Bojan Vračević, direktor Direkcije za mikroklijente Erste banke - Model za siguran plasman poljoprivrednih proizvoda

(Bojan Vračević)

Srpska poljoprivreda, kojoj je prema okvirnim procenama godišnje potrebno oko milijardu dolara ulaganja, sve se manje oslanja na sopstvena sredstva, a sve više svoj razvoj finansira iz kredita. Pretpostavka je da će agrar i u našoj zemlji, kao što je slučaj sa Evropom, ići ka sve višem stepenu prerade, pa će im podrška banaka postajati sve značajnija.

Osim što već nekoliko godina učestvuje u državnim programima subvencionisanja, Erste banka se trudi da i mimo toga, poljoprivrednicima ponudi izuzetno povoljne zajmove prilagođene specifičnim potrebama ove grane privrede. Ove godine rešili su da na srpskom tržištu ponude i specifičan model finansiranja, koji bi ispratio čitav ciklus proizvoda – od njive do trgovačkih rafova.

- Želimo da povežemo učesnike, odnosno da oformimo lanac – od poljoprivrednika, preko prerađivača, skladištara ili otkupljivača, pa do trgovaca, bilo u veleprodaji bilo u maloprodaji. Deo sredstava bi, na primer, bio namenjen poljoprivredniku da može da poveća proizvodnju, otkupljivaču da podgne silos, a deo novca je namenjen trgovcima, kako bi mogli brže da plaćaju dobavljače. Tako se rešava nekoliko problema – povećava se likvidnost ciklusa, sigurnost plasmana na duži rok itd. – kaže za "eKapiju" Bojan Vračević, direktor Direkcije za mikroklijente Erste banke.

On dodaje da je ova banka već sklopila prve ugovore i napravila konstrukcije finansiranja, a kako će se ovaj proces dalje razvijati, zavisi od turbulenacija na tržištu i samih klijenata.

eKapija: Kakva su iskustva Erste banke iz drugih zemalja, kada je reč o kreditiranju čitavog lanca proizvodnje, odnosno povezivanju proizvođača, posrednika i trgovaca? U kojim je granama poljoprivrede ovaj model najkorisniji?

- Ovakav model odlično funkcioniše u Mađarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj... Na primer, kroz "Agrokor" su povezani svi članovi lanca, sve do malog proizvođača koji prodaje sirovine nekom od članova "Agrokor grupe". Taj način finansiranja pojavio se kao tržišna potreba, kako za proizvođače, tako i za posrednike i za "velike" igrače. Kamatni trošak se deli, i svi su na dobitku. Vrlo je značajno i to što se rešava problem nelikvidnosti i predugih rokova plaćanja, koji su najčešće pogađali proizvođače.

Osim u ratarstvu, ovaj model primenjiv je i u proizvodnji mleka i mesa. Poslednja oblast primene je voćarstvo, i na njemu treba još raditi.

eKapija: U ukupnom plasmanu Erste banke u Srbiji, koliki je u ovom trenutku udeo kredita namenjenih poljoprivredi?

- Od ukupnih kredita koje Erste u Srbiji odobri malom biznisu, 20% su krediti za poljoprivredu. Računam da ćemo već sledeće godine stići do učešća od 25%. To zavisi i od celokune ekonomske situacije, a pre svega od toga hoće li početi pregovori o članstvu Srbije u EU, i od toga kako će nam postajati dostupni evropski fondovi.

eKapija: U čemu je uloga banke kada je reč o korišćenju sredstava iz fondova EU?

- Postoje projekti u kojima bi naša uloga mogla da bude veoma značajna. Naime, EU često odobrava bespovratna sredstva za određene projekte za koje je neophodno predfinansiranje. Banka bi se tu pojavila kao neko ko pomaže klijentu u premošćavanju.

Osim toga, veoma je važno da uspemo da privučemo, osim fondova namenjenih direktnom finansiranju, i što više instrumenata tehničkog finansiranja.

Problem kod evropskih fondova je i to što su procedure za konkurisanje veoma kompleksne. Država mora da se angažuje u jednom delu, a banka mora da pomogne krajnjim korisnicima da apliciraju. Erste u toj oblasti već ima iskustva iz drugih zemalja koja ćemo iskoristiti u Srbiji.

eKapija: Šta je najbitnije kada je reč o kreditiranju poljoprivrede? Po čemu je ova privredna grana specifična?

- Za ovu oblast privrede od najvećeg značaja su rokovi i struktura vraćanja kredita, mnogo više nego same kamatne stope. Na osnovu ovih pretpostavki, Erste banka je i kreirala ponudu za poljoprivrednike, koja je prilagođena njegovim potrebama. Pre svega, mislim na dugoročno kreditiranje. Ako kupujte zemlju, pa čak i stoku, ne može da vam se isplati za godinu-dve, i zato vam treba zajam sa adekvatnim rokom otplate.

Oko 70% ukupnih zajmova koje u Srbiji odobravamo poljoprivredi su dugoročni krediti.

eKapija: Koliki je maksimalan rok na koji poljoprivrednicima možete odobriti kredit?

