Zoran Bekrić, generalni direktor "Rubina" - Prava cena za pravi kvalitet

(Zoran Bekrić)

"Rubin" iz Kruševca, osnovan 1955. godine, privatizovan je i kupljen od strane "Inveja" 2005. godine. Od tada, u "Rubin" je uloženo oko 11 mil EUR. Između ostalog, investirano je u površine pod vinogradima, u proizvodnju i u kvalitet proizvoda. Iz "Rubina" ističu da su ove godine postali najveći proizvođač grožđa sa površinom vlastitih zasada na oko 1.100 ha vinograda, koji godišnje proizvede i proda oko 4.000.000 litara vinjaka, oko 11.000.000 litara vina i oko 3.000.000 drugih alkoholnih pića. O "Rubinu" nekada i sada, novim proizvodima, borbi da "Rubin" bude prepoznat i kao proizvođač visokokvalitetnih vina, izvozu u kinu i drugim temama za "Progressive" govori Zoran Bekrić, generalni direktor ove kompanije.

Šta je "Rubinu" donela privatizacija, da li se kompanija promenila i na koji način?

- Do odluke da se "Rubin" kupi došlo se istraživanjem tržišnog potencijala naših brendova, kao i uverenjem da će "Invej" svojim tržišno orijentisanim merama uspeti da unapredi potencijal koji su "Rubinovi# proizvodi imali na tržištu. Politika jačanja pozicije "Rubina" je započeta racionalizacijom radne snage, uz značajno povećanje efikasnosti i produktivnosti investiranjem u savremenu opremu. Proizvodni program je analiziran sa aspekta tržišne pozicioniranosti i profi tabilnosti i uvedeni su novi kriterijumi u okviru kojih su profitabilnost proizvoda i tržišni potencijal osnovna merila opstanka u proizvodnom programu. Za razvoj "Rubina" bile su presudne investicije novog vlasnika u iznosu od oko 11 mil EUR. U proteklih pet godina kupljeno je oko 80ha vinograda, zakupljeno je oko 1.200ha zemlje namenjene sadnji novih zasada, pri čemu je već posađeno 600ha vinograda namenjenih proizvodnji premium vina sa zaštićenim geografskim poreklom, a u 2012. je realizovana sadnja 120ha novih zasada i priprema zemljišta za još 150ha koji će se saditi ove godine. Da je odluka da se postane vlasnik 1.189ha zasađenih vinograda na 19 lokacija širom centralne i južne srbije bila ispravna dokazuje činjenica da je "Rubin" danas u Srbiji lider u segmentu proizvodnje grožđa za kvalitetna vina sa zaštićenim geografskim poreklom, i da se u registru vina sa oznakom kontrolisanog porekla i garantovanog kvaliteta nalazi 5 "Rubinovih" vina od ukupno 9, koliko ih ima u Srbiji.

Takođe, realizovane su investicije u montažu nove opreme namenjene primarnoj preradi grožđa, sanacija i rekonstrukcija vinarskog podruma u Kruševcu, kao i montiranje nove linije za hladno punjenje vina, kapaciteta 10.000l na sat. Sve ove uspehe je oko 290 zaposlenih u rubinu ostvarilo i zahvaljujući uvođenju i održavanju nivoa standarda kvaliteta u organizaciji i poslovanju, koji podrazumevaju pomno praćenje dešavanja na tržištu ne samo gotovih proizvoda, već i na tržištima sirovina, pratećih materijala i finansija. Uočene promene su rezultirale donošenjem pravovremenih mera koje će zaštititi interese firme, ali i potrošača "Rubinovih" proizvoda. Posledica takvog rada je da se u kontinuitetu ostvaruje vrhunski nivo kvaliteta proizvoda, bez obzira na krizu u kojoj živimo, a to će, kao i do sada, značajno doprineti da i iz ovog kriznog vremena rubin izađe još jači i još ubedljivije tržišno pozicioniran.

Kako ocenjujete situaciju na srpskom tržištu robe široke potrošnje danas, posebno položaj domaćih proizvođača pića?

