Milan Petrović, generalni direktor "Štampa sistema" - Ogromna je odgovornost voditi firmu sa velikim brojem zaposlenih

(Milan Petrović)

Činjenica je da je "Štampa sistem" bila u poslovnim problemima zbog kojih je između ostalog WAZ i odlučio da se povuče sa tržišta Srbije i proda svoje poslovanje u Srbiji. U isto vreme, "Futura plus" se više od dve i po godine nalazi u stečaju, bez mogućnosti da ispoštuje nagomilane obaveze prema svojim dobavljačima.

Takođe, znamo da su mnoge firme razmišljale o preuzimanju "Future plus". Međutim, nakon analize poslovanja, niko nije video poslovnu logiku niti je želeo da rizikuje i investira u ovaj biznis i uvek je odluka bila negativna. Međutim, ne i za nas. Mi smo u tome prepoznali šansu. Svesni da ne možemo da promenimo prošlost, pristupili smo sagledavanju potencijala i budućnosti. Uradili smo istraživanje tržišta i dublju analizu potencijala. Naravno, kao i uvek, pošli smo od potrošača. Prema rezultatima istraživanja koja smo sproveli, 95 odsto ispitanika je istaklo da su im kiosci potrebni u blizini mesta stanovanja ili rada i da je navika i tradicija kupovine na kioscima zaista velika, jer postoji decenijama. Postoje utemeljene, decenijama sticane navike naših potrošača da svakodnevno kupuju novine na našim objektima, to je bila njihova osnovna delatnost, zbog novina su kiosci i nastali, kasnije su došli i ostali proizvodi. Način života je sve brži, to je ono što je drugačije, a samim tim i kiosci postaju još potrebniji. Strateškim pristupom izazovu kako da se uredi tržište kioska u Srbiji, došlo se do zaključka da je jedini mogući model upravo preuzimanje oba sistema - tako razgovor za "Danas" počinje generalni direktor "Štampa sistema" Milan Petrović i dodaje da su u firmi svesni rizika, ali da su iz dobrog iskustva sa "Doncafe" i "Centroproizvodom" naučili da je uspeh moguć ako imate viziju, iskusan i profesionalan tim sa kompetencijama, jasno definisanim planovima, verom u uspeh i spremnošću da se naporno radi.

Antimonopolska komisija još nije dala saglasnost za spajanje dva sistema u istoj delatnosti, "Štampe" i "Future". Taj proces i inače sporo ide, ali ako se okonča povoljno, imate li viziju kako će se razvijati poslovanje?

- Nastavljen je postupak pred Komisijom za zaštitu konkurencije. Ukoliko ovaj proces bude pozitivno rešen, krenućemo sa planom restrukturiranja. Iako su obe kompanije zatečene u jako lošoj finansijskoj situaciji, "Futura" pod stečajem, a "Štampa" pred blokadom, integracijom, optimizacijom svih procesa, postigli bi dodatne neiskorišćene sinergetske potencijale. U ovom slučaju govorimo o objedinjavanju dva velika poslovna sistema sa ciljem očuvanja zdravog jezgra kompanije i stvaranja jednog stabilnog i uređenog sistema. Još jednom ću naglasiti da je u ovako kompleksnom biznisu, gde postoji veliki broj malih objekata i niske margine profitabilnosti, jedini put ka uspostavljanju stabilnosti kompanije upravo je spajanje i stvaranje uređenog, bolje tržišno pozicioniranog i finansijski stabilnog sistema. Za državu i društvo je izuzetno važno da ima uređene i stabilne kompanije, koje redovno plaćaju zarade svojim zaposlenima, državi sve poreze i doprinose, na vreme izmiruju obaveze prema poslovnim partnerima, i na taj način utiču na smanjenje sive ekonomije i multiplikuju pozitivan efekat na sve nivoe društvenog života.

