Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Jordanka Belić, direktorka i suvlasnica "JIE engineering" Beograd - Samouki šahista iz Ivanjice
Sreda, 18.07.2012.
08:30
Komentari
(Jordanka Belić)
Inženjer geodezije, specijalista za gasovode i jedna od učesnica u planiranju "Severnog toka", dokazala je da dama nije najjača figura samo u šahu. Igra na 64 polja naučila je da rizikuje i da se oslanja na intuiciju, i odvela je u zemlju piva, kobasica i dobrih automobila, gde je izgradila karijeru u oblasti koja tradicionalno važi za "mušku".
Velemajstor i poslednja šampionka SFRJ u šahu Jordanka Belić, posle dvadeset godina u Nemačkoj, ponovo je u gradu koji pamti iz studentskih dana u "Loli".
Inženjerski biro za servis geodetskih podataka "imp GmbH" u kome je radila, odlučio je da osnuje ćerku firmu u Srbiji. Jordanka je tako pre dve godine postala direktor i suvlasnik novoosnovanog preduzeća "JIE engineering" Beograd.
Samouki šahista iz Ivanjice
- Naučila sam da igram šah gledajući oca kako igra sa prijateljima. Bilo mi je 8 ili 9 godina, mislim da sam predložila neki potez, pa su shvatili da znam pravila. Imala sam samo 12 godina kada se klub "Javor" iz Ivanjice plasirao u Kvalitetnu ligu Srbije, trebale su im šahistkinje, pa su me pozvali u tim. Dobila sam sve partije na tom turniru, i tako je počela moja šahovska karijera – kaže Jordanka Belić na početku razgovora za "eKapiju".
Igrala je, potom, u "Požegi", "Zlatiboru" iz Užica, i beogradskom "Partizanu", a danas nastupa za "Zlatar" iz Nove Varoši. Učestvovala je na mnogobrojnim turnirima, pojedinačnim i ekipnim, bila i reprezentativka Jugoslavije za koju je igrala na šahovskoj Olimpijadi u Novom Sadu 1990. Te godine postala je i šampionka SFRJ.
(Nastup za "Zlatar" u Prvoj srpskoj ženskoj ligi)
U šahu, kako kaže, kao i u životu i u poslu, "igra na rizik, sa dosta mašte i intuicije", jer varijante, strategiju i taktiku nije učila iz knjiga.
- Ja sam samouki šahista iz Ivanjice – kaže sa osmehom naša sagovornica.
Potez koji je odlučio partiju, odigrala je 1987. u Dortmundu, kada je upoznala svog supruga.
Velika rokada
Nakon diplome na geodetskom odseku Građevinskog fakulteta u Beogradu, ponuđeno joj je da ostane na univerzitetu kao asistent. U isto vreme, Nemačka je pozvala da igra za njihovu šahovsku reprezentaciju.
Odluku je donela nekoliko dana posle velikih studentskih demonstracija u martu 1991.
Za Nemačku je nastupala na evropskim prvenstvima, olimpijadama u Moskvi, Jerevanu i na Bledu. Predprošle godine je sa svojim klubom "USV Volksbank Halle" iz grada Halle an der Saale bila i prvakinja države. Velemajstorsku titulu osvojila je 2000. godine.
- Danas, na nemačkom i sanjam, a kada sam se preselila, nisam znala da kažem ni jednu jedinu reč. Naučila sam ga spontano, kroz razgovor, bez dana kursa, škole...
Karijeru inženjera geodezije je započela 1996 u firmi "Zeichentechnik Rosenbaum" iz Esena. Početkom 2001. prelazi u kompaniju "Blank GmbH", specijalizovanu za planiranje i dokumentaciju izvedenog stanja mreža optičkih kablova i gaosovoda, koju je pre četiri godine kupio "imp Holding GmbH".
- Nikada nisam primetila da imam manje znanja od ljudi koji su se školovali u Nemačkoj, a diploma iz Beograda priznata mi je bez ikakvih teškoća. Lako sam se uklopila, jer je tamošnji sistem rada neverovatan.
- Iako sam strankinja, i "žena u muškom poslu", ubrzo sam postala šef čitavog odeljenja za elektronsku obradu podataka. Nemačka je jedno otvoreno, fleksibilno i jako pošteno društvo, gde svako ima svoju šansu, samo je treba iskoristiti.
Jordanka objašnjava da je u poslu kojim se bavi konstante obuke veoma važne, jer se struka stalno menja. Zbog toga je uz svaki konkretan projekat i učila.
