Mihael Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji - Veći su potencijali za izvoz u Nemačku nego u Rusiju

Mihael Šmit (Foto: AHK)

I dalje je nepoznanica da li će Deutsche banka preuzeti deo Komercijalne banke i u kojim će sve gradovima nemački trgovinski lanac "Lidl" otvoriti markete. Međutim, izvesno je da privredna saradnja Srbije i Nemačke iz godine u godinu beleži sve bolje rezultate. Nemačka je prvo izvozno tržište Srbije, a naša zemlja je Nemačkoj prvi partner među državama CEFTA regiona. U 2011. u Srbiju je došlo čak novih 12 nemačkih investitora. Ove godine je već stigao "Muehlbauer" u Staru Pazovu i "Falke" u Leskovac. Očekuje se otvaranje pogona "ContiTech"-a u Subotici, a "Bosch" će ove godine početi sa izgradnjom pogona u Pećincima u kom će 2013. početi proizvodnju.

Da su nemačke firme zadovoljne poslovanjem u Srbiji pokazuje i podatak ankete koju je među svojim članovima sprovelo Nemačko-srpsko privredno udruženje, a to je da bi Srbiju kao investicionu lokaciju ponovo odabralo 91% nemačkih preduzeća koji danas posluju u našoj zemlji.

O zainteresovanosti nemačkih firmi za ulaganje u Srbiju, potencijalima za izvoz u Nemačku i o neophodnim merama Vlade Srbije za poboljšanje privrednog ambijenta, za "eKapiju" govori Mihael Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji i koordinator Nemačko-srpskog poslovnog udruženja.

eKapija: U poslednje dve godine povećan je izvoz Srbije u Nemačku. Očekujete li i u 2012. nastavak tog trenda rasta?

- Nemačka je postala najveći trgovinski partner Srbije, najveće je izvozno tržište Srbije. Takav rezultat je povezan sa činjenicom da nemačka privreda dosta dobro stoji. U 2010. zabeležen je rast od 3,6%, što je najbolji rezultat za poslednjih 20 godina, i u 2011. godini je zabelezen rast od 2,3%. Ako tako velika ekonomija ostvaruje rast, to se odmah oseti i u okruženju. Međutim, za veći izvoz, osim rasta tražnje iz Nemačke, zaslužna je i povećana ponuda u Srbiji. Sve je više izvozno orjentisanih firmi.

Borimo se da dostignemo milijardu evra izvoza za Nemačku. Zvuči mnogo, ali nije ako se uporedi sa drugim zemljama u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Na primer, Mađarski izvoz je vredan 15 mlrd EUR.

eKapija: Da li jedan od razloga za povećan izvoz vidite i u povećanju broja nemačkih firmi koje posluju u Srbiji?

- Naravno, one su doprinele izvozu. Od prvih deset izvoznika pet su nemačke firme koje imaju sigurne poslove sa Nemačkom. Za povećanje su zaslužne i druge strane firme koje ovde posluju. Na primer, "U.S. Steel" je bio jedan od najvećih izvoznika za Nemačku.

Trebalo bi da srpske firme više izvoze. Veoma je važno da se strane kompanije povežu sa srpskom privredom i da ovde nađu dobavljače, što bi smanjilo uvoz. U Srbiji posluje dosta stranih firmi koje izvoze, a komponente nabavljaju isključivo u inostranstvu.

eKapija: Čini se da je Nemačka sa izvoza u zemlje EU prešla na nova tržišta, odnosno da se fokusirala na Kinu, Rusiju, SAD. Koja su najbolja tržišta za Srbiju?

- Treba da budemo realni kada je reč o izvozu i ekonomskim odnosima. Nemačka je najveće izvozno tržište za Srbiju, ali Srbija je na 60. mestu kao ekonomski partner Nemačke, i to sa 0,1% ukupnog uvoza. Postoji dosta neiskorišćenih potencijala za izvoz u Nemačku. Zašto biste se vezali za Kinu ili arapske zemlje kada možete izvoziti mnogo bliže, u zemlje gde imate pravnu sigurnost. Ne može se sa svima, ne može Srbija da izvozi za ceo svet. Osim prehrambenih, i ostali prozvodi trebalo bi da vide velike šanse u regionu. Srbija u okruženju treba da bude centar i najbolja da bi mogla da se takmiči u Evropskoj uniji. Rusija je veliko i komplikovano tržište, teško je na primer kontrolisati logistiku ili naplatu. Saradnja sa Nemačkom ima više mogućnosti, jer je nemačka privreda, odnosno "EU tržište", diversifikovanija i nudi više mogućnosti, posebno za mala i srednja preduzeća.

eKapija: Da li sporazum o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Rusijom, Belorusijom i Turskom vidite kao prednost? Da li je Srbija zbog toga interesantna destinacija za ulaganje?

- Sporazum može da koristi, ali teško da je nekoj firmi glavni razlog za investiranje. Rusija ima takvu industrijsku politiku da zatvara tržište za uvoz kako bi privukla više investicija, recimo u automobilsku industriju. I ona je postala član Svetske trgovinske organizacije i ima saradnju sa EU, a i nameti nisu više tako visoki, tako da se prednosti da neka firma investira u Srbiju da bi izvozila u Rusiju konstantno smanjuju. Kada vaša zemlja uđe u EU, taj sporazum neće važiti.

eKapija: Koji su glavni razlozi zbog kojih nemačke firme ulažu u Srbiju? Dosta investitora kao glavni razlog navodi jeftinu radnu snagu u našoj zemlji.

