Nina Janković, glumica - Montevideo, bog je video!

(Foto: mozzart sport)

Šapčanka prodorno plavih očiju i manekenske figure, s nekoliko prvoklasnih glumačkih minijatura dala je poseban pečat filmskom ostvarenju koje odiše duhom nekih davno prohujalih vremena u kome su se "mali ljudi" radovali nekim velikim stvarima

Legenda srpskog glumišta Dragan Bjelogrlić, koji se prvi put u karijeri našao u ulozi režisera, bacio joj je rukavicu u lice verujući da je baš ona dorasla ulozi fatalne zavodnice Valerije u filmskom hitu "Montevideo, bog te video". U to vreme, studentkinja treće godine FDU, Nina Janković posle kratkog kolebanja rekla je sebi "ja to mogu", prihvatila izazov i pred kamerama popularnog Bjele zablistala u punom sjaju.

S trenutno najpopularnijom i po mišljenju mnogih, najlepšom srpskom glumicom, družili smo se u Iki suši baru koji se nalazi u prizemlju novog TC Merkator. U uvodnom delu intervjua Nina nam je ispričala kako je kao devojčica ispoljavala talenat za više sportova...

– Kao klinka sam se bavila atletikom i nešto malo odbojkom i to ponajviše zahvaljujući nastavniku fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi. Skakala sam udalj i na jednom školskom takmičenju na nivou grada, osvojila sam prvo mesto – kaže Nina Janković.

Sećaš li se koliko si daleko letela tog dana?

– Ako me pamćenje ne vara, pobedila sam sa rezultatom 4,20 m. Pored toga, bila sam i članica štafete četiri puta 100 metara. E nešto kasnije sam prešla na odbojku koju sam ubrzo zamenila košarkom. Sticajem okolnosti, nigde se nisam previše zadržavala, osim na folkloru koji je došao na kraju tog mog sportskog niza.

Dakle, znaš da opleteš kolce?

– Znam, kako da ne!

Za koga se navijalo u kući Jankovića?

– Tata Raduško i ja smo partizanovci, dok su mama Slavica i brat Filip zvezdaši. Kao što se može pretpostaviti, kod nas u kući je uvek bilo bučno kad su na repertoaru bili mečevi između Partizana i Crvene zvezde. Kao srednjoškolka sam, zajedno sa drugaricama, često išla na utakmice Metaloplastike, jer je dosta naših drugova treniralo rukomet. Najbolje se pokazao moj komšija Pavle koji trenutno živi i igra u Libanu.

Da li si po dolasku u Beograd nastavila praksu odlaska na utakmice?

– Prvi put sam bila na stadionu u Humskoj kad je Partizan pre nekoliko godina igrao s Fenerbahčeom. Vodili smo i na kraju izgubili, tako da mi taj duel nije ostao u najprijatnoj uspomeni. U svakom slučaju, volim da navijam, mada nisam neki strastveni navijač tako da me mnogo lakše ponesu emocije kad gledam neki dobar film ili seriju.

(Foto: mozzart sport)

Pored fudbala, ispratiš li i neki drugi sport?

– Moj verenik je nekadašnji košarkaš i uz njega često gledam basket na televiziji, mnogo više nego fudbal.

Šta je s tenisom? Uživaš li u diktaturi Novaka Đokovića?

– Volim kad neko pobeđuje i zato mnogo volim da gledam Noleta i veliki sam njegov fan. Oduševljava me način na koji se on šali i zabavlja na terenu i imitira kolege. To radi perfektno. Zaista je zanimljiv lik. Takođe, volim i Jelenu Janković, pošto se prezivamo isto, a-ha-ha.

Hajde malo da pričamo o tvojoj životnoj bazi. Kada si odlučila da postaneš glumica?

– Oduvek sam gajila najveću ljubav prema glumi, bez obzira šta sam određenog trenutka radila "sa strane". Moj tata je držao dramsku sekciju u šabačkom Domu kulture i pored njega sam tako zavolela glumu. Prvi put sam pokušala da upišem Akademiju posle trećeg razreda srednje škole i ušla u uži krug kandidata, međutim, nisam bila primljena. To me nije obeshrabrilo, znala sam da sam još nezrela, falila mi je ta četvrta godina i ponovo sam se pojavila na prijemnom sledećeg leta. Moram da priznam da sam još uvek pomalo nezrela i ponašam se kao klinka, pošto svi mi želimo da ostanemo što duže mladi.

S kim si u klasi grabila ka diplomi?

