Georg Grassl, predsednik kompanije "Henkel" u Srbiji - Planiramo višemilionske investicije u fabrike u Kruševcu i Inđiji

(Georg Grassl)

"Henkel" je 2002. kupio "Merimu" sa vizijom da kompanija postane centar za snabdevanje 55 miliona potrošača u regionu. Za ovih deset godina, "Henkel" je u fabrike u Srbiji uložio 130 mil EUR, ukupna proizvodnja je prošle godine dostigla 171.000 tona, a 40% proizvoda je plasirano u 15 evropskih zemalja. U kompaniji "Henkel Srbija" planiraju povećanje izvoza i nova izvozna tržišta, najavljuju dve nove linije u kruševačkoj fabrici i razmatraju investiciju u još jednu fabriku u Inđiji.

O desetogodišnjici poslovanja, novim investicijama, kao i o teškoćama i prednostima poslovanja u našoj zemlji, u intervjuu za "eKapiju" govori Georg Grassl, predsednik kompanije "Henkel" u Srbiji i član Upravnog odbora Saveta stranih investitora.

eKapija: Šta je obeležilo desetogodišnjicu poslovanja "Henkela" u Srbiji? Koje biste najveće uspehe kompanije izdvojili?

- Tokom ovog perioda, fokusirali smo se na razvoj i investicije u modernizaciju proizvodnje, kroz unapređenje proizvodnih procesa i uvođenje najnovijih tehnologija za održivi razvoj, a koje su značajno doprinele povećanju obima proizvodnje. Danas "Henkel Srbija" posluje na tri lokacije, u Beogradu, Kruševcu i Inđiji, i ostvaruje odlične rezultate u svakoj od njih.

Nakon 10 godina sa ponosom možemo da kažemo da je naš cilj ostvaren i da iz fabrika u Srbiji izvozimo naše brendove na 15 regionalnih i evropskih tržišta. Štaviše, privatizacija "Merime" 2002. godine se smatra jednom od najuspešnijih u Srbiji do današnjih dana.

eKapija: Najavljeno je ulaganje od 7,5 mil EUR u dve nove linije u "Henkelovoj" fabrici u Kruševcu. Koji novi proizvodi će silaziti sa tih linija?

- Tako je. Ove godine ćemo investirati 7,5 mil EUR u dva nova projekta u Kruševcu, i zaposlićemo najmanje 30 novih radnika. Prva investicija je u novu proizvodnu liniju "brefa", a početak proizvodnje "bref tornada" se očekuje krajem ove godine. Drugi projekat će biti završen do marta ili aprila sledeće godine.

eKapija: Da li su ti proizvodi namanjeni našem tržištu ili planirate izvoz?

- Nameravamo da iz Kruševca snabdevamo, kako regionalna, tako i tržišta Evropske unije. U ovom trenutku, naše brendove iz fabrika u Srbiji već izvozimo u Albaniju, Austriju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku, Makedoniju, Crnu Goru, Poljsku, Rumuniju, Ukrajinu itd. Sa novim proizvodnim linijama planiramo da proširimo listu zemalja u koje izvozimo.

eKapija: Najavljena je izgradnja treće fabrike u Inđiji. Kada očekujete početak izgradnje? Šta će se proizvoditi u novoj fabrici?

- Inđija se pokazala kao grad od velikog strateškog značaja za naše poslovanje. Razmatramo dalje investicije i širenje poslovanja u tom gradu. Čim budemo imali konačne projektne planove za nove investicije, javnost će biti obaveštena o tome.

eKapija: Najavljena je i investicija u fabriku "Henkel Ceresit" u jednoj od zemalja bivše Jugoslavije, koja bi bila vođena iz Beograda. Šta se dešava sa tim projektom?

- "Henkel Srbija" je odgovoran za poslovanje u mnogim zemljama Zapadnog Balkana. Kontinuirano istražujemo mogućnosti za dalji razvoj poslovanja u tim državama, dok lokalna proizvodnja može dodatno da pomogne širenju poslovnih prilika u regionu.

eKapija: Na koji način "Henkel" ulaže u zaposlene u Srbiji?

- Naši projekti i investicije, kako u Inđiji, tako i u Kruševcu, podrazumevaju otvaranje novih radnih mesta. Naši zaposleni su dragoceni deo kompanije i veoma smo posvećeni njihovoj bezbednosti, profesionalnom razvoju i usavršavanju. U periodu od 2003. do avgusta 2011. godine, održali smo više od 316 treninga, u kojima je učestvovalo više od 1.097 zaposlenih. Vredi pomenuti da je "Henkel Srbija" samo u 2010. godini investirao oko 130.000 EUR u programe za obuku zaposlenih. Uvereni smo da će nove investicije obezbediti nova radna mesta i perspektive za naše zaposlene.

eKapija: Koji su najtraženiji "Henkelovi" proizvodi koji se prave u Srbiji?