- Sve firme, uključujući i nemačke, ne gledaju neto već bruto plate, koje nisu baš tako male u Srbiji. Pre izbora smo razgovarali sa predstavnicima vlasti o smanjenju socijalnih davanja i poreza. Ako bi se doprinosi smanjili, postajala bi veća mogućnost za povećanje plate. Veliki troškovi doprinosa pogađaju, pre svega, male firme i firme koje "čisto" rade. Država treba da ubira poreze, ali da bude efikasnija u tome. Umesto da se samo podignu minimalne zarade na administrativni način, kao što je bio slučaj u poslednje vreme, što je doprinelo nepredvidivosti u poslovnom ambijentu, sigurna, dobro plaćena radna mesta u industriji bi se najbolje stvorila ako bi se smanjili nameti, odnosno socialni doprinosi.

eKapija: Strani investitori u Srbiji dobijaju subvencije za zapošljavanje radnika. Oprečna su mišljenja o ovom potezu države. Kakva su iskustva nemačkih privrednika?

- To je dobro ako je privremeno i ako se ispoštuje isplata subvencija. Nema smisla zasnivati ekonomski razvoj na subvencionisanju nekih firmi ili nekih grana privrede. Trebalo bi da se poboljša ukupan privredni ambijent. Budućnost je u podržavanju inovativnosti i kvalitetnog obrazovanja.

eKapija: Očekujete li sa dolaskom nove Vlade kontinuitet u privrednom razvoju ili neke promene?

- Potrebno je više od kontinuiteta. Potrebno je više inicijative, dugoročno planiranje i ubrzanje reformi.

eKapija: Ima li najava dolaska novih nemačkih firmi u Srbiju?

- Uvek ima, firme se konstantno raspituju za dolazak na srpsko tržište. Često pravimo analizu tržišta za njih. Sklonost ka investiranju je smanjena ako se uporedi sa ranijim periodom. Ulaganja su odložena, jer investitori čekaju da vide šta će biti sa Grčkom i evrozonom. I naravno, mnogi čekaju formiranje nove Vlade Srbije. Ipak, dosta projekata je u realizaciji.

eKapija: Izvestan je dolazak nemačkog trgovinskog lanca "Lidl" koji pregovara o kupovini zemljišta na nekoliko lokacija u Srbiji.

- Da, oni su dosta zašli u sve procedure nastupa na ovom tržištu, tako da ne verujem da će se povući. U kontaktu smo sa njima. Mislim da je Srbija veoma dobro područje za njihovo poslovanje.

eKapija: Kako komentarišete spekulacije o tome da Deutsche banka kupuje Komercijalnu banku?

- Čuo sam da MMF traži od Srbije da se banka proda. Nemam detaljnije informacije. Neki kontakti banaka sigurno postoje, ali ne znam dokle se stiglo sa tim procesom. Izjave koje smo čuli u javnosti su prilično opšte, jer povećano interesovanje za srpsko tržište može i da znači da pokušavaju da plasiraju sledeći kredit ili da pomažu sa evro obveznicama.

eKapija: Delegacija je zastupnik Minhenskog i Kelnskog sajma za Srbiju. Koliko ste približili te nemačke sajmove srpskim privrednicima?

- Zatupamo Minhenski i Kelnski sajam i u regionu. Koristimo sajmove da ostanemo u toku sa novim tehnologijama. Recimo, firma "Stantech" je u maju bila na sajmu u Kelnu sa opremom za prehrambenu industriju i ostvarili su oko sto kontakata. Ljudi često nisu svesni velikog potencijala sajamskih manifestacija. Dve trećine svih vodećih svetskih sajmova se održava u Nemačkoj, znači da nedaleko od Srbije imate mogućnost da stvorite kontakte i sklopite poslove sa celim svetom. Srpske firme već posećuju te sajmove, i mi ih rado savetujemo u vezi sa nastupima na njima.

eKapija: Nemačko-srpsko privredno udruženje je dobilo novi bord direktora. Koji su prvi koraci čelnih ljudi udruženja?

- Održavamo sastanke češće nego ranije, raspodelili smo odgovornosti. Pokušavamo da povezujemo direktore sa članicama po granama privrede. Ja upravljam, dajem ideje, koordiniram, ali rezultat će isto zavisiti i od direktora sektora. Ranije je sve bilo fokusirano na predsednika, a sada će svaki segment zavisiti i od angažovanja svog direktora. Pokušaćemo da rešimo probleme naših članica i da još efikasnije promovišemo Srbiju i srpsko-nemačke ekonomske odnose.

NEMAČKE FIRME ULAŽU U GEOTERMALNU ENERGIJU U SRBIJI

eKapija: Sve je više firmi zainteresovano za ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji. Kakva je zainteresovanost nemačkih investitora?

- Veoma velika. U okviru programa za promociju obnovljivih izvora energije pripremamo projekat. Pravimo analizu tržišta za nemačke firme o potencijalima obnovljivih izvora energije u Srbiji. Krajem septembra organizovaćemo veliku prezentaciju na kojoj će učestvovati firme iz Srbije i iz Nemačke. Reč je o nemačkim kompanijama specijalizovanim za geotermalne izvore energije, koje će tražiti partnere iz Srbije. U ovoj oblasti je i NIS interesantan, jer ima dosta bušotina koje ne koristi. Prirodni potencijal je odličan posebno u Vojvodini, a korišćenje geotermalnih izvora se veoma brzo isplati.

Suzana Obradović