Goran Tomić, rukovodilac Službe za poslove depozita građana u Eurobanci - Za opremanje štedite u dinarima, za kupovinu stana u evrima

(Goran Tomić)

Koliko je kriza u Srbiji prisutna, više nego očigledno nam pokazuje porast štednje građana. Svaki dinar (ili evro), koji je pretekao kod onih, koji su nekada razmišljali da ulažu u biznis ili nekretnine, očito završava na računima komercijalnih banaka.

Devizna štednja građana povećana je u ovoj godini čak za oko 400 mil EUR. i početkom novembra premašila je 8 mlrd EUR, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Kako NBS kaže, poverenje u bankarski sektor raste, "uprkos negativnoj izloženosti pojedinih banaka u medijima", i spekulacijama da Agrobanka nije jedna koja se suočava sa problemima.

Koliko su akcije banka u protekloj Nedelji štednje uticale na ovo povećanje, da li je bolje štederi u dinarima ili evrima, te da da li su komercijalne banke bile fer u formiranju visine kamata, u razgovoru za "eKapiju" govori Goran Tomić, rukovodilac Službe za poslove depozita građana u Eurobanci.

eKapija: Na osnovu ranijih iskustava, kakva su očekivanja u pogledu povećanja broja depozita tokom nedelje i meseca štednje?

- Upkos krizi, interesovanje građana za štednju raste iz godine u godinu. Kada se uzmu u obzir podaci za čitavu godinu, Eurobanka je prethodnih deset meseci zabeležila konstantan porast depozita, što nam pokazuje da smo se pozicionirali među bankama koje uživaju poverenje štediša. Međunarodni Dan štednje, 31. oktobar, koji se u našoj banci tradicionalno "pretvara" u Mesec štednje, dobra je prilika da se građani podsete na važnost planiranja sigurne finansijske budućnosti, što sa naše strane podržavamo promotivnim uslovima.

Ove godine, ponude banaka nešto su niže od prethodnih, što je pre svega uslovljeno činjenicom da nuđenje visokih kamata na depozite automatski diže cenu koštanja kredita. U situaciji recesionih očekivanja, to nije odgovorna strategija finansijskih institucija. Na žalost, jako visok procenat depozita dospeva upravo u mesecima oktobar-novembar, pa se lako dešava da "iskakanje" samo jedne banke sa neodrživo visokim kamatnim stopama dovodi do nerealnih očekivanja kod štediša.

eKapija: Kakvi su prvi rezultati Meseca štednje?

- Prema podacima kojima raspolažemo, naše dugogodišnje štediše i ove godine su nam poverile svoje uloge, a takođe smo zabeležili i određeni broj novih klijenata, privučenih našom aktuelnom reklamnom kampanjom u kojoj nudimo duplu kamatu u prvom mesecu oročenja. Preciznije podatke imaćemo tek kada se završi Mesec štednje. Veoma smo ponosni na činjenicu da su štediše lojalne Eurobanci, jer je proces pridobijanja njihovog poverenja bio dugotrajan.

eKapija: Klijentima ste ponudili duplu kamatu u prvom mesecu oročenja. Kakvi su efekti te akcije?

- Povodom Meseca štednje, Eurobanka nagrađuje klijente isplatom duple kamate u prvom mesecu oročenja, a ponuda važi za depozite u evrima i dinarima, uz opciju mesečnog pripisa kamate. Ovu priliku na vreme su iskoristili građani koji štednju prepoznaju kao način da još više uvećaju svoju imovinu i finansijsku sigurnost.

Pored promotivnog proizvoda "Od duplog glava ne boli", štedišama nudimo još mnogo vrsta štednih proizvoda, atraktivne kamatne stope i podršku Savetnika za štednju. Sve to čini donošenje odluke o vrsti štednje daleko jednostavnijim u Eurobanci.

Međutim, treba napomenuti da sva istraživanja pokazuju da samo visina kamatne stope nije opredeljujući faktor kod klijenata pri izboru banke za štednju, već računaju na više faktora, od kojih su najvažniji sigurnost banke, poverenje, drugi inovativni proizvodi koje banka može da ponudi i sl. Eurobanka je treća banka u Srbiji po visini deviznih depozita građana, što znači da nam klijenti veruju. Dobrim servisom, širokom distributivnom mrežom i atraktivnim proizvodima stičemo njihovu lojalnost.

Kada su u pitanju štedni proizvodi, u Eurobanci se uvek trudimo da oni budu kreativni i prilagođeni potrebama naših klijenata. Tako je jedna od najpopularnijih "Slobodna štednja" sa atraktivnom kamatnom stopom uz uvek dostupan novac, "Štednja pri ruci", gde je 50% oročenog iznosa uvek na raspolaganju, "Euro STEP" gde kamata progresivno raste iz meseca u mesec, "Blago deci", štednja za decu i proizvod "Euro UNAPRED" sa dve opcije: isplatom celokupne ili mesečne kamate unapred.

eKapija: Da li se građani više odlučuju za dinarsku ili štednju u evrima?

- I pored viših kamata na štednju u dinarima, građani se i dalje daleko više odlučuju za štednju u evrima. Zato je Eurobanka posvećana promovisanju dinarske štednje, tako što su kamate gotovo dvostruko veće od onih u stranoj valuti, ali i konstantnom edukacijom klijenata o tome da se na štednju u dinarima ne plaća porez.

eKapija: Koji je Vaš lični savet - dinari ili evro?

- To je često prva dilema štediša u Srbiji. U Eurobanci uvek savetujemo klijenta da ovu odluku donese u skladu sa svojim budućim planovima i mogućnostima. Ukoliko štediša planira troškove u domaćoj valuti, kao što su na primer adaptacija i opremanje stana, tada se preporučuje štednja u dinarima, dok se za kupovinu nekretnine ili putovanje u inostranstvo savetuje štednja u stranoj valuti.

eKpaija: Pred početak Meseca štednje, NBS je upozorila sve komercijalne banke da ne dižu preterano kamate na štednju. Da li se slažete sa ocenom da su kamate previsoke, i da to mora imati uticaja na ostale klijente banaka(npr. veće kamate na kredite)?

- Eurobanka poštuje sve preporuke NBS čiji je cilj dobrobit klijenata, pa smo tako postupili i u ovom slučaju, jer kao što sam objasnio, previsoke kamatne stope kreiraju skupe izvore finansiranja. Zbog toga, poslednjih godina povodom Svetskog dana štednje, našu ponudu bazirali smo pre svega na atraktivnim proizvodima, a ne na neodrživo visokim kamatnim stopama. Kamate koje smo ove godine ponudili zavise od vrste štednje (po viđenju, oročena, štednja za decu), proizvoda (sa isplatom kamate unapred, mogućnošću parcijalnog razročenja), kao i vremenskog roka na koji se štednja polaže.

Primetno je da su kamatne stope na štednju niže nego pre pet godina, što je sasvim prirodan proces. Kako više kamatne stope na štednju znače i više cene kredita, verujemo da ni građani ne bi rado prihvatili "povratak" na visoke kamate od pre par godina. Naravno, i dalje važi pravilo da duži rokovi (od godinu i više) sa sobom povlače i više kamatne stope.

Jelena Đelić