- Od brendova koji se proizvode u Srbiji, u kategoriji detergenata za pranje veša, najtraženiji su "persil" i "merix" koji se i proizvode u najvećim količinama. U kategoriji adheziva, najtraženiji je "ceresit".

eKapija: "Henkel" u Srbiju uvozi proizvode iz svojih drugih fabrika, kao što su brendovi "schwazkopf", "schauma", "syoss", "taft", "palette", "fa", "vademecum" i drugi. Možete li najaviti neke nove proizvode iz ovog asortimana?

- Uveren sam da ćemo u "beauty care" kategoriji videti veliki broj inovacija kod postojećih i već renomiranih brendova koje ste pomenuli. Unapred se radujemo što ćemo nastaviti da nudimo svojim potrošačima najbolje i najkvalitetnije proizvode za negu lepote.

eKapija: Kakvi su finansijski pokazatelji kompanije "Henkel Srbija" u prvoj polovini 2012. godine?

- "Henkel" je u prvoj polovini fiskalne godine ostvario rezultate iznad očekivanih. Uprkos izazovnom i promenljivom tržišnom okruženju, imali smo dobar početak godine i ostvarili smo solidan organski rast i značajno poboljšali profitabilnost. U drugom kvartalu 2012. godine, "Henkelova" globalna prodaja bila je 4.206 mil EUR, što je rast od 6,4% u poređenju sa ciframa u istom kvartalu prethodne godine. Nakon korekcije jednokratnih dobiti, jednokratnih troškova i troškova restrukturiranja, korigovani operativni profit povećan je za 18,6%, sa 514 mil EUR na 609 mil EUR, čemu su doprinela sva tri poslovna sektora. Uprkos porastu cena sirovina i pakovanja, korigovani prihod od prodaje (EBIT marža) značajno je povećan za 1,5%, sa 13% na 14,5%, dok je prihod od prodaje iznosio 13,9%.

Sva tri poslovna sektora doprinela su ovakvim rezultatima: sektor deterdženata i kućne hemije zabeležio je snažan rast organske prodaje od 5,1%; rast organske prodaje u "beauty care" sektoru dostigao je solidnih 2,8%, dok je sektor adhezivi tehnologije takođe zabeležio solidan organski rast prodaje u iznosu od 3,6%.

eKapija: Kako kompanija u Srbiji odoleva izazovima krize?

- Tokom poslednje tri godine, svetska tržišta, uključujući i srpsko, suočena su sa mnogobrojnim teškoćama. Ekonomska kriza neminovno je uticala na sve sfere privrede i društva. Ipak, ostali smo usredsređeni na naše ciljeve, uspeli smo da se prilagodimo novonastaloj situaciji i pokazali smo da trud i vizija vode do uspeha i razvoja, čak i u izazovnim vremenima. Inovacije su jedan od važnih faktora za uspeh čak i u teškim makroekonomskim uslovima. U 2011. i 2012. godini predstavili smo nekoliko novih proizvoda kao što su "persil compact", "persil tabs", "bref superior value", "somat express", "syoss pro nature", "palette perfect mousse", "moment total" i drugi.

eKapija: Savet stranih investitora predstavio je "Belu knjigu 2012". Koji su najveći problemi investitora u Srbiji danas?

- Poslovno okruženje u Srbiji je puno izazova, sa dosta prilika za dalji razvoj. To je zemlja velikih potencijala, ali ipak ima dosta mogućnosti za unapređenje. Jedna od najvećih poteškoća je administracija, kako državna, tako i lokalna, budući da je i dalje previše komplikovana i birokratska na svim nivoima. Neke procedure traju predugo i moraju biti pojednostavljenje i efikasnije. Ipak, srpska Vlada mora da investira i dalje razvija infrastrukturu kroz izgradnju novih puteva, bržih železnica i boljeg povezivanja sa susednim lukama. Takođe, suočavamo se sa problemima u sistemu inspekcije i zalažemo se da se roba ne kontroliše pre već nakon dospeća na tržište.

"Henkel" aktivno doprinosi u nekoliko poglavlja "Bele knjige" i želeo bih da pozovem sve donosioce odluka da prate preporuke koje su date u toj publikaciji

eKapija: Koje su prednosti ulaganja u Srbiju danas?

- Srbija ima kapacitet da postane jaka regionalna država. Iako se smatra malim tržištem, ova zemlja se nalazi u centru velikog skupa potrošača sa najrazličitijim potrebama. U prečniku od nekoliko hiljada kilometara, nalazi se 50 miliona potrošača u zemljama koje su uglavnom članice EU ili su kandidati. Srbija se takođe smatra veoma konkurentnom kada govorimo o povećanju radnog učinka. Vaša zemlja mora da razvije jako samopouzdanje tako što će poboljšati kvalitet proizvodnje i istovremeno ulagati u obrazovanje mladih kako bi ih zadržala i izbegla dalji "odliv mozgova".

Suzana Obradović