Hom Parviz, generalni direktor hotela "Hyatt Regency Beograd" - Dom mi je tamo gde raspakujem kofer
(Hom Parviz)
Pre tačno godinu dana svoj kofer raspakovao je u Beogradu. Poreklom Iranac koji je odrastao i školovao se u Velikoj Britaniji, a radio na svim meridijanima. Smatra da je strpljenje ključna stvar u životu, budući da "na kraju sve dođe na svoje". Vodio je čuveni lanac "Hard Rock Caffe", a onda je dobio priliku da upravlja "Hyatt" hotelima. Danas, Hom Parviz, prvi je čovek "Hyatt Regency" hotela u Beogradu.
Nakon revolucije 1979, kada je njegov otac kao vladin službenik morao da napusti zemlju, porodica Parviz se preselila u Britaniju.
- Kad smo stigli u London imao sam 14, 15 godina. S obzirom na to da sam bio u toj dobi, bilo je to uzbudljivo iskustvo, preseliti se iz srednjoistočne u evropsku zemlju. Mnogo novih stvari se otkrije, doživi...
Kako sam objašnjava, njegovo formalno hotelijersko obrazovanje je ograničeno. Završio je "samo" viši nivo koledža.
- Ponekad, za neke poslove neophodne su određene diplome, ali u mom slučaju imao sam dovoljno sreće da se u pravom momentu nađem na pravom mestu i da uz pametne odluke i malo naporniji rad dođem do ovoga što sam sada. Ipak, sve diplome mogu da padnu u vodu spram činjenice da je počeo da zarađuje već sa 16 godina.- Prvo sam pomagao u poslastičarnici blizu kuće. U 16-toj godini sam počeo da radim tri dana nedeljno, prao sam posuđe.
Uz osmeh kaže da je to možda bio njegov prvi susret sa pružanjem usluga. Njegova karijera u "hospitality" menadžmentu počela je u lancu restorana "Hard Rock Cafe", gde je radio otprilike 10 godina.
- Moja prva pozicija bila je supervizor restorana. Na kraju sam tu firmu napustio kao generalni menadžer – priseća se naš sagovornik.
Posle toga, Parviz se pridružio "Hyatt"-u.
Iskustva na svim meridijanima
Prvo je radio u "Hyatt"-u u Bakuu. U azerbejdžansku prestonicu stigao je 1994. godine i ponovo se našao u novoj sredini. I to tek nešto malo posle raspada Sovjetskog saveza. Iako su u nekim pogledima zaostajali za evropskim hotelima, ipak je bilo uzbudljivo jer je to bio i prvi hotel koji je "Hyatt" otvorio na toj strani sveta.
Posle Španije i Omana, gde je proveo oko dve i po godine, put je Parviza poveo u "Hyatt" u Australiji. Nakon toga se ponovo na tri godine vratio u Azerbejdžan, a isti period proveo je i u Kirgistanu u centralnoj Aziji.
Na pitanje gde je bilo najbolje kaže da još uvek pamti Maskat (Oman) kao mesto gde se osećao jako komotno.
- Hotel je bio prelep, ima dodir srednjoistočnjačkog duha i topline, pomešan sa duhom koji imaju Emrati i Dubai. Istočna kultura, ali bez svetlećih reklama i glamura – priseća se prvi čovek beogradskog "Hyatt"-a.
Ipak, možda je Oman njegov izbor i zbog toga što je tamo upoznao svoju sadašnju suprugu sa kojom ima jednogodišnjeg sina.
Srbija je sada moj dom
U aprilu je bilo tačno godinu dana kako je došao u Beograd.
- U hotelijerstvu postoji izreka da kada negde dođete i otvorite svoj kofer, već ste u svom domu.
Kaže da se u našoj prestonici oseća veoma komforno... U Britaniju putuje dva-tri puta godišnje, jer mu tamo žive roditelji i sestre, sa kojima je blizak. Međutim, ne razmišlja o tome da se vrati.
- Srbija je sada moj dom.
Strpljen spašen
Iz ličnog iskustva, smatra da je strpljenje ključna stvar.