- Erste banka poljoprivrednicima nudi investicione zajmove (za kupovinu zemlje, objekata i sl.), sa rokom otplate do 84 meseca, a u izuzetnim slučajevima čak i do 120 meseci. Maksimalan grejs period koji možemo odobriti je do 2 godine. Dugoročni zajmovi u evrima nose kamatne stope od 10-13%, u zavisnosti od rizika, klijentovog učešća u samoj investiciji i kvaliteta obezbeđenja. Postoje i dugoročni krediti za trajna obrtna sredstva.

Kada je reč o kratkoročnom kreditiranju, poljoprivrednici imaju na raspolaganju zajmove za obrtna sredstva, koji se odobravaju na 12 meseci, kako dinarske tako i u evrima. Krediti indeksirani u evrima imaju kamatnu stopu od 11% do 13% godišnje, dok je kod dinarskih ona, sa maržom, oko 20-21% godišnje.

Ovo su, naravno, osnovni tipovi kredita, ali postoje mnogobrojne varijacije koje kreiramo prema klijentu i njegovim potrebama i zahtevima.

eKapija: Imate li u planu da u skorije vreme ponudite i dugoročne kredite u dinarima?

- Zbog objektivnih uslova, zasad nemamo u ponudi dinarske dugoročne kredite, ali se nadam da će, uz stabilnost privrednog sistema, kursa i kamatnih stopa, uskoro i Erste i druge banke moći da ponude dinarske zajmove na rok od 5 do 7 godina. Na tome sada radimo. U Hrvatskoj, recimo, možete uzeti kredit u kunama na 10 godina.

eKapija: Na koji još način Erste banka namerava da učestvuje u finansiranju srpske poljoprivrede?

- Planiramo da finansiramo sve potrebe poljoprivrednika u pravcu povećanja prinosa. Erste je već podržala nekoliko vrlo zanimljivih investicija, kao što je, na primer, podizanje alu-hladnjača, koje voćarima omogućavaju da svoje proizvode prodaju van sezone, kada imaju značajno više cene. U te projekte poljoprivrednici su ulazili udruženi, i delili su investiciju od koje su svi imali korist.

Zatim, tu je navodnjavanje, gde su potrebna ogromna ulaganja i gde očekujemo partnerstvo sa državom, bilo preko fondova, bilo preko tehničke pomoći. Naravno i svi ostali moderni sistemi u poljorivredi, poput protivgradnih mreža i sl.

Naravno, Erste banka poljoprivrednicima pruža podršku i edukujući ih o koristima korišćenja savremenih sistema, koji im pomažu da napreduju brže i zarađuju više.

eKapija: Planirate li da u skorije vreme značajnije podržite i organsku proizvodnju u Srbiji?

- Imamo iskustva u ovoj oblasti iz drugih zemalja, ali mislim da u Srbiji ne postoji ni adekvatno tržište, niti podrška državnih organa.

Najpre, investiranje u organsku proizvodnju dosta košta, na samom startu potrebno je mnogo više angažovanja, i zbog toga je klijentima teže da se odluče za ulazak u takav posao. Zatim, organski proizvodi su značajno skuplji od običnih, i za njih ne postoji dovoljno kupaca u Srbiji. Ovo mora da se reši državnim subvencijama, bilo za samu investiciju, bilo u subvencijama u ceni proizvoda.

Mislim da organsku proizvodnju nećemo moći obimnije da finansiramo, niti će se poljoprivrednici upuštati u to, dok država ne nađe odgovarajući model podrške, ili dok ne iskoristimo neki od instrumenata Evropske unije.

eKapija: Šta je sa nekreditnim uslugama koje Erste banka nudi, koliko su one prihvaćene?

- Naše strateško opredeljenje je bilo da sredstva plasiramo onim ljudima koji žele da se poljoprivredom bave na profitabilan način. Oni žele da budu ozbiljni farmeri, i njima je jasno koliko su im usluge koje im mi nudimo korisne. Sada više ne moraju da idu u banku, da proveravaju stanje na računu, već te informacije dobijaju sms-om. Imamo i poljoprivrednike koji koriste elektronsko bankarstvo, a plan nam je da ovu uslugu koristi oko 20-30% korisnika iz ove kategorije.

Naravno, tu su i klasične usluge, poput štednje, koje su veoma dobro prihvaćene. Moram da istaknem i da smo izuzetno zadovoljni ostvarenim prometom po računima.

ISKUSTVO NOVOSADSKE BANKE

Erste banka oformila je još 2006. godine odeljenje koje se u okviru Direkcije za mikroklijente bavi poljoprivredom.

- Imali smo veliku prednost, zato što je Erste grupa, birajući banku koju će kupiti u Srbiji, odabrala Novosadsku. Novosadska banka je imala veoma razgranatu mrežu u celoj Vojvodini, koja je nesumnjivo centar u oblasti poljoprivrede. Imali smo značajnu bazu klijenata, a što je najvažnije u svakom mestu imali smo zaposlene koje poljopivrednici poznaju.

Vračević ističe i da je Erste banka, imajući u vidu da je reč o specifičnoj oblasti, u odeljenju za poljoprivredu angažovala upravo agroekonomiste.

Milica Stevuljević