- Na primer, kada sam ja studirala, geografski informacioni sistem (GIS) koji su značajan deo našeg poslovanja, uopšte nisu postojali. U Nemačkoj je potpuno normalno da vas poslodavac stalno obučava, da organizuje seminare, predavanja....
Premda se oprobala u različitim projektima, ističe da je oduvek prvenstveno bila "specijalista za gasovode". Najzahtevniji i najizazovniji projekat na kome je bila angažovana bez sumnje je "Severni tok". Učestvovala je u planiranju gasovoda dugog 160 kilometara, čiji je jedan deo išao i ispod mora.
- To je neverovatan projekat, samo geodetske podloge radilo je 5-6 biroa. Bilo je zadovoljstvo učestvovati u tome jer je sve odlično organizovano, produktivnost je ogromna. Kada je gradnja počela, na terenu je bilo 2.500 radnika.
Beograd, drugi put
Posle dve decenije, ponovo je u gradu u kome je studirala, u za koji je, kako kaže, vezuju samo lepe stvari.
- I poslovno, i privatno, veoma sam srećna što sam se vratila u Beograd. Vođenje kompanije kao što je "JIE engineering" je veliki izazov za mene. Zaposlili smo desetak mladih inženjera, čijim sam radom izuzetno zadovoljna, i mislim da u produktivnosti ne zaostajemo mnogo za kolegama u Nemačkoj.
Kaže, nije "tipičan srpski poslodavac".
- Bitno mi je da zaposleni rado dolaze na posao. Ja to gledam iz svog iskustva, jer sam bila na njihovom mestu, kada si na početku, kada ti je sve novo... Većini naših zaposlenih je ovo prvi posao, i vrlo mi je važno da se na njemu dobro osećaju, da postoji timski duh. U takvom okruženju, jedni kod drugih podstičemo želju za napredovanjem i stalnim usavršavanjem.
Trudi se da ugrabi svaku priliku da se sastane sa partnerima i kolegama iz Nemačke, kako bi razmenili mišljenja o projektima na kojima zajedno rade.
("JIE engineering", sa vlasnicima "imp GmbH")
- Iako smo u stalnom kontaktu preko skajpa, uvek je bolje da se ljudi lično poznaju.
Kada se poslovni spisi zatvore, ne propušta da ih, kao svaki pravi ljubitelj starogradske muzike, odvede u Skadarliju.
- Obavezna tura je Kalemedan, šetnja pored Save i Dunava, a posle toga svaki put tražimo neki novi restoran. I sa prijateljima iz Srbije često izlazim, i volim da se proveselim uz neku lepu muziku.
Zamalo broker
- Ekonomija me jako interesuje, a bavim se i kupovinom akcija i ulaganjem na berzi. Da nisam studirala geodeziju, sigurno bih bila ekonomista ili broker. Često čitam i literatiru iz ove oblasti. Pratim svu našu štampu, ali i svetsku, naročito kada je politika u pitanju.
Kroz smeh priznaje da ponekad prelista i stranice ženskih magazina.
Šah je vodio do dalekih meridijana, ali najlepše utiske ipak nosi iz Praga i Berlina. Letuje u Istri, a sa ponosom kaže da jedva čeka ovogodišnju "Nušićijadu" u rodnoj Ivanjici. Mesto iz snova, ipak, još uvek samo sanja.
- Imam jednu želju o kojoj svake godine pričam. Mnogo volim da pecam, to sam radila još kao srednjoškolka, a kasnije nikako nisam imala vremena. Stalno sanjam o tome da odem na neku mirnu reku, u ravnici kao iz američkih filmova. Da iznajmim jednu drvenu kućicu, bez struje i telefona, i da pecam barem nedelju dana.
Na javi, vredno radi na tome da "JIE engineering" pokaže šta zna i u Srbiji.
- Firma i posao čine jako veliki deo u mom životu. Očekujem da nas srpsko tržište prepozna kao kompaniju koja ima isprobana rešenja i metode u oblasti planiranja infrastrukturnih objekata. Biću više nego srećna i ako uskoro budemo mogli da zaposlimo još nekoliko mladih ljudi.
Za snove u boji, opušta se, gde drugde, nego u crno-belom svetu. Pred spavanje, skoro svakoga dana, sa šahistima širom sveta odigra po koju partiju preko Interneta.
Milica Stevuljević
Sweco d.o.o. Beograd
Skadarlija