– Mislim da je to posle dosta vremena bila najbolja klasa na FDU kod profesora Dragana Petrovića Peleta. Da krenem od Miloša Bikovića, jer je on trenutno najveća zvezda, nešto kao Novak u tenisu. Još su tu bili Tamara Dragičević, Ivan Mihailović, Jelisaveta Orašanin, Miodrag Radonjić, Stojan Đorđević, Uroš Jakovljević, Mateja Popović, Miljana Gavrilović, Aleksandra Alač i moja malenkost.

Po čemu najviše pamtiš te studentske dane?

– Prve dve godine smo, što bi se reklo, provodili od jutra do sutra, na fakultetu. Iz tog razloga smo morali dobro da se slažemo kako bismo sve izdržali i odgovorili obavezama. Naravno, to nam nije bio nikakav problem, jer smo se od samog početka "ukapirali". U takvim okolnostima ništa nam nije bilo naporno, imali smo jedni druge i stvarno se divno zabavljali. Čak i posle fakulteta smo nastavili da se družimo i to tako što su moje kolege dolazile na žurke koje smo Miljana Gavrilović i Marija, naša treće cimerka koja je studirala japanski, organizovale u našem stanu na Banovom brdu. U stvari, više su to bile sedeljke na kojima smo pevali uz gitaru i zaista smo se divno družili. Išli smo i kod mojih u Šabac, na slavu.

Koja je tvoja porodična slava?

– Đurđic. Spavali bismo svi na dušecima koje bismo prostrli po dnevnoj sobi. Praktikovali smo, takođe, slična druženja na Divčibarama.

U kojem periodu studija si počela da brineš, ako si uopšte brinula, da li će po diplomiranju biti posla za tebe?

– Nisam morala da razmišljam o tome, jer sam već na trećoj godini dobila ulogu u "Montevideu".

Jesi li odmah sebe videla u ulozi vragolaste i dražesne Valerije i kako si Dragana Bjelogrlića ubedila u to na kastingu?

– Iskreno, mislim da je više on ubeđivao mene kako sam prava za tu ulogu. Jednostavno, video je to nešto u meni što mu je trebalo za taj lik, onako kako ga je bio zamislio. Dosta mi je pomogao tokom kastinga i stalno pred mene postavljao sve teže zadatke. Mnogo smo pričali o mojoj roli i mislim da ja nosim jednu dozu bezobrazluka koji je potreban za naš posao i podrazumeva se, za lik Valerije. Eto, to je kod Bjele presudilo.

Jesi li mogla da pretpostaviš da će ti ovaj film doneti baš toliku popularnost?

– Ne znam, mi smo stvarno uživali, bilo je ludo društvo. Znatno mi je olakašalo što sam dosta scena imala s Bikovićem s kojim sam se uigrala tokom studija pošto nas je Pele često spajao. Iz tog razloga bilo mi je "laganica" da radim ono što se očekivalo od mene. I Tamara je s moje klase, a sa Daninom Jeftić sam se privatno družila, tako da se sve uklopilo na najbolji mogući način.

A od tebe se očekivalo i da se skineš. Da li si imala problem s tim režiserovim zahtevom?

– Jesam, naravno, imala sam problem, ali kad je došlo do tog trenutka, zaboravila sam na sve, opustila se i radila svoj posao.

(Foto: mozzart sport)

Nisi odgovorila precizno na prethodno pitanje u vezi sa slave koja te je preko noći "snašla"!

– Iskreno, na početku nismo mogli ni da razmišljamo kako će film proći kod publike, jer smo imali dosta obaveza i jurcali na sve strane. Tu slavu smo nekako, tek prošle godine počeli da osećamo. Lično, sve vreme sam nešto radila, tako da nisam ni imala vremena da sagledam tu svoju slavu i popularnost. U principu, ne volim da gledam na sebe tim očima, međutim, drago mi je kad vidim koliko je velika moj fan stranica.

Reč je o broju od...?

– Imam više od 15.000 fanova i zbog toga mi je srce puno. Stalno se trudim da odgovorim svim tim ljudima koji mi pišu. Volim da im odgovaram i putem Tvitera.

Okreni-obrni, ništa bez društvenih mreža?

– Pa, ništa, stvarno! Ipak, nije mi teško da se na taj način družim sa svojim fanovima, mada se dogodi da nemam svoj dan i tada samo pogledam šta ima novo. Generalno se trudim da svakog ispoštujem.