Uz te dve firme dobili ste u "miraz" i veliki broj zaposlenih koji su već imali formirane navike. Kako funkcioniše sistem sa velikim brojem zaposlenih? Postoji li pomoć države da se ta radna mesta očuvaju?

- Nasledili smo različite korporativne kulture i navike, ali cilj nam je da svi zaposleni postanu deo jedne kompanije. Nije nimalo lako preuzeti toliku odgovornost. U pitanju je 4.300 zaposlenih čija radna mesta je neophodno sačuvati, jer od njihovih zarada živi 12.000 ljudi. Kada svakog meseca isplaćujete 4.300 plata od čega 700.000 evra na ime poreza i doprinosa, svi segmenti poslovanja moraju biti potpuno optimizovani. Smatram da bi i država morala da preduzme posebne mere i subvencije za kompanije sa velikim brojem zaposlenih, ali za sada ih nema dovoljno. Pored očuvanja radnih mesta u trenucima kada je nezaposlenost velika, naglasiću još dve jako bitne stvari, a to su dodatno investiranje u poslovanje i razvoj kompanije i uticaj ovako velikog sistema na poslovanje kooperanata. Investiranje u kapacitete direktno utiče na uspostavljanje boljih uslova poslovanja, na postavljanje novih standarda i trendova na tržištu a samim tim značajno menja i direktno podstiče razvoj domaće privrede. Do sada je uloženo oko 25 miliona evra, a u narednom periodu je planirano još toliko. Sa druge strane, kada imate 2.500 kooperanata čije poslovanje i likvidnost zavisi od toga koliko ste vi uspešan i pouzdan partner, shvatite koliko je zaista velika vaša odgovornost. Dodatni društveni značaj ogleda se u očuvanju maloprodajne mreže koja ima više od 50 godina tradicije i planovima da se ona modernizuje i unifikuje u svim domenima. Očuvanje ove mreže doprinosi očuvanju celog maloprodajnog kanala.

Veliki broj domaćih privrednika tvrdi da nije isti odnos države i institucija prema njihovom i prema stranom kapitalu. Kažu i da su diskriminisani kada je potrebno da ostvare veće projekte. Kakva su Vaša iskustva?

- Utisak je da se domaći kapital "podrazumeva" i da nema gde sem Srbije, a da je strano ulaganje više vredno, jer dolazi u zemlju. Smatram da kapital mora da ima minimalno isti tretman, ako već država strateški ne štiti nacionalne interese kroz podršku domaćem kapitalu, kako to čine mnoge zemlje u regionu a i šire. Uporedo sa podsticajnim merama države usmerenim ka unapređenju privrede kao i reformama koje imaju za cilj privlačenje novih investicija iz inostranstva, važno je napomenuti značaj koji imaju domaće kompanije i preduzeća u ovom procesu. Za državu je od velikog značaja svaka dodatna investicija koja će dugoročno imati pozitivne efekte, ne samo na obim poslovanja kompanije, nego i očuvanje postojećih radnih mesta, otvaranje novih, održavanje platne moći zaposlenih i njihovih porodica i povećanje opšteg životnog standarda. Ono što nedostaje su podsticajne mere i olakšice za kompanije koje ulažu svoj novac uz veliki rizik, pokušavajući da spasu domaće sisteme koji su na rubu propasti. Takođe, kao što sam već i pomenuo, neophodne su podsticajne mere za kompanije koje imaju veliki broj zaposlenih.

I u javnosti se često sa podozrenjem gleda na domaći biznis, verovatno zbog brojnih negativnih primera u kojima razvoj poslovanja nije bio krajnji cilj. Kako ispraviti tu sliku?

