Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda - Uradićemo 3D katastar među prvim zemljama u Evropi

Nenad Tesla (Foto: lična arhiva)

Srbija prvi put ima na jedinstven način urađenu evidenciju o nepokretnostima i njihovim vlasnicima. Osnivanjem katastra nepokretnosti omogućeno je da se uredi nelegalna gradnja, kao i uslovi za razvoj hipotekarnog sistema u Srbiji. Registar o nepokretnostima omogućiće lakši uvid u vlasništvo, a uz sigurno vlasništvo nepokretnost postiže bolju cenu na tržištu.

Vrednost projekta "Katastar nepokretnosti i upis prava u Srbiji" završenog krajem maja, na kom je osam godina radio Republički geodetski zavod (RGZ) iznosi 39,5 mil USD, a od toga je 30 miliona obezbedila Svetska banka, dok je ostatak sredstava izdvojen iz budžeta Srbije.

Ustrojen je katastar nepokretnosti u 4.521 katastarskoj opštini sa više od 18,5 miliona katastarskih parcela. Upisana su gotovo četiri i po miliona objekata i 934.341 hipoteka. Prvi put Srbija ima i konačan spisak nelegalnih zdanja koji broji 1,3 miliona.

Osnivanjem katastra nepokretnosti građani mogu na jednom mestu, u službama za katastar RGZ-a, da upišu svoju nepokretnost i stvarna prava na njoj, da dobiju list nepokretnosti, kopiju plana i druga dokumenta u vezi sa upisanim nepokretnostima.

Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda, za "eKapiju" govori o značaju katastra nepokretnosti, projektima sa kolegama iz Švedske, Francuske i Japana, kao i o planovima da Srbija među prvima uradi 3D katastar.

eKapija: Šta je doneo Katastar nepokretnosti i upis prava u Srbiji?

- Republika Srbija do sada nije imala na jedinstven način uređenu svojinsku evidenciju. Sada imamo isti kvalitet podataka u digitalnoj formi od Subotice do Preševa. Građani su ranije morali da idu u dve institucije, zemljišno knjižno odeljenje opštinskog suda i katastar. Skoro na 70% teritorije Srbije nisu postojale zemljišne knjige, već samo zapisni sistem (popisni katastar).

U postupku osnivanja katastra nepokretnosti upoređivali smo podatke koji postoje u zemljišnoj knjizi, katastru zemljišta, kao i dokumentaciju samih građana odnosno svih zainteresovanih strana. Sada možemo brzo, pouzdano i lako dati zvanične podatke o nepokretnostima. Vreme dostave podataka je uvođenjem interenet servisa dosta smanjeno, naime građani i pravna lica sada imaju mogućnost da putem interneta vrlo lako i brzo dođu do potrebnih zvaničnih informacija iz Republičkog geodetskog zavoda.

RGZ ima podatke o svim katastarskim parcelama poljoprivrednog, šumskog, građevinskog i drugog zemljišta, nadzemnim i podzemnim građevinskim objektima - zgrade svih vrsta, privredni objekti, objekti kulture, sporta i rekreacije, skloništa, kao i informacije o stanovima, poslovnim prostorima i garažama.

eKapija: U koliko još lokalnih samouprava RGZ treba da osnuje katastar nepokretnosti?

- Završavamo poslednje katastarske opštine za područje gradova Smedereva i Požarevca.

eKapija: Kako napreduje projekat IGIS u koji je uloženo 16 mil EUR?

- IGIS projekat ide svojom planiranom dinamikom. Krajem marta smo u prisustvu ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Olivera Dulića i Francois Xavier Deniau, ambasadora Francuske u Srbiji, predstavili javnosti projekat IGIS kao i prostorije centra za daljinsku detekciju gde je smeštena najsavremenija oprema za prikupljanje, obradu i distribuciju geoinformacija. RGZ će na osnovu IGIS projekta imati satelitske snimke teritorije Republike Srbije kao i digitalni model terena (DTM).

Edukacija zaposlenih iz Republičkog geodetskog zavoda biće održana i u Francuskoj, dok se sada obuke na temu daljinska detekcija i obrada satelitskih snimaka vrše u Srbiji.

eKapija: Urađen je prototip softvera za hipotekarni sistem. Na koji način je olakšano bankama dobijanje podataka o nepokretnostima?

- RGZ je kroz projekat, po pitanju hipotekarnog sistema, razvijao softversko rešenje u saradnji sa poslovnim bankama. Sve primedbe i sugestije od strane poslovnih banaka radi njihovog bržeg i pouzdanijeg rada smo uvažili i doradili softver. Sada mnoge banke imaju uvid u naše podatke katastra nepokretnosti što njima olakšava i ubrzava posao. Upotrebom ove aplikacije, banke imaju mogućnost da vrše proveru ispravnosti dokumenata koje im je podneo klijent.

eKapija: Kako napreduje saradnja naših i švedskih geodeta na poslovima izrade katastra u Kini?

- Nekoliko godina uspešno sarađujemio sa kolegama iz Lantmaterieta - švedske uprave za kartografiju, katastar i upis prava. Rad Republičkog geodetskog zavoda i njegova dostignuća u mnogim oblastima visoko su ocenjena od kolega iz Švedske. Kao rezultat ovog napretka i uspešne saradnje RGZ-a i Lantmateriet-a, potpisan je Memorandum o razumevanju koji definiše dalju institucionalnu saradnju u oblasti zemljišne administracije.