- Domaći proizvođači vina i žestokih pića su iz jedne poprilično autarhične i zatvorene privrede, kakvu smo imali ranije, preko noći dospeli na tržište na kome im konkurenciju čine najveći svetski proizvođači. Naglo otvaranje tržista za uvoz konkurentskih proizvoda iz čitavog sveta, bez zaštite domaće proizvodnje, dovelo je do nestanka najvećeg broja renomiranih proizvođača iz perioda 90-tih. Sa druge strane, u ovoj oblasti i dalje nisu rešeni problemi sa nelegalnom trgovinom, uz izbegavanje plaćanja pdv-a i akcize, i falsifikovanjem proizvoda najvećih domaćih brendova. Ovakvi uslovi na tržištu onemogućavaju proizvođačima koji rade po zakonu da ostvare ekonomske cene i profit koji bi im omogućio ulaganje u sirovinsku bazu i obezbedio uvoznu nezavisnost.

Šta smatrate najvećim uspesima "Rubina" u poslednjih nekoliko godina?

- Najveći uspeh "Rubina" u poslednjih desetak godina je, po mom mišljenju, neuobičajeno uspešna tranzicija iz jedne od najuspešnijih društvenih firmi u post socijalističkom sistemu rada u najuspešniju vinariju Srbije u sasvim drugačijem okruženju, u kome su konkurencija i poslovanje postavljeni na tržišnim principima. Prvo smo morali da se izborimo sa svojim nedostacima i da se uskladimo sa novim vremenom. Trebalo je, u što kraćem roku, nedostatak sopstvenih vinograda nadoknaditi investiranjem u nove zasade, unaprediti postojeću tehnologiju i to kako u primarnoj preradi grožđa, tako i u delu nege i čuvanja vina i, konačno, u delu punjenja i pakovanja. Iziskivalo je velike napore sve to postići iz sopstvenih sredstava. Mi nudimo već postojeće brendove i za njih tražimo zemlju kako bi pustili koren u Srbiji. To u ovom vremenu, nažalost, nije dovoljno u našoj zemlji. Daje se novac za podizanje vinograda sa neizvesnom budućnošću, a mi koji želimo da, recimo, "vinjak" postane proizvod iz Srbije, tako što bi sirovina poticala iz srbije, ne možemo da dobijemo sredstva za podizanje barem jednog vinograda godišnje. jedan od najvećih uspeha "Rubina" je stabilna tržišna prisutnost njegovih proizvoda i njihova pozicija u kategorijama kojima pripadaju. Imati best seller proizvod danas je teško većini domaćih firmi, a mi takvih proizvoda imamo nekoliko. Tržišna best seller pozicija naših vina rose, "Graševina", "Vranac", "Medveđa krv", kao i pozicija vina "Terra Lazarica" veliki je uspeh, s obzirom na ogromnu regionalnu i svetsku konkurenciju.

U šta se najviše ulagalo u 2012?

- U 2012. investirano je u sadnju 120ha novih vinograda u jasenju kod Aleksinca, u Bojniku i u Dedini kod Kruševca, kao i u pripremu zemljišta za još 150ha koji će se saditi u 2013. godini. da biste shvatili obim ovih ulaganja, navešću podatak da je neophodno investiranje oko 15.000 EUR po hektaru u prvih pet godina, tj. do momenta kada će početi da daje rod i da se otplaćuje. Međutim, rezultat ovakve politike investiranja u sirovine je da je danas u srbiji "Rubin" lider u segmentu proizvodnje grožđa za kvalitetna vina sa zaštićenim geografskim poreklom. prošle godine smo imali ulaganja u opremu i u podrum za odležavanje penušavog vina koje se spremamo da lansiramo na tržište pod brendom "Vronsky". Takođe, investirano je u tržište kako bi se pomoglo probijanje rubionovih novih proizvoda - "Rosea" i "Belog špricera", gde smo protekle godine imali bilbord kampanju, promocije na mestima prodaje i druge aktivnosti. ovde moram istaći da su naši proizvodi ograničeni kada je reč o reklamiranju, tako da vodka "Atlantic" i bitter "Gorka tajna" koji imaju veliki tržišni potencijal nisu mogli biti adekvatno promovisani.

Kakve finansijske rezultate je "Rubin" zabeležio u 2012. godini i da li ste zadovoljni postignutim?

- U 2012. smo u svim segmentima zabeležili rast u odnosu na prethodnu godinu. imali smo nešto brži rast poslovnih prihoda od poslovnih rashoda. ostvareni neto prihodi od prodaje u 2012. su nominalno veći od onih ostvarenih prethodne godine, i to za 8%. konstantni rast poslovne dobiti koji je prisutan iz godine u godinu, upućuje na dobru perspektivu rubina.

Da li vas je kriza naterala na neke kompromise i kakve? Da li je bilo rezanja troškova i u kojim segmentima? Na koji način se trudite da održite likvidnost?