- Šta god da radiš u žvotu, pogotovu kod mladih osoba, najvažnije je da čekaš da se stvari dogode. Međutim, danas je kultura mladih takva da žele sve i žele to odmah. Za mene je bilo važno da čekam, meni je od pozicije supervizora do generalnog menadžera trebalo skoro 10 godina.
- Ako imate odgovarajući stav, ako imate odgovarajući nivo strpljenja, sve je moguće - dodaje naš sagovornik.
Takav stav pokušava da neguje i u "Hyatt"- u. Kaže da kod saradnika podržava i inicijativu, ljudsku brigu i humanost između zaposlenih, kao i u odnosu između zaposlenih i gostiju. Izuzetno je zadovoljan onim što je zatekao u našem "Hyatt"- u.
- Radio sam u 7-8 zemalja, i mogu da izdvojim dve zemlje: Kirgistan i Srbiju. To su dve zemlje gde sam naišao na izuzetno visok nivo posvećenosti i profesionalizma. Taj nivo je veći nego, na primer u Australiji ili Omanu.
Pravi razlog tome je određeni nivo obrazovanja koji su zaposleni imali. Primer za to je, kako kaže, to što u beogradskom hotelu svi govore engleski.
- U Australiji, na primer, većina ljudi ne govori drugi strani jezik. Ovde, osim srpskog minimum govore još i engleski, a puno je njih koji govore i treći i četvrti jezik.
Na pitanje da li mu je dosadilo da menja države, da nema svoj dom, već da mu je kuća tamo gde mu je kofer, uz širok i iskren osmeh kaže:
- Ne, srećom imam više kofera...
Onda se uozbiljio i dodao da svako u određenom momentu mora da se skrasi i osnuje dom.
- Moja supruga i ja volimo da putujemo i mislim da i dalje imamo energije za to. Ovde smo tek godinu dana, nadamo se da ćemo ostati još 3-4 godine, a ako prilike dozvole mogli bismo da ostanemo ovde da živimo.
Kuvanje, skijanje i porodica
Svo slobodno vreme Hom Parviz pokušava da provede sa porodicom. Osim Beograda, u Srbiji je posetio samo još Palić i Novi Sad. S obzirom na to da je zaljubljenik u skijanje, žao mu je što ove godine nije stigao, ali već sledeće planira da isproba staze Kopaonika.
Umesto da se zarobi u tržnim centrima, mnogo više voli da šeta ulicama. Kaže da se još oseća mlado, pa uživa i u noćnom životu Beograda, i to podjednako u kafićima, barovima, klubovima ili kafanama. Važno je samo da je društvo dobro.
Osim što rukovodi najelitnijim hotelom u našoj zemlji, Hom Parviz rukovodi i svojom kuhinjom.
- Verovali ili ne, ja sam prilično dobar kuvar.
Kada je izbor jela u pitanju, kaže da kao kuvar mora da bude "otvoren". Zato kombinuje malo iransku, a malo kuhinju iz zemalja u kojima je živeo. Uživa u vinima. Smatra da su naša vina jako kvalitetna.
Ništa lepše nema nego da posle posla ode kući, otvori bocu srpskog vina i uživa sa porodicom – kaže Parviz.
Planovi
Uspeh hotela, najvažniji je cilj Parviza. Kaže da su svi kratkoročni planovi hotela "Hyatt Regency Beograd", čak i u vreme krize, ispunjeni. I u narednom periodu zadovoljstvo gostiju biće primarno. A da bi to imali, kako kaže Parviz, morate imati dobre ljude među zaposlenima, davati im šansu, pružiti im mogućnost da napreduju...
Na činjenicu da je u Beogradu do 2015. godine najavljeno otvaranje nekoliko hotela sa 4 ili 5 zvezdica, gleda iz dva ugla. Dobro je jer su novi hoteli šansa za zapošljavanje mladih. Međutim problem je da li će biti dovoljno gostiju i turista za sve.
- Problem je što imamo "samo jedno parče torte" – kaže prvi čovek hotela "Hyatt"- a uz nadu da su vlasnici ili investitori tih hotela učinili dobre proračune, jer je, kako dodaje, u narednih godinu-dve rizično da se krene sa ulaganjima.
Jelena Đelić