(Foto: lična arhiva)

Ovim Memorandumom otvorena je mogućnost za zajednički nastup u trećim državama za šta postoji i zakonska osnova. RGZ ima najuspešniji projekat Svetske banke za 2010/2011. Na poziv kolega iz Kine, zajedno sa kolegama iz Švedske, u Pekingu smo razgovarali o mogućim modelima saradanje. Dogovoreno je da jedna delegacija kolega iz Republike Kine dođe u Srbiju i da se tom prilikom nastave razgovori o budućoj saradnji.

eKapija: Kada očekujete završetak digitalnog katastarskog plana?

- Uradili smo do 41% digitalnih katastarskih planova. U 2012. prema programu uradićemo još 20%. Nemamo dovoljno kadrova kako bismo više posla završili u ovoj godini. Ako dobijemo podršku Vlade za novi kredit sa Svetskom bankom koja nam nudi novih 60 mil USD za narednu četvorogodišnju saradnju, angažovaćemo dodatne konsultante i brže završiti taj posao.

eKapija: Dokle se stiglo sa projektom digitalne karte Srbije?

- Osnovna državna karta je poslednji put rađena 1972. godine na maloj površini. Sa kolegama iz Japana uspešno smo završili projekat razvoja kapaciteta za izradu digitalne osnovne državne karte u Srbiji. Ovaj projekat je od velikog značaja, kako za Republiku Srbiju i Republički geodetski zavod, tako i za mnogobrojne korisnika u raznim oblastima kao što su: zaštita životne sredine, saobraćaj, elektroprivreda, vodoprivreda, uređenje prostora, šumarstvo, policija, turizam, geologija i dr.

Zahvaljujući ovom projektu, kroz transfer tehnologije, nabavku opreme i obuku zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu uspostavljen je održiv sistem za izradu, ažuriranje i distribuciju digitalne osnovne državne karte u razmeri 1:5000 i 1:10000 i omogućen je razvoj topografsko-kartografske delatnosti u celini.

Uspešna realizacija ovog projekta predstavlja prvi korak ka potpunoj digitalizaciji svih topografsko-kartografskih podataka i formiranju topografsko-kartografske baze podataka.

eKapija: Na koji način ćete unaprediti usluge u katastarskim službama? Građani se žale na redove, duge rokove za dobijanja dokumenata, neažurnost službenika...

- U opštinama gde je osnovan katastar nepokretnosti i digitalni katastarski plan, građanin istog dana u roku od tridesetak minuta dobija kopiju plana. Da bi se promena u katastru nepokretnosti sprovela u najkraćem roku najvažnije je da građanin ima validnu dokumentaciju. Ako postoji sudski spor ili žalba koja nije rešena ili neka druga pravna prepreka, onda RGZ mora da čeka druge institucije pa se zato rokovi prolongiraju.

Kada smo osnovali katastar nepokretnosti za grad Niš, preuzeli smo i zemljišnu knjigu. Sve predmete koji se tiču nas smo obradili, ali smo preuzeli oko 16.000 nerešenih predmeta i već u startu smo imali taj balast. Slična situacija je bila i u drugim opštinama. Kada je u pitanju Beograd, svakog dana nam dolazi 1.200-1.400 građana. Kada bismo imali više šaltera i bolje uslove za rad sve bi išlo mnogo brže i lakše. Sada radimo predmete koje smo dobili iz zemljišne knjige. Mnoge građevinske firme nisu imale odgovarajuće dozvole i tu građani imaju problem da upišu stan.

eKapija: Da li će se RGZ uskoro uključiti u sistem e-uprave? Koliko bi ti olakšalo posao i za RGZ i za građane?

- Mi smo spremni još od 2009. godine za funkcionisanje po modelu e-uprave. Kada bude zaživeo elektronski potpis i elektronsko plaćanje u punom svom obliku RGZ će biti prvi koji će ga primenjivati. Tada ćemo, naravno, još brže i lakše funkcionisati. Naša je misija da se okrenemo novim tehnologijama i da jednog dana sa setom pričamo kako su građani dolazili na naše šaletere.

Sada i sami građani elektronski mogu da zakažu dolazak na šaltere ali je još mala zainteresovanost građana. RGZ je prvi državni organ koji je dao korisnicima svojih usluga da putem interneta zakažu prijem.

eKapija: Koji su planovi Republičkog geodetskog zavoda za naredni period?

- Nadamo se da ćemo od nove Vlade Srbije dobiti podršku za novi kredit sa Svetskom bankom jer želimo da budemo među prvim zemljama u Evropi koja će izgraditi 3D katastar i urediti kompletnu zemljišnu administraciju. Takođe, planiramo da se dalje usavršavamo po pitanju masovne procena vrednosti nepokretnosti, da unapredimo adresni registar Srbije, da obezbedimo još kvalitetniji i ažurniji ortofoto za teritoriju Republike Srbije. Želimo da budemo servis svih građana i državnih organa, kojima ćemo obezbeđivati podatke o prostoru. Na primer, da budemo sposobni da na brži i savremeniji način dostavljamo podatke Ministarstvu poljoprivrede – koliko ima šuma ili poljoprivrednog zemljišta.

Suzana Obradović