- Finansijski izveštaji o poslovanju za 2012. su rezultat racionalnog ponašanja i kontrole troškova u svim segmentima poslovanja. Mesečne analize troškova su pokazatelj na osnovu koga se kontroliše i utiče na smanjenje troškova. krajem godine se izradom biznis plana za narednu godinu planiraju troškovi i sačinjavaju budžeti po organizacionim delovima i funkcionalnim odgovornostima.

Što se tiče održavanja likvidnosti, ona je trenutno problem svima, pa i nama u "Rubinu". u vremenu kada krajnji potrošač kupuje robu na odloženo plaćanje, naši kupci takođe od nas zahtevaju duže rokove plaćanja. U svom poslovanju i u planiranju priliva i odliva, pokušavamo da sa svojim dobavljačima ugovorimo rokove plaćanja koje možemo ispoštovati. Ukoliko neko u ovom lancu zakaže, onda dolazi do problema za sve učesnike. Nadamo se da će novi zakon o ograničenim valutama dovesti do uređenja plaćanja i do poboljšanja likvidnosti svih privrednih subjekata.

Kakva je pozicija "Rubina" u odnosu na ostale proizvođače na srpskom tržištu, koliko je tržišno učešće rubinovih brendova u kategorijama pića koje proizvodi?

- Danas je "Rubin" lider na srpskom tržištu vina. ova se tvrdnja bazira na činjenici da rubinova vina imaju značajno učešće u segmentu stonih vina koji čini oko 70% ukupnog tržišta vina. Tu je najbolje prodavani "Rose", sa oko 3,5 miliona prodatih litara u 2012, potom u segmentu belih vina "Graševina", sa oko 2 miliona prodatih litara, u segmentu crvenih suvih vina "Vranac" sa oko 2 miliona prodatih litara, i u segmentu crvenih poluslatkih vina "Medveđa krv", sa oko 1,5 miliona litara. u svakom od ovih segmenata, "Rubin" ima i još po nekoliko vina koja se uspešno nose sa konkurencijom i od kojih treba očekivati rast, kao što su: "Smederevka", "Car Lazar", "Carica Milica", "Don rossi" crveno i belo vino. U kategoriji vina sa zaštićenim geografskim poreklom, "Chardonnay" i "Cabernet sauvignon" su ubedljivo najprodavaniji. Prodaja premium vina sa zaštićenim geografskim poreklom - "Terra Lazarica" iz godine u godinu raste. Međutim, taj rast nije onakav kakav nova vina zaslužuju, jer se u premium segmentu na domaćem tržištu susrećemo sa predrasudom o nama kao velikom proizvođaču koji ne misli na kvalitet, već samo i isključivo na kvantitet. Međutim, i to se menja, i to pre svega zahvaljujući uspehu ovih vina u izvozu. Ova kategorija vina se već izvozi u kinu, na tajvan, a povećava se i interesovanje u EU.

O njihovom kvalitetu najbolje govore medalje koje osvajaju na takmičenjima, i to kako u Japanu, tako i u Španiji, Austriji, Portugaliji i Nemačkoj. Zlatne i srebrne medalje koje "Terra Lazarica chardonnay", "Terra Lazarica cabernet sauvignon" i "Terra Lazarica merlot" dobijaju, polako ali sigurno doprinose i porastu prodaje ovih vina na domaćem tržištu. Na tržištu jakih alkoholnih pića, vs "Rubin vinjak" je neprikosnoveni lider sa oko četiri miliona prodatih litara u 2012. godini. Potom je tu i "Atlantic vodka", sa oko milion prodatih litara i biter "Gorka tajna" sa oko 400.000 prodatih litara. Portfolio naših jakih alkoholnih pića čine još i "Rock 98" domaći brendi, absint "Zeleni duh" i likeri "Posle kiše". Absint i likeri su realtivno mladi proizvodi na tržištu, ali od njih očekujemo da brzo postanu lideri u svojim tržišnim segmentima. Ulaganjem u marketing ovih proizvoda, već smo uspeli da ih uvedemo u koktel karte kao sastojke glavnih koktela. sve u svemu, može se reći da u srbiji, u proteklih nekoliko godina, tržište vina raste, kao i tržišni udeo rubinovih vina, koji je trenutno oko 30%, što ih čini najprodavanijim. tržište alkoholnih pića se, nasuprot tome, smanjuje, ali je pozicija vs rubin vinjaka kao što smo rekli liderska, a kroz marketinške kampanje, koliko je moguće, jer je za ovaj segment tržišta zabranjeno oglašavanje, činimo maksimalne napore da "Atlantic vodka" i "Gorka tajna" biter povećaju svoj udeo na tržištu.

