Dušan Borković, automobilista, šampion Evrope na brdskim stazama - Panonska strela

Dušan Borković, ispred Mitsubishi Lancer Evolution IX (Foto: mozzart sport)

Biti najbrži Srbin, kada malo razmislite, i nije baš neko postignuće, ali biti najbrži Evropljanin, e to je već nešto. Naravno, ako dolazite upravo iz Srbije, to je svojevrstan paradoks... I upravo je paradoks ono što opisuje heroja naše priče, automobilistu Dušana Borkovića, šampiona Starog kontinenta na brdskim stazama.

Iz Pančeva je, visok je 2,06 m i šampion je Evrope. Kada bi nagađali o sportu kojim se bavi junak naše priče verovatno biste zalutali u odbojku, košarku, eventualno vaterpolo ili plivanje. Svakako vam ne bi palo napamet da je u pitanju automobilizam!

Upravo zato je najbrži Srbin, Dušan Borković, specifičan, poseban i nadasve – paradoksalan. Da objasnimo... Odavno među prestoničkim šoferima vlada fama oko komšija iz Pančeva. I dan – danas, kada je to već pomalo otrcano, ljudi iz ovog banatskog grada nadomak Beograda slove za "najgore vozače na svetu"! Barem što se Beograđana tiče... Pored toga Borković je visok čak 206 cm, a poznato je da su automobilisti jedni od prosečno najnižih sportista. Jednostavno, to njihov posao traži – da zauzimaju malo prostora i da kilažom ne opterećuju previše vozilo pošto je svaki gram, a time i svaka hiljaditinka sekunde presudna. I za kraj ovog uvoda, "Dušan veliki" je zvanični prvak Evrope na brdskim stazama iako dolazi iz zemlje koja se nikako ne može pohvaliti niti nekom tradicijom niti uspesima u automobilizmu, a ponajmanje dobrom finansijskom situacijom, preduslovom za bavljenejm ovim nadasve skupim sportom. Ako vam sada nije jasno zašto je Borković čovek – paradoks, mislim stvarno...

Redakcija MOZZART Sporta uputila se ka banatskoj ravnici u potrazi za Dušanom Borkovićem. Prva levo nakon mosta na Tamišu i tu nas je čekao Duca zajedno sa sada već suprugom Andrijanom i najvernijom navijačicom, jorkširskom terijerkom Mazom. Mlada porodica odvela nas je na čašicu razgovora na tamiški kej, na mesto gde je sniman legendarni film "Balkan ekspres". Malo slikanja, poziranja ispred njegove voljene Mice (Micubiši EVO IX koji mu je doneo titulu ) i onda su usledila pitanja i odgovori.

Kako se osećaš kao prvak Evrope?

- Tako što sam ostvario svoj san. Barem deo... Od kako sam počeo da vozim karting sanjao sam o tome da budem evropski i svetski šampion. Jedan deo je ostvaren, a sada predstoji rad i za ovaj drugi deo, svetski prvak... Osećam se fantatsično, ali ne stajem već gledam kako mogu dalje.

Kako se ponašaju tvoje kolege kada čuju da si iz Srbije?

- U Evropi uglavnom me svi jako poštuju pošto je tamo mnogo manje sujete i ljudi iskreno prepoznaju kvalitet vozača, ako da imam odličnu saradnju sa svim vozačima u Evropi. Njima je čak fascinantno da neko iz male, siromašne zemlje kao što je Srbija bude među njima. Na poslednjoj trci u Buzetu, u Hrvatskoj, bila je ludnica. Stotine domaćih navijača mi je napravilo fantastičan doček i proslavu titule. Sumnjam da bi to moglo da prođe kod nas...

Da li očekuješ veću podršku države sada kada si Evropski šampion?

- S obzirom da su automobilske trke neka vrsta prestiža za državu i toliko su praćene svuda u svetu, običaj je da država isprati uspešnog takmičara. Mislim da bi trebalo da imam mnogo veću podršku države i da to postane neka vrsta projekta.

(Foto: mozzart sport)

Ljubav prema brdima momka koji je rođen u ravnici...

- S obzirom da sam vozio kružne staze i reli i bio uspešan u njima odlučio sam se za brdske trke jer su jeftinje od ostalih kada se takmičite u inostranstvu. Prošle godine sam ušao u taj šampionat kada sam dobio podršku grada Pančeva. Uspeo sam da završim sezonu, ne tako uspešno kao ovu, ali platili smo školu i onda smo u ovu ušli krajnje ozbiljno uz podršku kompanije NIS i bio sam više nego ubedljiv.

Šta misliš o Pančevcima kao vozačima?

- Mislim isto kao i o Beograđanima, a to je da nam nije baš nešto visoka saobraćajna kultura. Inače, pančevačke tablice imaju i vozači iz okolnih sela, a to Beograđani ne znaju. I kada oni dođu u Beograd i vide semafor, gužvu, kružni tok... Pa, svaki Beograđanin bi imao mnogo problema u Njujorku i tako je sa tim ljudima iz okoline Pančeva. Inače, što se tiče same vožnje - svi su jednako loši...

Za koliko si najbrže stigao iz Pančeva do Beograda?

- Za pola sata (a-ha-ha). Vozim polako i kad god mogu promovišem sigurnu vožnju. Saobraćajna nije trkačka pista i mladi vozači toga moraju biti svesni.

