuju ne u "pet do 12", nego u "12 i 10", međutim, to je bilo tri popodne.

Možete li da pojasnite o čemu je konkretno reč?

- Ekipa je skupljena u septembru, klub je počeo tada da bude prepoznatljiv. Dobijen je ulazak u Evrokup, ali termini na bazenu nisu bili regulisani, klub nije imao teretanu, nije imao mlađe kategorije, nije imao trenera mlađih kategorija, nije imao upravu, nije imao predstavnika u vaterpolu savezu, nije imao nigde nikog! Toga sam bio svestan, ali ono što je najvažnije jeste da je postojala snažna, pozitivna želja i ambicija shvatanja uloge Radničkog kao centra od sada, pa u budućnosti, za razvoj srpskog vaterpola. Mora se imati strpljenja za stvaranje ozbiljnih rezultata. Radnički je napravio hiper uspeh i iskorak od sedam milja. U međuvremenu je napravljena teretana, obezbeđeni su termini, formirana je kakva-takva uprava, počelo je da se radi sa mlađim kategorijama, urađeni su golovi, ušlo se u neki proces. Počeo si da budeš prepoznatljiv na internacionalnom nivou, ostvarene su konekcije sa važnim evropskim klubovima... Ljudi misle da je to tek tako. Urađeno je sve maltetne za svega šest do sedam meseci i pritom nismo izuzeti od stanja društva u celoj Srbiji.

Kako ste se nosili sa problemima?

- Viteški smo ćutali, bez kukanja. Smatram da je kukanje znak slabosti. Po meni je jedino bitno da li si u nekoj priči ili ne, nikoga sa strane ne zanima presek stanja. Trofej u Kupu Evrope će tek dobiti na težini. Drago mi je zbog igrača koji su stvarno pružili maksimum u teškim okolnostima i zbog ljudi koji su stajali iza nas. Što se tiče nacionalnog kupa, nije bilo objektivno očekivati da posle dva i po do tri meseca od formiranja tima budemo konkurentni. Svi mi koji smo u ovoj godini učestvovali u projektu Radničkog mnogo više smo žrtvovani, nego što smo dobili, a sve smo to radili prevashodno u interesu srpskog vaterpola.

Uskoro će Fajnal for Evrolige u Beogradu. Kakve su šanse Crvene zvezde i Partizana? Kako gledate na to što je posle dugo vremena Beograd dobio organizaciju tog takmičenja?

- Smatram da je beogradska publika zaslužila da gleda Fajnal for Evrolige. Međutim, ne treba da se zavaravamo da je ove godine bilo previše zaintresovanih gradova za organizaciju turnira. Po meni je Zvezda već u finalu. Barseloneta jeste plivački moćna ekipa, ali iz moje perspektive, na prepunoj Banjici, gde će svi navijati za Zvezdu, španski igrači ne mogu da izdrže pritisak i utakmicu u tom ritmu. Ne verujem da je Barseloneta u stanju da protiv Zvezde postigne više od šest golova.

(Foto: mozzart sport)

Da li je Jug glavni favorit za titulu?

- Jug neće biti prvak Evrope. On jeste na papiru favorit u meču protiv Partizana, jer ima sjajnu ekipu. Igra sve bolje, ali se zaboravlja jedna stvar - Partizan je Partizan. Opet, Jug kroz istoriju, kakav god da je bio, ne znam da li je pobedio u Beogradu... Setimo se samo mečeva poslednjih godina, kada su bili mnogo bolji od Partizana, pa su gubili. Igra se jedna utakmica i to u Beogradu. Ne bi trebalo da čudi da u finalu gledamo "večiti derbi" u kojem bih, ukoliko do njega dođe, prednost dao Partizanu.

Mnogo se govori o tome da je takmičenje u Evroligi devalvirano zbog izostanka brojnih poznatih klubova?

- Moram na malo drugačiji način da odgovorim. Već dugo pričam da je LEN organizacija koja radi od trenutka do trenutka, bez vizije. Evo sad je opet aktuelna ideja o kojoj se pričalo i ranije, da se u Evroligi od iduće sezone ograniči učešće klubova iz jedne zemlje na dva i to bi značilo da Partizan ispada. Ne bih voleo da se to dogodi. I to nikako što se tiče LEN-a nije u duhu fer-pleja.

Vaša priča podseća na konfuziju stvorenu u košarkaškoj ABA ligi ove sezone?

- ABA je super za LEN. ABA je ekstremno, vasionski, organizovana za LEN, što je za mene kao čoveka vaterpola, ali i ljudski, porazno. I dalje smatram da je odluka srpskog saveza da se odbije učešće u Superligi bila pogubna. Klupski vaterpolo bi otišao daleko napred Superligom sa tri crnogorska, tri srpska, tri hrvatska, tri mađarska kluba, plus Barseloneta i Pro Reko za početak. Umesto toga imamo okrnjenu Evroligu u kojoj ove sezone ne učestvuje nijedan od prošlogodišnjih aktera Fajnal fora. Hajde sad zamislite UEFA Ligu šampiona iduće sezone bez Reala, Barselona, Bajerna i Borusije? To je LEN iz kojeg smo kao objašnjenje dobili "mi ih nismo oterali, oni su sami otišli"!? A ko zna šta će biti sledeće godine? Da ne pričam o tome što se polufinale i finale na Fajnal foru igraju u dva dana.

PRIČA OKO RADNIČKOG ĆE DA TRAJE

Šta je po vama budućnost Radničkog i ko bi mogao da vas nasledi na mestu trenera?

- Ne sumnjam da će ta priča sa Radničkim da traje. Postoje obećanja i ideje kako dalje. Nemam pravo da razmišljam u drugom pravcu, s obzirom na to da sam sa tim ljudima dole proveo određeno vreme. Shvatam njihovu ambiciju i važnost želje za postojanje Radničkog. Koliko znam trener će biti Dejan Jovović, što je sasvim prirodno i normalno. Ideja je da se gro ekipe zadrži i to je normalan proces.

BAZA U LOS ANĐELESU

Gde ćete živeti u SAD i ide li vaša porodica sa vama?

- Svi se selimo, a baza je Los Anđeles. Nemam nikakav problem sa načinom života, kulturom, privikavanjem i selidbom uopšte. Američki vaterpolo savez ima ogromne ambicije. U septembru počinje gradnja novog trenažnog centra, gledao sam makete, izgleda nestvarno i biće jedan od najmodernijih zdanja u Americi. Bazen za takmičenje ima 50 metara, za trening 70, onda su tu brojni prateći objekti...

Piše: Milan Vuković

izvor :