Da li je značajno smanjena kupovna moć donela pad prodaje nekih vaših brendova i kojih?

- Manjenje kupovne moći se osetilo na samom početku krize, tokom 2009. i bilo je značajno, jer smo prethodne godine počeli da beležimo skokovit rast prodaje u svakoj od kategorija. potom se iz godine u godinu rast prodaje povećavao, tako da smo već 2011. dostigli prodaju prvobitno planiranu za 2009, a u 2012. smo nastavili sa rastom. Zanimljivo je da se kriza najpre oseti u najprodavanijim kategorijama proizvoda, odnosno stonim vinima. najsiromašniji deo tržišta lako se u kriznim vremenima odlučuje za neprovereni kvalitet i nepouzdane proizvođače sa niskim cenama. kako vreme prolazi, taj deo tržišta se vraća proverenim vrednostima, makar i sa, za izvesno vreme, smanjenim obimom potrošnje, najverovatnije nakon razočaranja nestandardnim jeftinim proizvodima. Tada postanete svesni da prava cena za pravi kvalitet ipak predstavlja najpošteniji pristup i tržištu i potrošačima.

Šta činite kako bi vaši proizvodi bili privlačni i ’kriznom’ potrošaču?

- Najbolji odgovor na krizne situacije je imperativ održavanja kvaliteta proizvoda, stabilnost u politici cena i na kraju dogovor sa distributerima o zajedničkom nastupu. To je, s obzirom da se u našoj zemlji svako malo pojavi nekakva krizna situacija na tržištu, iz iskustva najbolji model opstanka, ali i model daljeg rasta i razvoja. Morate od svojih kupaca i dobavljača stvarati partnere i zajedničkim snagama doći do depresijacije efekata krize. Odlika velikih i jakih je da se uvek trude da im kriza bude ne samo prepreka, već i motiv za dalji razvoj, kako odnosa sa kupcima, tako i sa potrošačima. treba naći snage i ponuditi nešto novo - ili u pakovanju već poznatog proizvoda ili kroz potpuno novi proizvod, ali nikad ne dozvoliti da sve ostane na istom.

Koji je najprodavaniji od svih "Rubinovih" brendova?

- Ubedljivo najprodavaniji brend "Rubina" u delu žestokih pića još uvek je "Vinjak VS" , sa više od 7,5 miliona komada različitih pakovanja. Period krize učinio je svoje, tako da realizacija mini pakovanja iz godine u godinu progresivno raste i dokazuje da je kupovna moć stanovništva sve manja i manja. u delu vina, "rubin" je najprepoznatljiviji po "Roseu", čija je prodaja u prošloj godini dostigla rekordnih 3,5 miliona litara. Takođe, treba istaći da je naša "Atlantic vodka" najprodavanija na domaćem tržištu.

Da li ste u potpunosti zadovoljni saradnjom sa trgovcima ili smatrate da bi ona mogla da se poboljša?

- U uslovima krize i pada kupovne moći uspeli smo da održimo volumene prodaje i ostvarimo rast i pored drastičnog pada prodaje naše kategorije proizvoda. Uzimanje dela tržišta konkurenciji i rast su ostvareni zahvaljujući dobrim odnosima sa kupcima svih kanala prodaje. Stalnim akcijama i dobrom komunikacijom sa kupcima, ulaganjem u tržište i pravovremenim reakcijama na poteze konkurencije, uspeli smo da povećamo prodaju našeg asortimana. takođe smo uspeli da obezbedimo dobre pozicije i u Horeca sektoru, u kome ima još dosta potencijala za poboljšanje saradnje.

Na koje nove "Rubinove" proizvode ste najponosniji?