- Postoje pozitivni primeri domaćih ljudi i kompanija koje su ostvarile izuzetan uspeh, i smatram da je potrebno mnogo više govoriti o tim uspešnim pričama. Nismo mi ni nesposobniji od drugih nacija. Imamo sjajne pojedince širom sveta, u svim granama života. Međutim, ukupno gledajući, celo društvo se nalazi u priličnoj letargiji. Većina medija kao da potencira sve negativno što se dešava, a nacija kao da se "hrani" lošim vestima. Da bi se to prevazišlo potrebno je stvoriti pozitivnu klimu i motivaciju kroz stalno isticanje pozitivnih primera. Cela privreda, svaki njen segment, svaki pojedinac mora poći od pitanja "šta ja mogu da uradim u svom domenu, kakav doprinos mogu da dam da bi se popravila situacija u mom mikrookruženju, za početak, a onda i u zemlji", umesto očekivanja da to uradi neko drugi, ili mala grupa ljudi. To bi bilo isto kada bi svi zaposleni sedeli i čekali šta će da uradi menadžment, a oni bili samo puki posmatrači i kritičari. Potrebno je da svako bude svestan svoje odgovornosti i da se vrati vera da postoji budućnost u ovoj zemlji i da se samo radom i upornošću sve može postići, a ne tako što ćemo samo da kritikujemo, da se žalimo i da osuđujemo druge.

Ovih dana dosta se govori o borbi protiv sive ekonomije. Koliko je ona prisutna u vašoj osnovnoj delatnosti a koliko u novim delatnostima koje pokrećete. Ima li odbrane od te vrste nelojalne konkurencije?

- Problem ovog kanala prodaje i u prošlosti i sada je stalna i potencijalna prisutnost sive ekonomije, neprijavljivanje radnika, ne plaćanje PDV-a, jer se nabavka i prodaja proizvoda vrši u najvećoj meri za gotovinu. Na taj način ovaj kanal stimuliše i ostale delove tržišta na sivu ekonomiju, jer ukoliko postoji način prodaje ovih proizvoda, samim tim postoji potreba i za uvozom roba ilegalnim kanalima u zemlju. Kroz sivu ekonomiju i nekontrolisanje prodaje duvanskih proizvoda uvlači se organizovani kriminal, svedoci smo prošlosti. Crno tržište cigareta za sada nije prisutno jer su akcize i porezi na nižem nivou od regiona. Može se desiti da dođe do snižavanja ovih taksi u regionu, čime bi se desilo prelivanje duvanskih proizvoda u Srbiju. Država mora unapred misliti i pripremiti se na ovu vrstu problema, po ugledu na evropske zemlje kao što su Nemačka, Švajcarska. Država može sprečiti navedene probleme, a najefikasniji način je apsolutna kontrola same distribucije i maloprodajnih objekata kroz koje se prodaju duvanski proizvodi.

BANKE

Kakav je odnos banaka prema domaćem biznisu? Kako, u uslovima odloženih plaćanja, tako veliki sistem obezbeđuje likvidnost?

- Generalno, u vreme krize banke najviše vole da podržavaju kompanije koje su uspešne i kojima podrška banaka i nije preterano neophodna, a u isto vreme ne žele da rizikuju sa podrškom biznisima kao što je naš. U našem slučaju, imamo jako loša, da ne kažem razočaravajuća iskustva sa par najvećih banaka, ali smo vrlo zadovoljni razumevanjem jedne srpske i jedne austrijske banke. Verujemo da će se u budućnosti situacija po ovom pitanju promeniti na bolje.

PLANOVI

Naši planovi su da pre svega stabilizujemo kompaniju koja je do sada poslovala sa gubicima i restrukturiramo je u tržišnog igrača koji će moći da posluje uspešno. Naš cilj je uspostavljanje čvrste i zdrave kompanije koja će zapošljavati veliki broj ljudi, izgradnja jakog branda koji će potrošači uvek prepoznati i kome će verovati , ali i uspostavljanje strateške i pouzdane saradnje sa poslovnim partnerima. Paralelno sa unapređenjem poslovanja, voleli bismo da postanemo jedna od prepoznatljivih društveno odgovornih kompanija na našem tržištu i da sistematski vođenim aktivnostima damo kvalitetan doprinos zajednici u kojoj poslujemo.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 24.9.2012.)