U danima euforije koju je među Srbima izazvao "Montevideo", da li si na javna mesta mogla da izlaziš kao nekada?

– Odmah sam posle snimanja promenila boju kose, vratila sam se u "prirodno" i zbog toga me je slabo ko prepoznavao. Tek posle narednih projekata, tačnije serija, počeli su više da primećuju. Sve u svemu, nisam u startu osetila tu euforiju, naročito iskazanu kroz prilaženje dečurlije. U principu, više su me prepoznavala deca, nego oni stariji. U međuvremenu sam se navikla i na te stvari, pa mi nije teško da ispišem autogram i slikam se sa onima koji to očekuju od mene. Na kraju krajeva, to je jedna od lepih strana bavljenja ovim poslom.

Šta misliš o nastavku serije "Na putu za Montevideo"?

– Žao mi je što nisam deo drugog dela priče, ali svakako uživam u njihovim forama i gledajući ih.

Imaš li stalan angažman?

– Zasad nemam, ali me ima u predstavi "Mizantrop", na velikoj sceni Narodnog pozorišta. Zapravo, imalo me, pošto se ne zna kad će pozorište posle nedavnog požara biti renovirano i početi s radom. Takođe, u šabačkom pozorištu igram u predstavi "Jovča" koju režira Jug Radivojević.

Nina, na koji način obično koristiš slobodno vreme?

– Čim Mateja i ja ugrabimo priliku, prošetamo do bioskopa, s vremena na vreme skoknemo do Šapca, a umemo i da sednemo u automobil i otputujemo negde preko. U Beč na primer.

Da li si vozač?

– Jesam i to loš vozač koji se ne snalazi najbolje u ovolikoj gužvi.

Imate li omiljene kafiće i restorane?

– Često preko dana dođem ovde u japanski "Iki suši bar", a uveče u "Sinemu". Takođe, često se kasno sastanemo sa kućnim prijateljima i onda igramo društvenu igru koja se zove "mafija". Što više nas ima, to je bolje i često se događa da osvanemo. Igra se na foru da totalno izgubiš živce, pogotovo kad ima dosta glumaca i tada je teško pogoditi ko laže da je mafijaš, lekar ili pandur. Tamaru Dragičević u startu izbacujemo, bez obzira na ulogu, jer je prevarant prve klase u toj igri, a-ha-ha.

Štrecaš li prilikom noćnih izlazaka od čuvenih paparaca i "žute štampe"?

– Ne, iz prostog razloga što se ponašam normalno i pristojno na svakom mestu.

Koliko vremena posvećuješ TV programu?

– Pratila sam "Prvi glas Srbije" i "Ja imam talenat". Obožavam emisije tog tipa. Navijala sam za Mirnu i moj kandidat je pobedio. Ima zaista mnogo talentovane dece u našoj zemlji, što mi je veoma drago.

ZA RAZLIKU OD NAS, SVI ULAŽU U KULTURU

Kako si doživela vest o požaru u Narodnom pozorištu?

– Iskreno, to sam saznala preko Tvitera, što je strašno, a odmah zatim sam čula i na vestima. Sedam dana pre toga, kolegama u pozorištu "Boško Buha", usred predstave se zapalila instalacija. Predstava je prekinuta i svašta je moglo da bude. Eto, takvi ružni događaji me užasavaju. Svi se nešto svađaju i uopšte ne misle na kulturu. Poslednja vest glasi da se za kulturu, preciznije, film i pozorište, više neće izdvajati novac, što je po meni velika sramota za Srbiju. Za razliku od nas, svi drugi brinu o kulturi. Iskreno se nadam da je reč o dezinformaciji.

DIVNO JE BITI S MANDOM U KADRU

Reci nam nešto o angažmanu u seriji "Budva na pjenu od mora"?

– Jednog dana me pozvao Mima Karadžić i pitao da li bih igrala kod njega i Milana. Rekla sam da i pre nego što je završio pitanje, na šta je uzviknuo "Mala, čuj me šta ti pričam!" Prvi deo serije je bio jako zabavan i gledan i baš sam želela da budem deo tog projekta. Igrala sam Mandinu ćerku, što mi je isto bilo divno.Prvi put sam radila s njim, pošto u "Jagodićima" nismo imali zajedničkih scena. Čovek se stvarno trudi i želi da pomogne i imam samo reči hvale na račun Milorada Mandića. I opet je druženje bilo sjajno, a ponovo sam se srela sa Daninom i nas dve smo baš uživale tokom ovog snimanja.

Piše: Milorad Plazinić

izvor :