- Razvoj proizvoda, posebno novih, bazira se na pažljivom ispitivanju tržišta i to naročito onih starosnih grupa koje predstavljaju ciljnu grupu kojoj se proizvodom obraćate. pomaže i dugogodišnje prisustvo na tržištu, ali i iskustvo sticano tokom decenija opstajanja brenda. u našoj oblasti rada retki su uspesi preko noći, a posebno sada, kada ne postoji zakonska mogućnost makar ograničenog oglašavanja. Tim pre je istraživanje na licu mesta značajnije i tim pre je interpretiranje rezultata značajno. sa druge strane, nove informacione tehnologije i društvene mreže ubrzavaju spoznaju postojanja drugojačijeg ili neuobičajenog proizvoda na tržištu. Poštovanje navedenih principa je u poslednjih 8 godina dovelo do toga da naši proizvodi brzo dospeju do visoke tržišne pozicioniranosti, bilo da se radi o vinu medveđa krv ili o novijem pokušaju sa "Roseom" i "Belim špricerom". To su dva proizvoda na koje je tržište sjajno reagovalo i u samo godinu dana na tržištu ‘tiraž’ ovih proizvoda je dostigao milionsku cifru. Još bitnije je da su to tek prvi koraci i da se od ovih proizvoda koji su naše prave zvezde u usponu tek očekuje da, kada ovo krizno vreme prođe, ostvare svoj puni potencijal. Kada je reč o špriceru, predstoji nam dalji rad, jer pojavom i uspehom na domaćem tržištu smo zadovoljni, ali to više nije dovoljno. smatramo da je potencijal veći i pokušaćemo da se sa ovim proizvodom sa lokalnog, preko regionalnog, probijemo i na globalno tržište.

Godinama se ’šuška’ o novoj ambalaži "vinjaka" i uvođenju podbrendova. da li ima neke istine u ovim glasinama i ako ima dokle se sa tim stiglo?

- Da. Zaista već godinama razgovaramo o potrebi da se naš najprodavaniji proizvod redizajnira. Međutim, danas je veoma teško slušati želje potrošača i pravilno ih razumeti, bar kada je u pitanju redizajn najpoznatijeg srpskog brenda u oblasti alkoholnih pića. Tranziciona vremena na različite načine utiču na jedne i na druge. Jedni su tradicionalno gubitnici tranzicije, drugi mogu, ali i ne moraju biti pobednici. Veliki broj različitih arhetipova je prisutan i u jednoj i u drugoj ciljnoj grupi, i oni su često suprotstavljeni. Sve su to razlozi zbog kojih se dugo radi na ovom projektu. Mi poštujemo i cenimo stare potrošače, jer smo zbog njih i sa njima postali to što jesmo, ali na scenu stupaju i novi, mladi potrošači i mi tražimo način da ispunimo njihove zahteve, ali tako da kada se primene na našem proizvodu to bude novi kvalitet koji će i jedni i drugi voleti i kupovati.

U koje sve zemlje rubin izvozi? Koja tržišta su donela najveći profi t u 2012?

- Izvozi se u bivše jugoslovenske republike, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Makedoniju. U EZ se izvozi pre svega u zemlje u kojima je veće prisustvo srpske emigracije, kao što su Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Austrija, a sporadičan izvoz se ostvaruje i u Mađarsku, Češku i u Bugarsku. Što se izvoza u Rusiju tiče, upravo je istekao jedan ugovor i potpisan je novi koji obezbeđuje izvoz stalnih količina celog rubinovog asortimana vina. Prošle godine započet je izvoz u Kinu, na Tajvan, u Tursku, Irak, Nigeriju. Već dugi niz godina
izvozimo u sad i to sa partnerima koji su naši dugogodišnji kupci, a sve češće dobijamo i pojedinačne upite preko društvenih mreža o mogućnosti kupovine naših vina širom SAD, Kanade i Australije.

Zarađuje se izvozom na svako od ovih tržišta, ali potencijal kineskog kupca se u ovom momentu najviše ističe, tim pre što je kod tog kupca prevashodna stvar o kojoj se razgovara kvalitet. Naravno, razgovara se i o ceni, ali proizvoda iz najviših kategorija koji su po pravilu i skuplji.

Kako je došlo do izvoza na Tajvan i u Kinu? Koliko je vremena bilo potrebno i šta ste sve morali da uradite kako bi se to ostvarilo?

- Prvi kontakti su ostvareni tokom boravka grupe komercijalista inveja na sajmovima duvana u nekoliko gradova Azije. Potom je kroz razmenu najpre poruka i informacija, a potom i uzoraka, došlo do javljanja interesovanja za naše proizvode. nakon obilaska vinarije u kruševcu, kineski partneri su bili iznenađeni sadržajem našeg portfolia i mogućnosću izbora u našem vinskom programu. Delegacije različitog nivoa važnosti su dolazile i proveravale kvalitet vina i, konačno, prošle godine su izrazile želju da kupe najpre jedan kontejner raznih vina izuzetno visokog kvaliteta iz robne grupe terra lazarica, ali i celu berbu specijalnog vina kasna berba "Sauvignon blanc", koju mi u godinama kada za to postoje uslovi proizvodimo u ograničenoj seriji do nekoliko hiljada boca. Vrednost ove isporuke bila je veća od 80.000 EUR. iako su partneri u startu tražili prevashodno jeftinija vina, nakon obilaska vinarije, svega 30% vina je otišlo iz ove cenovne kategorije. Vrlo brzo su se ponovo javili i ponudili potpisivanje petogodišnjeg ugovora. Procedure za izvoz u Kinu su poznate, a jedino što smo mi morali da uradimo je da verujemo u sebe i da budemo strpljivi tokom nekoliko meseci ‘kontrole’ od strane donosilaca odluka iz kineske kompanije.