Da li i ti, kao što se priča za Mihaela Šumahera, van staze voziš mirno i sporo?

- Kad se vraćam sa trke vozim svoj putnički automobil 130 km/č tamo gde može da se vozi 180 km/č. Jednostavno uživam u vožnji, nemam nikakvu potrebu da žurim. Ne dajem skoro nikad gas. Nema potrebe nikome da se dokazujem, a i tako bih mogao samo sebi da stvorim problem.

Najveća brzina kojom si vozio?

- Vozio sam moj privatni Audi 300 km/č, Ali, to je toliko jednostavno i smešno u odnosnu na ono što radimo na brdskim stazama da je neuporedivo. Voziti 200 km/č na planini je stvarno neverovatno. Vozio sam se i u NASCAR bolidu. To je bilo stvarno fascinanto. NASCAR je jedan od najpopularniji sportova u SAD i ko zna, možda se i ja nađem tamo sledećih godina! Ja sam džokej, meni sve ide od ruke, i reli i kružne i bdrske staže, NASCAR. Gde god dobijem priliku ja ću tu da vozim. Gde god sponzori nađu svoj interes... Ja uživam u svim trkama.

Svi sportisti imaju neku specijalnost. Koja je tvoja?

- Brz sam jako i atraktivan i zato me publika jako voli.

Imaš li fizičke pripreme?

- Imam, ali i to slabo stižem. Sada sam oformio jako dobar tim, tako da ću ove zime moći bolje da se pripremim i da se više posvetim sebi. Pošto ovde nikad nema para cele zime moram da ih skupljam i da radim na tome.

Planiraš nabavku novog vozila?

- S obzirom da imam jako dobru saradnju sa NIS-om, nećemo se zaustaviti na ovome. Imamo planove za jače šampionate, videćemo šta ćemo uspeti. Probaću na brdskim stazama da ponovim titulu.

Omiljena staza?

- Voleo bih da vozim na Monci. Tamo se vozi WTCC i možda mi se želja ispuni već naredne godine...

Ljubav prema Monci vodi obavezno ka ljubavi prema Ferariju...

- Navijao sam za Ferari dok je u njemu vozio Mihael Šumaher. Sad smatram da je najbolji vozač na svetu, definitivno jedan i jedini Sebastijan Loeb (osmostruki uzastopni šampiona WRC). Ostali manje – više nisu vredni pomena s obzirom na njegove kvalitete.

Kako provodiš slobodno vreme, kada ga imaš?

- Nemam jedan jedini dan slobodnog vremena. Kad nisu trke tada imam raznorazne akcije sa sponzorima i medijima. A, kada se završi sezona sve vreme sam u pregovorima za sledeću. Uglavnom nemam vremena, a kada ga imam provodim ga sa porodicom.

sa suprugom Andijanom (Foto: mozzart sport)

Da li si stigao da završiš neku višu školu, fakultet pored svih obaveza?

- Posle gimanzije sam upisao Pravni fakuletet, ali sam ga batalio zbog manjka vremena. Onda sam upisao finansije i osiguranje na Singidunumu i ne znam pravo ti kažem da li sam druga ili treća godina... Bilo je to pre 100 godina... Planiram da ga završim kada budem imao više slobodnog vremena. Sada je to praktično neizvodljivo.

Profesionalni cilj?

-WTCC (Svetski šampionat na kružnim stazama) i WRC (Svetski reli šampionat).

Životni moto?

- Živim brzo i hranim se lako (a-ha-ha). Nemam baš neki životni moto... Moraću da ga smislim.

Visok si 206 cm. Da li si se bavio nekim drugim sportom?

- Ja se uvek našalim i kažem da je automobilizam sport za muškarce, a oni sa loptom za devojke. Ovo je opasnost i adrenalin. Kad benzin uđe u krv tu nema spasa.

Za koga navijaš i koje sportove pratiš osim automobilizma.

- Navijam za Dinamo iz Pančeva (a-ha-ha). Kada je sezona u jeku nemam vremena da pratim, ali volim da gledam tenis, fudbal i košarku.

(Foto: mozzart sport)

KARAKTERISTIKE MICE

Mitsubishi Lancer Evolution IX

SNAGA 400 konja

UBRZANJE 3s do 100 km/č

OBRTNI MOMENAT 700 Nm

RADNA ZAPREMINA AGREGATA 2.000 ccm

CENA – poslovna tajna

AUTO SNOVA

Koji bi automobil voleo da imaš privatno kada bi mogao da biraš?

- Nissan GTR

Na sanjaš o nekoj Zondi, Bugatiju...

- Ma kakvi. Ako me pitaš šta bih ja najviše voleo da imam, a da me zadovolji onako kako treba, to je onda Nisan GTR. Pogotovo što se tiče odnosa kvaliteta i cene. Uz malo prepravki ide bolje od Bugatija Vejrona, a jeftiniji je 10 puta.

SAMO ČETIRI TOČKA

Voliš li još neku vrstu prevoza osim automobila?

- Ne, ne, ne! Vozio sam motore i jednako mi dobro idu kao automobili. Znao sam da ludujem, pa je bolje da ih više ne vozim.

Piše: Slavko Đorđević

izvor :