Kakva su očekivanja od ovog tržišta?

- Smatram da je ovo tek početak saradnje sa ovim partnerima i ogromnim tržištem koje poseduje klijentelu za koju cene nisu najbitnije, već kvalitet proizvoda u boci. naša šansa je baš u premium proizvodima za platežno sposobne kupce i srednji i bogati sloj stanovništva. Kapaciteti ovog tržišta su ogromni i preveliki za nas u delu potreba za jeftinim vinima. Međutim, kada je reč o geografski zaštićenim vrhunskim vinima, otvaraju nam se mogućnosti plasmana svih proizvedenih količina od godine do godine berbe, po ekonomski isplativim cenama i sa dobrim profi tom. planovi za ovo i uopšte azijska tržišta su nam ambiciozni i daju nam za pravo da se možemo takmičiti kvalitetom sa najrenomiranijim svetskim proizvođačima vina.

Koji bi bio vaš savet drugim proizvođačima koji žele da izvoze na kinesko ili rusko tržište?

- Navedena dva tržišta imaju ogromne kapacitete s obzirom na broj stanovnika i rast potražnje za vinima. Naše je mišljenje da se treba fokusirati na ponudu premium proizvoda za određenog kupca, regijuili grad.

Da li pomaže učešće na sajmovima?

- Učešće na sajmovima koristi ako se dobro pripremi i dogovore sastanci sa potencijalnim partnerima. Pre samog nastupa treba izvršiti sve pripreme i predugovorne radnje. Sam nastup na sajmu treba krunisati dobrom promocijom i medijskom propraćenošću.

Koje od nagrada koje su rubinovi proizvodi osvajali u poslednje vreme su najznačajnije za kompaniju?

- U poslednjih nekoliko godina rubin je osvojio više nagrada na međunarodnim takmičenjima od kojih bi pomenuo: 2011 aWc vienna - international Wine challenge, gde je "Terra Lazarica chardonnay 2009" osvojio zlatnu medalju, "Terra Lazarica cabernet sauvignon 2008" - takođe zlatnu, a "Terra Lazarica merlot 2009" - srebrnu medalju; 2012 aWc vienna - international Wine challenge, gde su "Terra Lazarica sauvignon blanc barrique 2009", "Terra Lazarica chardonnay barrique 2008", "Terra Lazarica marlot barrique 2008" i "Terra Lazarica cabernet sauvignon barrique 2007" osvojili srebrne medalje; kao i 2013 catavinum World Wine&spirits competition Spain, gde su "Terra Lazarica chardonnay barrique 2008", "Terra Lazarica marlot barrique 2008" i "Terra Lazarica cabernet sauvignon barrique" osvojili srebrne medalje.

Kakvi su planovi 2Rubina" do kraja ove godine i u narednom periodu? Kakva su očekivanja što se tiče situacije na tržištu?

- Namera nam je da se naši proizvodi približe novoj generaciji potrošača. Želimo da ih upoznamo sa načinima proizvodnje, čuvanja i negovanja prirodnih žestokih pića proizvedenih od grožđa koja odležavaju u najvećem podrumu sa hrastovim buradima u ovom delu Evrope, po francuskoj tehnologiji. U toku je priprema za lansiranje u prodaju prvog "Rubinovog" penušavog vina. U berbi 2010. godine počeli smo sa proizvodnjom penušavih vina po tradicionalnoj champenoise metodi po kojoj se sekundarna fermentacija odvija u boci. Posle tri godine negovanja pojaviće se dva tipa penušavog belog vina od sorte "chardonnay" i "rose" od pinot noira. U pregovorima smo sa kupcima iz nemačke koji su veoma zainteresovani za plasman "Špricera". Takođe, u toku je postupak redizajna ostalih pića iz asortimana.

(Napomena: tekst je u preuzet iz magazina "Progressive", marta 2013)